Rokenrol je jedina nada za čovečanstvo protiv digitalne ere

NJega je Sara Bujak, DJ Baby Fang i saradnica Bad Music For Bad People – nezavisne koncertne agencije koja Iana dovodi u naš grad, predstavila kao: umetnika, muzičara, pevača, pobunjenika, društvenog komentatora, provokatora, pisca, antikonformistu, glumca, radikalnog levičara, reditelja, kritičara konzumerizma, voditelja, esejistu, predavača, urednika, disk džokeja, ilustratora, situacionistu, druga, kicoša, anarhistu, cinika, plesača, dadaistu, psychic Soviet-u, zabavljača, najsrdačnijeg dečaka u Americi…

– Ukratko, Ian Svenonius je danas Escape-ism, akt muzičkog vandalizma, imitacija benda. Escape-ism, čije ime je preuzeto iz naslova pesme Jamesa Browna, prema Ianovim rečima, predstavlja vrhunac života u rovovima – pojašnjava Sara, ali i Ian, za Danas, poreklo naziva grupe Escape-ism.

Na pitanje koliko mu lično znači umetnost i muzika, Svenonius kratko odgovara sa „mnogo“. Upitan da li mu je njegova umetnost, provokativnost i sloboda duha ikada donela probleme, on odgovara: „Živimo u apsolutno korporativnom konformističkom vremenu, sa verovatno većom represijom nego bilo kom poznatom periodu, još od vremena inkvizicije. Dakle, da, svako ko je nekonformista patiće u ovom sistemu“, zaklučuje umetnik.

Na zapažanje da ljudi, iako svesni, ne čine dovoljno da se suprodstave nepravdi, Svenonius odvraća da je to pitanje previše uopšteno da bi se na njega moglo odgovoriti.

– To je možda zato što su ljudi previše zauzeti pokušajem zarađivanja novca za preživljavanje, ili zato što su nas naše fašističke vlade navikle na nihilizam – primećuje  Svenonius.

Upitan da li je moguće „ustati“ protiv korumpiranog sistema u kome smo rođeni, Ian odgovara: „Jedino što možemo jeste da sviramo rokenrol, stvaramo poeziju i pišemo pamflete, plešemo blisko i sporo do onog dana dok se ne uzdignemo iz zdela Zemlje na koju smo osuđeni, i ispunimo silicijumsku dolinu krvlju!“

Sara Bujak zapaža da je Ianova muzika ponekad omaž istoriji roka, a ponekad njena kritika ili parodija.

– Ako je neko kvalifikovan da vam održi predavanje o „Natprirodnim strategijama za osnivanje rokenrol grupe“, onda je to Ian, koji se prvi put pojavio na vašingtonskoj pank-rok i post-hardkor sceni 1988. godine. The Nation of Ulysses, Cupid Car Club, The Make-Up, Weird War, Chain And The Gang, Too Much, XYZ, Publicist, David Candy, i konačno Escape-ism, sve su to imena pod kojima ste mogli upoznati Iana Svenoniusa, rokenrol animinimalistu – ističe Bujak.

Prema njenim rečima, Escape-ism, svojim zvukom i minimalističkim formama priziva duhove bendova kao što je Suicide, svojim rifovima evocira nasleđe The Stooges, svojim vriscima odaje počast Jamesu Brownu. Ipak, kako sam Ian kaže, Escape-ism može biti bilo ko i bilo šta. Na prvom albumu „Introduction To Escape-Ism“ gostovali su Zumi Rosow i Cole Alexander iz Black Lipsa, da bi kasnija inkarnacija ovog vandalskog čina postala duo, prvo sa Alexandrom Cabral, a potom sa Michelle Mae.

– Zamislite da postoji zona slobode u kojoj ne važi neoliberalna logika, i vizualizujte dadaistički disko klub oslikan Koktoovim crtežima, negde duboko ispod podzemlja, gde korporacije još uvek nisu pustile pipke. To mesto je Escape-ism. To je poziv na buđenje uz dozvolu da sanjamo, poziv na prisutnost, uz dozvolu da se izgubimo. Escape-ism je provokativni dijalog sa publikom, rokenrol ples, zabava za sve – zaključuje Sara.

O devojci i ploči

– „Dobar rokenrol ne može da bude previše intelektualan, i ne može da ima previše reči“, kaže Ian, pa onima koji vole reč, preporučujem da potraže njegove kultne knjige The Psychic Soviet, Supernatural Strategies for Making a Rock ‘n’ Roll Group, Censorship Now! i Against the Written Word. Onima koji vole film, preporučujem da pogledaju Half-Cocked (1994) u kome Ian glumi, kao i The Lost Record (2021), njegov rediteljski debi, prikazan i nagrađen na prošlogodišnjem Kinosop festivalu u Beogradu – poziva Sara Bujak. Ian nagrađeno ostvarenje opisuje kao rokenrol eksploatacioni film zasnovan na zapisu iz Escape-izma „The Lost Record“, koji govori o devojci i ploči.