Sitzpinker: Svi smo drugačiji, ali tako i treba da bude

Oni trenutno rade i na prvom albumu, završavaju nove pesme u nadi da će izdanje objaviti do kraja godine.

Bend čine Dunja Mijačić – vokal, Pavle Trifunović – bas, Danilo Ilić – gitara, Andrej Mladenović – bubanj.

Sitzpinker takođe kreće na prvu turneju van Srbije i veoma su uzbuđeni povodom svega što ih očekuje.

Prvi regionalni nastup očekuje ih u Zagrebu na Fer-open air festivalu, u subotu, 28. maja.

Zatim sledi nastup na MENT Showcase festivalu, koji će biti održan od 8. do 10. juna, kao i nastup u Skoplju na festivalu „Zdravo, mladi“ početkom septembra.

Tim povodom bend govori za Danas.

Sitzpinker je nastao krajem 2017. godine. Dunja, Pavle i Danilo su zajedno išli u srednju školu i delili sličan muzički ukus, a Danilo i Pavle su svirali zajedno i pre Sitzpinkera. Na probe su počeli da odlaze radi zabave, bez razmišljanja da će nekad svirati uživo.

Međutim, kada su nakupili pesme odlučili su da se ipak oprobaju u živoj svirci i tako je sve počelo. Nakon toga, postali su četvorka, jer im se Aki pridružio na bubnjevima i podigao bend na viši i ozbiljniji nivo.

– Sitzpinker (tačnije Sitzpinkler) na nemačkom znači „čovek koji sedi dok piški“, mada smo progutali jedno slovo, tako da nam ime na kraju dana ništa ne znači – objašnjavaju iz benda kako je grupa dobila ime.

Pre najave koncerta na MENT festivalu, bilo bi lepo da se podsetimo vašeg nastupa na Hali Gali specijalu u okviru Kontakt konferencije. U publici je vladala fantastična atmosfera, zapalili ste masu. Kakvi su vaši utisci, kako ste se proveli na stejdžu?

Proveli smo se fantastično, teško je opisati koliko je bilo dobro vratiti se pred publiku da pokažemo šta smo spremali u protekle dve godine koliko nismo nastupali. Bend sada ima poprilično drugačiju formu i identitet, pa smo se i sami malo plašili kako će slušaoci reagovati na promene, ali smo se razuverili već posle prve pesme. Publika je bila divna i žestoko energična, karakteristično za Hali Gali festival i klub Drugstore. Nadamo se da smo nedostajali ljudima koliko i oni nama!

Kako se pripremate, „psihofizički“ za nastup na MENT-u?

Ment je festival koji već godinama pratimo, iz neutralne perspektive, jer su izvođači koje uspevaju da bukiraju svake godine toliko zanimljivi! Planiramo da ispratimo sve dane festivala, a posebno nam je drago što ćemo uživo gledati američkog eksperimentalniog muzičara Yves Tumora. Ipak, pratili smo Ment i iz želje da tamo jednog dana nastupamo, s obzirom da predstavlja najvažniji showcase festival u ovom delu Evrope, te nam može značajno pomoći da se afirmišemo na regionalnoj, a čak i široj muzičkoj sceni. Imamo visoka očekivanja, ali imamo ih pred svaki nastup, jer uvek imamo želju da izvučemo maksimum.

Da li postoji generalno neki vaš koncert koji pamtite i koji vam je posebno značajan, koji biste izdvojili?

Još uvek nismo nastupali u Zagrebu na Fer-open air festivalu, ali to će se desiti u subotu, 28. maja, i to će ujedno biti naš prvi nastup van Srbije! Kada je epidemija tek kretala, imali smo isplaniranu malu turneju po Mađarskoj i severu Srbije, ali su se granice zatvorile na dan kada smo trebali da započnemo put, te su se planovi za svirke generalno usporili. Upravo zato se toliko radujemo i nastupima u Zagrebu i Ljubljani, ali i nastupu u Skoplju na festivalu „Zdravo, mladi“ koji će se održati početkom septembra. Priča sa koncerata ima mali milion, ali na pitanje koji bi nastup izdvojili kao najupečatljiviji odgovor bi bio upravo ovaj na Hali Galiju, jer smo ga čekali toliko dugo a nadmašio je sva naša očekivanja.

Da li imate neke anegdote sa koncerata koje rado prepričavate?

