Psihodelija na ivici neba

Poznavaoci lokalne geografije ističu da je Nebeska ivica sve samo ne romantično predgrađe, te da je poznata – pre svega – po uličnim bandama i socijalnim problemima, pa se moglo pretpostaviti da rokabili zvuk koji je dominirao „Lady's Bridge“-om i nežna melanholija „Truelove's Gutter“-a neće biti osnovne karakteristike novog albuma, objavljenog u Engleskoj početkom meseca maja.

I zaista, na „Standing at the Sky's Edge“ Holi odbacuje imidž epskog romantičara brižljivo građen čitavu deceniju (koji je uključivao i orbisonovsko skrivanje iza tamnih naočara), postavljajući u prvi plan socijal-političke teme i bučne „psihodelične“ gitare koje – u skoro svakoj pesmi – njegov autentični bariton potiskuju u pozadinu. Već uvodni zvuci sitara u „She Brings the Sunlight“, praćeni gudačkim instrumentima i distorziranim gitarskim rifovima, kao i frenetično „prašenje“ u „Down in the Woods“, slušaocu jasno stavljaju do znanja da od nekakvog „Truelove's Gutter II“ nema ništa, te da je autor (privremeno?) napustio „sigurnu kuću“ i krenuo na putovanje soničnim teritorijama okupiranim od strane grupa The Verve, Oasis i Pulp, a donekle i The Stooges i Sonic Youth. Poznavaoce Holijeve biografije „tvrđi“ zvuk sigurno neće previše iznenaditi, ali će nedavno pridobijeni slušaoci – nesvesni njegovog rok pedigrea – sigurno biti zbunjeni, a možda i razočarani onim što će na albumu čuti. Ipak, svestan da potpuno odustajanje od dosadašnje estetike može dovesti i do većeg gubitka publike (od koje se, na kraju krajeva, živi), Holi je na album uvrstio i dve, za njega karakteristične, ljubavne pesme („Seek It“ i „Don't Stare At The Sun“), kao i mističnu baladu „The Wood Collier's Grave“ čija je osnovna tema ljudska izolovanost kao posledica težine i neizvesnosti vremena u kojem živimo.

„Standing at the Sky's Edge“ donosi – generalno gledajući – depresivniju i mračniju atmosferu u odnosu na prethodnike, verovatno i iz razloga što je nastajao u periodu koji je obeležilo produbljivanje ekonomske i političke krize (Holi je izjavio da je razočaran sporim reakcijama engleske vlade) i u kojem je autor izgubio bliskog prijatelja, gitaristu Tima Mekola. Smrt čoveka s kojim je odrastao i godinama sarađivao očigledno ga je veoma uzdrmala i podstakla da se posveti i spiritualnim temama, te traženju odgovora na kosmička pitanja koja čovečanstvo okupiraju od pamtiveka. Tako se i u pesmama sa izrazito socijalnim temama (npr. zlokobnoj naslovnoj „Standing..“ koja se bavi sudbinama ljudi sa dna društvene lestvice – ubicama i prostitutkama) provlače i biblijski motivi, pa ne iznenađuje da glavni akteri imaju vrlo specifična imena – Marija, Josif i Jakov. Tako se i izbor prvog singla, energične i slojevito struktuirane „Leave Your Body Behind You“, ne čini ni malo slučajnim jer pesma i tematikom (kratkotrajnost i prolaznost života) i porukom (maksimalno iskoristiti dato nam vreme) i zvukom (sazdanim od brojnih akustičnih i električnih instrumenata, kao i glasova profesionalnog hora) predstavlja idealan apstrakt celog albuma, koji uverljivo demonstrira svu njegovu kompleksnost, ali i očaravajuću lepotu.

Iako se „Standing at the Sky's Edge“ – zbog autorovog nekad prikrivenog, a nekad zvukom i rečima jasno demonstriranog besa – može nazvati i protestnim albumom, njime dominira vera u onu lepšu, kreativnu stranu ljudske prirode, koja se, nažalost, često povlači pred naletima destruktivnih ideja i neutoljivom, večitom glađu za kontrolom i moći. Ali, ona je deo nas i stoga uvek tu, a umetnost je jedini „okidač“ koji je može aktivirati i njenu snagu čak mnogostruko uvećati. Holi je toga svestan, kao i činjenice da ne može bitno promeniti stanje stvari, ali da to nije razlog da se sedi i ćuti. On je, sa gitarom u ruci, došao do svoje nebeske ivice, a vreme je da i mi krenemo ka našim.