Sajsi MC: Nisam gej, ali kad vidim nepravdu osećam je na svojoj koži

Iako je šetnja u okviru Parade planirana za subotu od 17 sati, situacija se svakog časa menja… MUP Srbije je otkazao Prajd, a Više javno tužilaštvo u Beogradu upozorilo učesnike šetnje, ali i „litijaše“, da će oni koji prekrše zabrane biti novčano kažnjeni. Uprkos gorućoj neizvesnosti koju Sajsi komentariše rečima „drama se nastavlja“, reperku smo upitali kakvu atmosferu možemo da očekujem na njenom nastupu.

– Moraću da dam kliše odgovor: morate da dođete i da vidite šta sam sve spremila. Često ni ja ne znam šta će se desiti na mom nastupu, naravno, spremim set i sve to, ali jedino što mogu da obećam je da ću da repujem iz srca, to mogu da garantujem, a sve drugo ne mogu – kaže Sajsi.

„Nećemo šetati, već nadrkano hodati“, poručila si kada su ti zapretili na Tviteru… MUP je zabranio Prajd, ali organizatori svih ovih dana najavljuju da se od šetnje ne odustaje… Je l imaš frku s obzirom koliko se desničara i klerofašista okupljalo ovih dana protiv Prajda?

– Taj tvit je izraz revolta i besa… Na takve stvari se uglavnom u meni rađa revolt, a bes mi je pokretačka snaga, nešto što je kod mene vrlo često i životno. Bes me „radi“ na kreativnost, uopšte mozak krene da mi radi kad je bes u pitanju, postajem duhovitija, vrcavija i brža. Brzo citiram svoje stihove. A frku, uvek imam frku kad vidim koji su to ludaci u pitanju. To je zabezeknutost možda, ali ne sme se sada povlačiti pred njima…

Kako komentarišeš odluku MUP-a?

– Ispratila sam odluku i samo sam čekala da zabrane i ovaj drugi protest. Nakon svega što se dešavalo prethodnih nedelja, nije mi sada šokantno. Ipak sam se nadala da se to neće desiti, ali ima još do subote… Iskreno, tako se stvari brzo dešavaju, svašta se dešava, i ko zna koliko ćemo spinova još doživeti…

Kako vidiš reakciju Srpske pravoslavne crkve i svih koji bacaju hejt i protive se održavanju Parade? Prvenstveno SPC-a i patrijarha koji se postavlja kao glavni antiprajd protagonista?

– Iznenadila bi me neka drugačija reakcija. Drugačija reakcija bi bila neka vrsta katarze koja je potrebna ovom društvu da nastavi dalje, dok je ovo nešto što nas jako unazađuje. Nikad se ovako nisu odredili, pa mi nekako deluje baš veštački, kao neka vrsta agende koja se sprovodi. Reakcija je vrlo veštačka i to njima ne treba da bude tema. Oni imaju neka druga važnija pitanja kojima treba da se bave, a ne LGBT+ pitanjima, tako da mi je sve to jako smešno…

Kako se osećaš kada ti crkva kaže kako ti kao žena treba da se ponašaš?

– Isti je odgovor kao na prvo pitanje, osećam revolt i bes. Jer kad osetim da je tako nešto upućeno ženama direktno, meni direktno, besnim, brate, ništa drugo. Mislim da ću se na kraju, koliko besnim, jednog trenutka pasivizirati. Pregoreću. Mi kao žene treba da se izborimo. Pogotovu one verujuće žene treba da se izbore za ravnopravan položaj u crkvi. Znam da je ovo što sad pričam utopija, ali utopija je tu da stremimo ka tome.

Koliko ti i zašto znači što si kuma ovogodišnjeg, po mnogo čemu značajnog Prajda?

– Znači mi, velika mi je čast… Titulu zaista ponosno nosim. Ona treba da veže prošlost, sadašnjost i budućnost i ne nosi se samo nedelju dana koliko traje Prajd week…. Svako ko nosi tu titulu mora duboko u sebi da veruje u to, jer je to nešto što živiš, „core“ tebe. Biti kuma Prajda ne može da bude neko ko ubira poene, ili te neke fore, to mora da bude prava stvar!

Tvoja pesma „Doroti ide u Oz“ podsetila me je na istoriju borbe za gej prava, tačnije legendu koja kaže da su The Stonewall riots, prvi spontani protesti gej zajednice počeli posle smrti DŽudi Garland, tj. Doroti u filmu „Čarobnjak iz Oza“, zato što je DŽudi bila ikona LGBT+ zajednice i njihova velika podrška… Kako gledaš na sve to, na Doroti tj. DŽudi…

– Gledala sam film. O njenom životu znam koliko je bila napaćena duša, koliko je bila eksploatisana i koliko su gej ljudi u njoj videli neku utehu. Ona je bila sublimacija tih nedaća, patnje, diskriminacije i svih negativnih stvari… Sve se to prelamalo kroz nju. U istoriji muzike, filma i umetnosti postoje takve istaknute ličnosti koje vezujemo za sve marginalizovane i potlačene, ne samo za gej svet.

Negde je tužno što se protesti održe, recimo, za 1. maj ili 8. mart, tada se progovori o socijalnoj nepravdi, a sutradan se zaćuti i zaboravi na sve probleme sa kojima se ugnjeteni suočavaju 365 dana u godini. Zašto je tako komplikovano da se izborimo za prava radnika, prava žena, prava LGBTQ+ populacije, i na kraju krajeva, za ljudska prava?

– Komplikovano je zato što živimo u nesređenom sistemu koji ti ne pruža sigurnost, i kad povučeš određen potez, nikad ne znaš šta će da se desi posle. Nemaš ono sila – akcije, sila – reakcije momenat, u smislu, siguran si da ćeš se opeći ako dotakneš vatru… U pitanju je jedna velika nesigurnost, a u takvoj klimi je teško da se izboriš za određena prava.