Psihodelija sa velikim P

Izašavši na binu nekoliko minuta nakon najavljenog početka koncerta u 21.30, PiL su odah krenuli sa prepoznatljivim mantričnim ritmovima i psihodeličnim gitarskim deonicama uz pesmu „Albatros“. Džon Lajdon, harizmatičan frontmen, obučen u vrećasto zatvorsko odelo na crno bele štrafte u skladu sa prepoznatljivim PiL znakom na platnu iza bine i krestom ofarbanom u plavo, komunicirao je sa publikom više kroz muziku, a manje kroz suvišne reči, uz jedno jednostavno „good evening Serbia“ posle prve pesme i „we are Pil“ nešto kasnije.

Nastavili su sa pesmom „Deeper Water“ sa poslednjeg albuma „This is PiL“. Praćen nepokolebljivm instrumentalnim delom benda (koji ne bi mogao da se poredi sa Sex Pistolsima po sviračkom umeću, ali to beše pank, zar ne), Lajdon (Roten) je nastavio da nas voza kroz psihodeliju PiL-a sa velikim P. Dinamične obrte je na momente unosio basista, svirajući povremeno klavijature i električni kontrabas, da bi prava žurka nastala naravno uz „One Drop“, a zatim se nastavila dalje sve do „Love Song“ i još malo nakon toga, da bi bend uz „Goodbye“ neočekivano sišao sa bine negde oko 15 do deset. Naravno, usledio je bis koji je upotpunio jedan sveobuhvatniji koncertni presek pod vedrim nebom. Koncert se završio oko 23.15 sa legendarnom „Burn Hollywood Burn“. I kao što reče jedan od muzičkih kritičara, dajući opis PiL nekog od brojnih PiL koncerata: „Jednostavno je zadovoljstvo čuti Lajdona kako umešno peva o trnovitim temama sa prepoznatljivim stilom i petljom, dok mu leđa čuva vešt bend“.