Sejo Sekson poručio da namerava da zabrani Neletu Karajliću da izvodi veći deo opusa Zabranjenog pušenja

Sučić je prvo zabranio svom nekadašnjem kolegi iz sarajevske grupe „Zabranjeno pušenje“ Nenadu Jankoviću da izvodi pesme tog benda, na šta mu je Janković odgovorio da mu izvođenje pesama niko ne može zabraniti, navodeći da je njegova majka dala ime „Zabranjenom pušenju“.

Na stranici Madmimi.com objavljen je blog pod nazivom „Priča o tenkisti“, u kojem je Sučić odgovorio Jankoviću, najavivši pokretanje svih pravnih radnji do sudske zabrane za sva njegova dela koja Janković javno izvodi i koristi.

Sučić se pozvao na Zakon o autorskom pravu, prema kojem svaki autor može osobi oduzeti dozvolu za korištenje dela, ako ta osoba narušava moralne i etičke principe koje autor smatra bitnim, prenosi Beta.

Kako je naveo, „najdublji i najbitniji razlozi“ zašto ne želi da njegova dela koristi Nele Karajlić, nalaze se na, kako je naveo, brojnim sarajevskim grobljima gde leže kosti 11.000 Sarajlija koje su „uz četiri godine izgladnjivanja i terora, poubijali upravo likovi koje je dr Nele godinama veličao u svojim pesmama i intervjuima“.

Ti, kako je naveo, „likovi“ su 1996. godine, po dolasku SFOR-a i uspostavljanju mira u BiH, prisilili na iseljenje gotovo sve Srbe iz Federacije BiH i „podstakli pravedni i osvetnički gnev dr Karajlića, ovekovečen u ideji da ponovo ukreše tenk kojim će se konačno vratiti u Sarajevo“.

Sučić je optužio Jankovića da „ismejava i vređa svoj grad i svoje bivše sugrađane i njihove žrtve iznoseći, pritom, notorne laži o masovnom izgonu Srba ili pokušajima da ga se likvidira“.

„Mišljenja sam da se po ovoj temi ni ubuduće ništa neće promeniti i da ovakav čovek više ne može i neće izvoditi moje pesme, a pogotovo one o Sarajevu, jer ih niti zaslužuje niti ih je vredan, te nameravam uložiti sve zakonske mogućnosti da ga u tome sprečim“, naglasio je Sučić.

On je potom nabrojao pesme, njih 24, čiji je on većinski autor, među kojima su i neki od najvećih hitova „Zabranjenog pušenja“, poput „Pišonja i Žuga u paklu droge“, „Guzonjin sin“, „Hadžija il’ bos“, kao i nazive pesama, čiji je većinski autor Nenad Janković, njih osam.

Autori preostalih pesama „Zabranjenog pušenja“, kako je rekao, bili su ostali članovi grupe, a postoje i pesme u kojima nije moguće odrediti većinskog autora, poput hita „Zenica bluz“.

„Čini mi se ipak da u projektu Rock El Classico mojih pesama registrovanih u autorskoj agenciji ima malo više od dve, kao što doktor obmanjuje javnost. Radi se o Pišonji, Fikreti, Ibri Dirki, Hadžiji, Zvijezdi nad Balkanom, što vremenski čini više od pola projekta Rock El Classico“, napisao je Sučić.

Dodao je da je na to sam skrenuo pažnju i organizatorima koncerta u Zagrebu, gde je najavljeno izvođenje projekta „Rock El Classico“ Nenada Jankovića i violiniste Stefana Milenkovića, navodeći da se nada da je ovim „konačno uspeo razrešiti i večnu misteriju oko Neletovog autorskog učešća u radu Zabranjenog pušenja pre 1992. godine“.

Dalje ja istakao da su brend i ime „Zabranjeno pušenje“ već 15 godina zaštićeni u celom svetu, zbog čega Janković sve ove godine i nastupa isključivo pod svojim imenom.

Naveo je i da je Janković u Srbiji registrovao pravo na proizvodnju papirne galanterije, kao i hardvera i softvera sa imenom „Zabranjenog pušenja“, čime nezakonito koristi ime i autorska dela, čiji nije vlasnik, u poslovnim transakcijama.

„Istovremeno je i ružno i tužno da se snimci koje je zajednički finansiralo preratno ‘Zabranjeno pušenje’ brutalno pokradu i prenesu na druga pravna i fizička lica bez znanja i dopuštenja tadašnjih članova ‘Zabranjenog pušenja’, koji su i danas vlasnici istih“, napisao je Sučić.

On je optužio Jankovića da ima „diskutabilne i šovinističke stavove“ i da danas, kako je naglasio, u očima mnogih ljudi izaziva ogorčenje i nelagodu, a pogotovo kad peva pesme o „Pišonji“ i „Fikreti“ i o Sarajevu.

Sučić se na kraju osvrnuo na Jankovićeve primedbe u vezi s tim što on (Sučić) posle rata u BiH živi u Zagrebu, i dodao da boravi u Sarajevu svaki mesec na istoj adresi na Koševu, sa istim ljudima i sa istom ličnom kartom.

Upitao je Jankovića zašto Zagreb „smatra stigmom i izjednačava ga sa svojim nečasnim beogradskim angažmanom“, naglašavajući da je Nele Karajlić beogradski aranžman „proveo pljujući po ranjenom Sarajevu, veličanju ljudi koji su ga rušili, potkradajući usput svoje bivše saborce i njihovo autorsko vlasništvo“.