Da li našu decu vaspitavaju roditelji, profesori ili sadržaj koji kao sunđeri upijaju sa društvenih mreža, večiti je povod polemike.
Problem vršnjačkog nasilja je u godini iza nas doneo brojne tragične događaje koji su zauvek izmenili i ranili naše društvo. Imali smo Ribnikar, Dubonu, a kao najskorije događaje tragediju u Zagrebu i sada u Tirani, gde je jedan srednjoškolac nožem usmrtio drugog učenika. Kao prvi korak u suzbijanju vršnjačkog nasilja, Albanija je rešila da zabrani TikTok na godinu dana.
Albanski premijer Edi Rama izjavio je u subotu da će društvena mreža TikTok, u vlasništvu kineske kompanije ByteDance, biti blokirana u zemlji na najmanje godinu dana, počevši od početka 2025. godine.
“TikTok je kao nasilnik iz komšiluka”, rekao je Rama na sastanku u Tirani sa albanskim nastavnicima, roditeljima i psiholozima, prenosi Beta.
Pitali smo dečijeg psihologa i psihoterapeuta Nikolinu Milosavljević kako komentariše ovu odluku Vlade Albanije.
“Pojavi vršnjačkog nasilja je potrebno pristupiti sistematski, kroz ozbiljnije programe u školi, kao i kroz promenu društvenih vrednosti generalno, u smislu nulte tolerancije na agresivnost u svim porama društva. Vršnjačko nasilje je posledica mnogo dubljih društvenih problema, a ne samo pojave društvenih mreža. Sama zabrana, ne mora da znači da će dovesti do pada nivoa agresivnosti među decom (a i odraslima), treba tu uključiti dodatne programe edukacije i razvoja tolerancije u društvu, a takođe razvijati digitalnu pismenost i roditelja i dece. Naravno, ograđujem se, zato što ne znam šta je Albanija kao država dodatno donela kao mere (ukoliko jeste)”.
Iz ugla onih koji stvaraju sadržaj za TikTok i zarađuju od ove društvene mreže, odluka o zabrani nije najbolje rešenje. Aleksa Simić, influenser u javnosti poznatiji kao “Halo Milice”, smatra da ovaj potez Vlade Albanije nije trebalo da se desi.
“Smatram da je zabrana TikTok-a jako radikalna odluka u 21. veku i da je bespotrebna. Od kada mreže postoje, postoje i bljuvotine na istima. Poenta je raditi na tome kako koristite iste i kako vaspitavati decu kroz celu ovu tehnološku revoluciju. Treba raditi na tome kako najbolje iskoristiti TikTok, a ne najgore. Sa druge strane, slažem se da deca do 16 godine ne bi trebalo da poseduju nijednu socijalnu mrežu sem možda YouTube-a jer mnogo edukativnog kontenta poseduje i “najblaža” je mreža. Sve u svemu, stava sam da mreže mogu da se iskoriste na ultradobar način, mnogo može da se nauči, vidi, sazna, zaradi i slično. A tražiti krivca u bilo kojim posledicama mreža mislim da je samo brz i lak način da se skine odgovornost sa roditelja i sistema”, ističe Aleksa, a njegovom stavu se pridružuje i kontent kreator Aleksa Nedić.
“Zabrana nikada nije dobra jer podstiče konzumente da žele taj određeni proizvod još više, za ovakve stvari je važno sprovesti edukaciju kako i za šta služi određena društvena mreža i kako da se iskoristi na najbolji mogući način, a vršnjačko nasilje je nešto što je bilo i pre i posle TikToka i to je problem koji se isto putem edukacije i rešava. Ne znam kolko im je ova zabrana pametna, ali hajde da vidimo”, zaključuje Aleksa Nedić, kopirajter, kontent kreator, muzičar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.