„Simpsonovi“ su zamišljeni kao jedan skeč, a sada slave 35 godina emitovanja

Simpsonovi su ogledalo društva koje uz humor i satiru komentariše savremene društvene probleme i postavili su standard za animiran sadržaj za odrasle, piše Večernji.hr.

Dok je 1987. čekao sastanak s producentima Fox televizije kojima je trebalo predstaviti kratki animirani skeč zasnova na njegovom uspešnom stripu „Život u paklu” (Life in Hell), Met Grening osmislio je potpuno novu animiranu seriju koja do današnjeg dana ostaje najdugovečnija, ali možda i najkontroverznija crtana serija svih vremena.

Nastala je – ni manje ni više – upravo u čekaonici producenta Džejmsa L. Bruksa, a naravno, reč je o „Simpsonovima” koji su pre tačno 35 godina, uoči Božića 1989, prvi put emitovani na kanalu Fox.

Njihova specifična vrsta humora i satire – u kombinaciji s crtežima žutih stanovnika Springfilda – udahnuli su sasvim novi duh svetu televizije, animiranim serijama za odrasle i globalnoj pop-kulturi koja, nesumnjivo, ne bi bila ista bez disfunkcionalne porodice Simpson.

Iako su zamišljeni kao mali deo humorističke emisije „Tracey Ullman Showa”, u kojoj su se prikazivali od 1987. godine, „Simpsonovi” su nakon dve godine dobili samostalni televizijski prostor i lansirali Fox kanal visoko na spisak vodećih televizijskih programa u svetu.

Početak emitiranja „Simpsonovih”, koji su s nekoliko minuta produženi na format od pola sata, bio je zakazan za jesen 1989. godine, ali animacijama „Neke začarane večeri” (Some Enchanted Night) – poslednje epizode prve sezone koja je trebalo da bude televizijski debi serije – bile su potrebne izmene, pa je početak emitovanja odlože za 17. decembar iste godine, kada je prikazan božićni specijal „Simpsons Roasting on an Open Fire”.

Nakon ove epizode, koju je te 1989. gledalo više od 13 miliona ljudi, „Simpsonovi” su i te kako potvrdili svoju popularnost i uticaj, pa je u januaru sledeće godine započelo redovno emitovanje ove animirane serije.

Tokom 36 sezona i više od sedamsto epizoda, čija su suština direktni i kritički komentari usmereni društvu, građani Springfilda – “mesta koje je zamišljeno kao dovoljno generičlo da može postojati bilo gde u Americi” – zabavljaju svetsku publiku od najmlađe do najstarije dobi.

Svi koji su barem jednom gledali „Simpsonove” znaju kako je roditeljski nadzor i te kako poželjan jer ipak, „Simpsonovi” nisu obična animirana serija za decu, već program namenjen odraslijoj publici.

Zbog korišćenja vatrenog oružja, medicinske marihuane ili pak uvreda prema određenim nacijama, brojne su epizode u nekom trenutku zabranjene – npr. zbog stereotipa prema stanovnicima Brazila u epizodi „Blame it on Lisa”, brazilska vlada je umalo podigla tužbu, ali producenti su se izvinili na vreme pa je tužba odbačena, iako epizoda jedno vreme ipak nije bila dostupna u Brazilu.

Slučaj sa „Stark Raving Dad” ipak je nešto komplikovaniji – naime, u toj prvoj epizodi treće sezone, koja je u Americi emitovana u septembru 1991. godine, Homer završava u psihijatrijskoj bolnici, gde deli sobu s Leonom Kompovskijem kome je glas dao Majkl Džekson, a kada je 2019. izašao film „Napuštajući Nedođiju”, o optužbama u kojima se Majkl Džekson naziva zlostavljačem dece, cela epizoda postala je problematična te je u potpunosti povučena s tržišta.

„Simpsonovi“ opstaju uprkos svemu

Glasine o kralju popa i njegovom zlostavljanju dece tada su već bile poprilično poznate javnosti, ali problem je nastao tek nakon što su kreatori „Simpsonovih” pogledali film „Napuštajući Nedođiju”.

Dokumentarac o Džeksonu bio je toliko potresan i uverljiv da su Bruks i Grening, sa scenaristom i producentom Alom Džinom, odlučili da ovu epizodu zauvek povuku sa svih digitalnih i fizičkih formata na kojima su „Simpsonovi” izlazili.

To znači da je danas možete pronaći jedino u kolekcijama koje su izašle pre ovog kontroverznog dokumentarca u kome dva muškarca optužuju Džeksona za dugogodišnje seksualno zlostavljanje u osamdesetim i devedesetim godinama prošlog veka.

Osim Majkla Džeksona, brojna svetski poznata imena dobila su svoj adaptirani lik ili pak ulogu u „Simpsonovima”.

Za početak, tu su trojica Bitlsa (Pol Makartni, Ringo Star i Džordž Harison) – svi osim Džona Lenona koji je ubijen devet godina pre nego što su „Simpsonovi” 1989. počeli s emitovanjem.

U jubilarnoj 200. epizodi serije pojavila se grupa U2, a u više epizoda gostovao je i čuveni fizičar Stiven Hoking.

Glumačka elita poput Leonarda Nimoja, Marka Hamila i Dastina Hofmana takođe je donela dodatnu dimenziju seriji, a ne smemo zaboraviti ni književnike poput Tomasa Pinčona, jednog od važnih predstavnika postmodernizma u američkoj književnosti, i Nila Gejmana, autora brojnih naučnofantastičnih dela.

Nakon 35 godina emitovanja, „Simpsonovi” su puno više od TV serije – oni su ogledalo društva koje uz humor i satiru komentariše savremene društvene probleme, a postavili su i standard za animirani sadržaj namenjen odraslima i otvorili put serijama poput „Porodičnog čoveka“ i „Saut Parka”.

Takođe, kreatori „Simpsonovih” pokazali su kako se zabavni sadržaj može kombinovati s oštrom društvenom kritikom i stvorili su likove koji su postali globalne ikone, poput Homera i njegove popularne fraze “D’oh!”.

S gotovo osamsto, odnosno čak 777 epizoda, „Simpsonovi” nose titulu najdugovečnije animirane serije u istoriji, nastavljaju zabavljati i edukorati nove generacije gledalaca, potvrđujući svoj status kao jedan od najvažnijih televizijskih programa u istoriji.

U čemu leži tajna njihove dugovečnosti i popularnosti, otkrio je Dejvid Silverman, animator koji od samih početaka stvara fizički identitet „Simpsonovih”, prošle godine u intervjuu uoči gostovanja na Weekend Media Festivalu u Rovinju.

– Često razmišljam o tome što nas čini bezvremenskim. Met Grening zamislio je seriju kao komentar na društvo, popularnu kulturu i aktuelna zbivanja od prvog trenutka i tako smo nastavili raditi. Naš izvor inspiracije je stalna promena u popularnoj, pa i političkoj kulturi, a to je stalan izvor inspiracije, nikad ne presušuje. Mislim da je u tome tajna – zaključio je.