Queens of The Stone Age za Danas: Ako će svetu doći kraj iskoristi sadašnji trenutak na najbolji način

Kultni američki sastav Queens of The Stone Age – QOTSA nastupiće u Zagrebu 23. i 24. jula na stadionu Šalata.

Na avanturu ih vodi promocija albuma „In Times New Roman…“, pa ako nas u budućnosti zaista očekuje propast sveta, ne propustite da prethodno doživite hipnotične rifove grupe koja je svoj zvuk prvobitno kovala u srcu pustinje. „Subotnje veče“, u ovom slučaju, pada u utorak i sredu.

QOTSA je 1996. osnovao DŽoš Home (Josh Homme) u kalifornijskom gradu Palm Desert, po raspadu legendarnog sastava Kyuss. Uz psihodelične harmonije, odsustvo konkretnog žanra i eksperimentalne aranžmane, u bendu su se smenjivali i vrhunski muzičari. Samo neki članovi postavke QOTSA bili su Nik Oliveri i Mark Lanegan, kao i nekadašnji bubnjar Nirvane i frontmen benda Foo Fighters Dejv Grol. Zanimljivo je da su Home i Grol sa DŽon Pol DŽonsom basistom Led Zeppelina, osnovali i supergrupu Them Crooked Vultures.

A kad smo kod supergrupa, naš sagovornik, pored Queens of The Stone Age, svira i u sastavu The Dead Weather. Upitan da li postoji šansa da QOTSA poseti Srbiju, Din Fertita odgovara – Voleli bismo to. Obično provodimo mnogo vremena u Evropi. Ne vidim situaciju u kojoj bismo dugo bili odsutni i znate, stvarno uživamo u odlasku na mesta na kojima ranije nismo imali priliku često da sviramo, tako da je to vrlo realna mogućnost.

Iza vas je uspešna godina. Objavili ste sjajan novi album „In Times New Roman…“ i krenuli na turneju. Šta vam je vrhunac prošlogodišnjih iskustava, sa turneja, snimanja; da li biste izdvojili najjači utisak iz prethodnog perioda?

– Iz protekle godine? Pa, da budem iskren, izdvojio bih celu godinu. Uspeh je sama činjenica da smo otišli na turneju, jer prepreke koje smo morali da prevaziđemo da bismo uopšte mogli da krenemo na put, bile su možda i najteža stvar kroz koju je bend prošao – čekanje da prođe pandemija, da se napravi album i da se vratimo na put. Dakle, srećni smo što iznova stvaramo zajedno i odlazimo na turneje. Istaknuti trenutak za mene lično je to što ponovo gledam DŽoša kako nastupa, bez tereta brige o njegovom zdravlju. Stvara i nastupa, vratio se onome što je radio ceo svoj život, što je kul.

Na sceni ste ostavili trag remek-delima poput „…Like Clockwork“, „Songs for the Deaf“, „Villains“, „Era Vulgaris“… Na taj niz nadovezuje se novi album „In Times New Roman…“. Šta možete da nam kažete o njegovom nastanku, estetici i inspiracijama?

– Kao što sam pomenuo, stvaranje albuma je bila „odiseja“. Razgovori o njegovom pravljenju počeli su 2020. godine, ali su brzo prekinuti zbog pandemije. Mislili smo da će snimanje početi nekoliko meseci nakon tog inicijalnog telefonskog poziva, ali nam je zapravo trebalo oko godinu i po dana da se ponovo pokrenemo. Kada smo konačno počeli sa kreiranjem, znali smo da želimo da napravimo album vođen gitarama, agresivniji. To je bio jedini parametar koji smo postavili. Potrebno je bilo da se na samom startu ponovo zbližimo jedni s drugima, da počnemo sa radom kako bismo skontali pravu kombinaciju – varijantu pesama. Album je zapravo odraz toga koliko je prethodna godina, godina pre snimanja, bila teška.

Koje ste teme saželi u album, kako su promene u svetu uticale na kreativni proces? Koliko god zvuči kliše, zaista me zanima da čujem kako vam se rađaju ideje za pesme i kako kanališete inspiraciju.

– Na neka od tih pitanja mi je teško da odgovorim jer, što se tekstova tiče, veliki deo toga dolazi iz DŽošovog ličnog iskustva. U opštem smislu, gledamo na svet oko nas koliko god to bilo izazovno. Možda se ne slažemo nužno sa mnogim pravcima u kojima su se stvari kretale poslednjih godina. Zato, imamo neku vrstu mantre – ako će svetu da dođe kraj, proguraćemo to zajedno na Queens of The Stone Age način, što bi značilo da je svako veče u nedelji, „subota uveče“. Kada smo na turneji, želimo da prenesemo svetu tu atmosferu, kao neki beg od svakodnevne negativnosti.

I u vašoj pesmi „What The Peephole Say“ postoji stih i koji govori o kraju sveta: „I don’t care what the people know, the world’s going to end in a month or so.“ Šta je izazvalo predosećaj apokaliptičnosti?

– To je otprilike ono na šta sam aludirao (u prethodnom odgovoru). Ako pogledaš oko sebe možeš da vidiš da svi imaju osećaj nemira. Javlja se pitanje – kuda idemo. I jednostavno se ne osećaš dobro. Očigledno ne mogu da ulazim u detalje, jer je tekst napisao DŽoš i za njega pesma ima lično značenje. No, znam da postoji opšti osećaj optimizma unutar sve te haotičnosti. Dakle, ako će svetu doći kraj za mesec dana – manje više, iskoristi sadašnji trenutak na najbolji način. U vrlo opštem smislu.

Nije tajna da bend ima jedinstven gitarski zvuk, nešto što čini Queens of the Stone Age autentičnim. Šta vas tera da idete dalje od konvencija?

– Mislim da je to Queens of the Stone Age stil, posebno sa trenutnim sastavom. Imamo tri gitare i iskreno, to ponekad može biti previše, zar ne? Postavljamo sebi izazov tako da pristupamo instrumentima i snimanju drugačije; na način na koji to niko drugi ne čini. To je u određenom kontekstu definisalo zvuk benda tokom celog postojanja. Jedna od stvari kojoj se uvek radujem je kako kolektivni, kao i individualni pokušaj da stvorimo nešto što ljudi nisu čuli do sada.

S tim u vezi, kakav je vaš pogled na muzičku industriju danas, kao i na nezavisnu umetničku scenu i njen nesalomivi kreativni duh?

– Nezavisna umetnička scena je ključna. Ona je suština svega i mora da se podrži. Ohrabruje me koliko toga postoji – koliko ljudi stvara i radi neverovatne stvari. Stanje u industriji je pomalo obeshrabrujuće… Ne mogu ni da zamislim da sam mlađi i da pokušavam da uspem u ovoj profesiji. To je toliko teško. No, umetnost je izlaz. Za mene je uvek bila, i nadam se da ljudi neće skrcati taj duh. Ne vidim kako bi to moglo da se desi. Mislim da nisam u stanju dovoljno da izrazim to koliko je u ovim teškim vremenima, bitnije nego ikada, da umetnost u našem svetu postoji.