Problem scene je nepovezanost tržišta

• Ovo je vaš prvi samostalni koncert u Beogradu posle tri godine. Šta možemo da očekujemo u Domu omladine?

Dino: Sviraćemo pesme sa naša tri albuma, ali ćemo akcenat staviti na poslednji koji uopšte nije ispromovisan u Beogradu. To je naš standardni repertoar.

Đani: Sigurno ćemo svirati preko dva sata. Verovatno neće biti nikakve rezerve prema publici sa kojom se nismo dugo videli. Biće žestoko i jako dobro.

• Poslednji put ste imali zanimljive specijalne goste – Srđana Žiku Todorovića i Sergeja Trifunovića. Da li će se desiti tako nešto i sada?

Dino: Ne verujem da ćemo imati neke goste. Prošli put je bio naš prvi samostalni koncert u Beogradu. Sve je bilo novo. Sa njima smo se upoznali preko naše muzike. Oni vole to što mi radimo, pa je nekako ispala kombinacija da zasviramo sa Žikom, po meni jednim od najboljih bubnjara na prostorima bivše Jugoslavije, i sa Sergejem, našim velikim prijateljem i poštovaocem. Ovog puta će biti bez gostiju, jer smo želeli samo da mi prezentujemo materijal.

Đani: Mada bi voleli kada bi imali vremena i živaca da surađujemo sa mnogim ljudima odavde, kao što su Marčelo ili Goribor. Valjda će biti prilike za suradnju.

• Prošlo je godinu dana od izlaska poslednjeg albuma „Brojevi računa“. Kakvi su sada utisci?

Dino: Diskografski nema utisaka jer je diskografija u zalasku. Nedavno smo svirali u Novom Sadu i vidimo da ljudi reaguju na nove pjesme i baš me je to začudilo, s obzirom na to da se ovde verovatno nije ni zavrtio album po medijima. Postoji internet kao sredstvo komunikacije i tako valjda ljudi dolaze do materijala.

Đani: Obzirom da nema više intenzivne radio difuzije i gledanih muzičkih TV emisija, svakom materijalu treba mnogo više da se probije preko interneta do publike. To je neka puž promocija koja traje godinama, a u biti je potrebno dve godine da se to raširi. Danas je to tako i mi smo spremni na to. Verovatno ćemo sledeće izdanje deliti fanovima i publici preko besplatnog preuzimanja, a onda ćemo videti šta ćemo sa izdavačima i ostalima.

• Muzikom se bavite još 1980-ih godina, kada je bend na neki način i nastao. Šta se otada do danas promenilo na muzičkoj sceni?

Dino: Među promenama, tu je hip hop kao neka nova kategorija, koja je za nas tada bila nova za razliku od nečega što smo slušali pre rata. Pojavili su se još neki novi bendovi, kao već pomenuti Goribor. Ipak postoji jedan veliki problem, a to je nepovezanost tržišta. Postoji hrvatska scena, srpska scena, bosanska scena, koje su prilično neuvezane, a to nije normalno jer svi koristimo isti jezik. Nije mi to normalno da se to ne može povezati bez obzira na sve što se desilo.

Đani: Nedostaje nam festivala tog tipa, koji bi bili orijentisani na poetrok i hip hop. To Long Play radi sa Long Night festivalom, gde se pojavljuju afirmisani i poluafirmisani bendovi iz cele regije. Treba više takvih festivala koji bi se dešavali u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, a na kojima bi mladi bendovi iz regiona mogli da se pokažu.

• Vaša muzika je od početka jasno društveno angažovana. Da li u potpunoj estradizaciji umetnosti takve poruke mogu da stignu do publike?

Dino: Stiže i takva muzika do publike, međutim u dobra demokratije, kad možeš govoriti šta hoćeš, to i nije neka pljačka. Ljudi kažu to je ok, i možeš imati manje ili više originalan izražaj. Ali mi se svi moramo organizovati u čopore da bi se na festivalima uopšte čuo naš glas naspram turbo folka, zabavne i pop muzike, odnosno opšte prihvaćenog šunda.

Đani: Sve to ostaje na komunikaciji. Mi ne očekujemo da će to doneti neke nove promene na globalnom nivou. Ali je u svakom slučaju dobro komunicirati o problemima, ličnim, emotivnim i socijalnim, da bi ta komunikacija imala neku dubinu i sadržaj drugačiji od opijanja i seksa, koje sve interesuju. Ali ima i ovih drugih stvari koje sve dodiraju, pa treba i o tome pričati.

• Pišete i za druge izvođače. Kako razdvajate taj deo stvaralaštva od rada sa Štukama?

Dino: To su estradne zvezde i pravo da ti kažem, da nisam to radio, danas možda ne bih imao od čega da živim. Radim za komercijalne izvođače zato što znamo zanat i imamo kreativnost, pa možemo raditi neku pop muziku koja ima nekog smisla. Uvek se zna koje će pesme biti za Štuke, a koje za druge pevače. Ne možeš pop pevaču uvaliti nešto angažirano jer ga to ne zanima.

Đani: Pop pevači gledaju na muziku kao na nove cipele. Gledaju samo kako im stoje.

• Da li planirate novi album i hoće li se do tada pojaviti i neki novi spot, budući da dosta pažnje posvećujete tome?

Dino: Dogodine album, a biće najverovatnije do tada čak i dva nova spota.

Đani: Ima sada jedna mlada rediteljka koja se zove Sara Hribar i ona je stavila jednu našu pjesmu sa zadnjeg albuma „Dan, dan“ u svoj film koji tek treba da se pojavi. Predložila nam je da iz tog filma napravi spot, s tim da još treba da snimi delove gde se mi pojavljujemo na istim lokacijama gde je sniman film. To će verovatno biti sledeći spot. Mi naravno imamo još gomilu ideju i voljeli bi u biti napraviti za sve pesme spotove, možda i neki najjednostavniji minimalizam, ali samo da svaka pjesma ima spot.