Najbolje priče je uvek najpametnije čuvati, jedna od nama dražih bila je što smo uspeli da izvučemo jednu sliku od Marky Ramona kada je nastupao na istoj bini kao mi na Arsenal festu.

Vaše najnovije pesme „Sudan“ i Mustang su stilski različite, odakle ste crpli inspiraciju i kojim ste se idejama vodili dok ste ih stvarali?

„Mustang“ je prva stvar u kojoj smo pokušali da malo više eksperimentišemo sa zvukom. Inspiracija za tu stvar je naišla u intenzivnom slušanju elektronske, trip hop muzike, pogotovo britanskih producenata i bendova iz 90-ih (Unkle, Tricky). Sve je počelo od bas linije koju smo godinu dana vrteli na probama, bez neke određene strukture, a onda smo je postepeno u studiju kratili i nadograđivali sa elektronskim zvucima.

„Sudan“ je sa druge strane nastao pri intenzivnom slušanju afričke i istočnjačke muzike koja je trenutno veoma aktuelna u kombinaciji sa psihodeličnim, bluzerskim gitarama. Tu su glavna inspiracija bili Zam-rock bendovi, američki sastav Dirtmusic i naši miljenici – turski bend po imenu Baba Zula. U „Sudanu“ smo prvi put uveli gitare, gomile efekata i bluzerski slajd zvuk.
Ove dve pesme su ustvari dva pravca koja ćemo u narednim pesmama dublje istraživati i pokušati da od toga kreiramo novi zvuk benda.

Mustang i Sudan nose malo drugačiju atmosferu i zvuk, a u isto vreme su postali prepoznatljivi hitovi na domaćoj i regionalnoj sceni. Kako je došlo do eksperimentisanja sa žanrovima?

Uprkos ideji da bend treba da ima neku žanrovsku određenost, on takođe treba puno da eksperimentiše i isprobava nove stvari. Želeli smo da imamo i segmente sa gitarama, ali takođe i da zadržimo bas kao ključni instrument. Takođe, u svakom trenutku mi intenzivno slušamo mnogo različite muzike, i odatle dolazi inspiracija. Deo rada se sastoji i u sesijama kada samo slušamo, razmenjujemo i otkrivamo nove stvari koje nas inspirišu.

Vaši tekstovi pesama imaju egzistencijalnu crtu, iako muzika prži. I vaša pesma Da li, koja je melodičnija, bavi se životnim pitanjima, preispitivanjem… Kako pišete tekstove, da li su u pitanju opservacije iz okruženja ili nešto drugo…?

Trudimo se da pišemo o tome kako se osećamo. Izgleda da su to trenutno egzistencijalne dileme i životna pitanja. To je samo odraz naših razmišljanja i stavova. Želimo da kroz tekstove prikažemo neki narativ, ali i atmosferu i osećaj koji je mnogo apstraktniji od pukog pričanja priče. Samo pokušavamo da ostanemo u dodiru sa sobom, pričama i temama koje nas inspirišu. Kada pišemo obično smo u studiju, dok je muzika još uvek sveža. To je proces u kome svi učestvujemo, i svodi se na gomilanje materijala iz koga asocijacijama pokušamo da ispričamo neki linearan narativ.

Koliko društvo koje nas okružuje ima uticaj na vaše stvaranje, ili na vas utiče nešto drugo?

Svi smo veoma investirani u društvo i društveni život. Uvek se krećemo i radimo u mnogo različitih sredina. Odatle se prikuplja inspiracija, motivi, emocija koju posle pretačemo u sviranje – kako dobro, tako i loše. Društvo je sve.

Na šta se odnosi stih ”Mozaik duša…”?

Znači da smo svi drugačiji, ali da tako i treba da bude. U mozaiku se govori o želji da svako treba da bude individualan i svoj, tako da kad bi se napravio mozaik od ljudi on bi izgledao šareno i svako bi mogao da se istakne i pronađe, a ne da se stopi sa svima i nestane.

Kako gledate na muzičku scenu?

Slušamo i pratimo sve. Ne ograničavamo se na jedan žanr kad pravimo muziku i kad slušamo i istražujemo druge stvari.

Koliko vam muzika pomaže da izrazite sebe?

Dosta, prvenstveno da izrazimo unutrašnje misli i osećanja. U tome nam takođe pomaže i vizuelno predstavljanje u spotovima i tokom nastupa.