Remek-delo tuge, tame i introspekcije – izašao novi album njujorškog trojca Interpol

„Prožet pastoralnom čežnjom i novootkrivenom milošću, album istražuje zlokobnije podzemne struje današnjice. Zmijoliki gitarski aranžmani Daniela Kesslera penju se prema nebu, Samuel Fogarino razbija svoju perkusionističku preciznost na čudne ritmove, dok vokal Paula Banksa odiše dubokom, čežnjivom ranjivošću“, dodato je povodom albuma.

Povodom albuma su podsetili da je njegovo stvaranje započelo tokom 2020. godine na isti način kao i mnogi albumi iz razdoblja pandemije: „sa tri člana benda rasturenih po svetu, koji su svaki pojedinačno pridonosili svojim pisanjem i snimanjem“.

Početkom 2021. Interpol se ponovo okupio kako bi razradio novi materijal, pre nego su ga završili kasnije te iste godine, radeći po prvi put s produkcijskim veteranom Flood-om (Mark Ellis), kao i ponovno sarađujući sa bivšim koproducentom Alanom Moulderom.

„Samostalno pisanje u tim geografski raspršenim ranim fazama dalo je članovima određenu perspektivu u razmišnjanju. U Interpolovoj verziji Vennovog dijagrama svaki je član pronašao način da proširi svoj svojstveni krug u savršenom skladu“, ukazano je povodom rada na albumu.

S tim u vezi je dodato da je Banks bio zatvoren u Edinburghu gotovo devet meseci, udobno smešten u stolicu kraj prozora s olovkom, blokom i bas gitarom atipične krem boje.

“Obično pišemo uživo, ali po prvi put ne vičem uz bubanj. Daniel i ja imamo dovoljno jaku hemiju da sam mogao da zamislim kako bi moj glas mogao da nadopuni scratch demo snimke koje mi je poslao mailom. Onda sam mogao da utišam momke na svom laptopu i da lociram te šarene melodije i prenesem poruku na skroman način.,” kazao je Banks.

Na ovom albumu, kako je istaknuto, duboko međuljudsko razumevanje znači da svaki član poštuje snage drugoga bolje nego ikad, dopuštajući elementarne kvalitete Interpola da zablistaju. Pesmu po pesmu, slikovito objašnjeno, Kessler “skicira arhitektonski nacrt” (uvek dok gleda neki film — mesto inspiracije za gotovo svaku pesmu u katalogu benda), Banks “uokviruje umetnička dela na zidu”, a Fogarino “slaže namještaj” tako da ima određeno pozicioniranje i nameru.

Fogarino ističe da je uloga Flood-a u ovoj situaciji “bila hiperbolizacija njihovih dobrih osobina.

„Naš bend nikada nije eksploatisao rock ‘n’ roll trope, bez velikih udaranja bubnjeva ili zavijajućih solaža, pa je locirao srž iskrenosti u našem zvuku i pronašao način da je proširi. Postoji fraza koju volim kod perkusionizma: ‘ritam mrzi melodiju’ — najbolja vrsta sviranja na bubnjevima ili potpuno naglašava ono što se prenosi, ili se provlači kroz to“- zapaža on.

Bend je ostao zapanjen Floodovom načinom rada bez ega, i lakoćom snimanja u njegovom studiju u Severnom Londonu. Ispunilo ih je i to koliko su Flood i Moulder pohvalili, a ne osporavali, njihovu kinetičku energiju tokom nastupa.

„Ne bih ništa menjao“, kaže Kessler. I premda misli na doprinose Flooda i Mouldera, taj se osećaj proteže na rad Interpola u celini.

Kako je navedeno, „The Other Side of Make-Believe“ uskoro će postati jednako poznat u svesti javnosti kao što je već poznat Paulu Banksu, Danielu Kessleru i Samu Fogarinu. Paradoksalno, noirish trio izdržao je gotovo sedam albuma i nekoliko turbulentni izmena postave daleko bolje nego što je iko mogao predvideti, nikad ne dopuštajući da im pobegne osjećaj svrhe. S vremenom su oznake poput ‘alternativni’ i ‘indie’ čak izbledele iz vidokruga. Oni su danas jednostavno rock grupa jedan od svojstvenijih, doslednijih i trajnijih rock grupa 21.vekado sada. I četvrt veka nakon osnivanja, bend je ponovno zahuktao.