SLIM CESSNA: Istorija sveta je krvoproliće. Više volim da se odvojim i sledim Isusa

Nezahvalan za žanrovsko determinisanje, ovaj southern gothic gospel country punk sastav, u stilu ritualnog egzorcizma muzikom uvodi slušaoca u zvučni zanos, čiji ćudljivi i ujedno brilijantni muzičari, poput propovedi, izvode svoje često religiozne i apokalipitične priče.

Isčekujući ovo muzičko isceljenje, razgovarali smo sa delom denverskog kolektiva, koga u Beograd dovodi nezavisna koncertna agencija Bad Music For Bad People.

Njihova turneja je krenula burno, gubitkom prtljaga sa instrumentima. Otkrili su nam – da se ne osećaju harizmatično; zašto ne piju brlju i založili da se „svirka“ kao reč zauvek iskorene iz muzičke terminlogije, povezivanjem sa lošom srećom gubitka života na bini…

Za početak, kako napreduje turneja, kakva su vam dosadašnja iskustva sa iste?

MUNLY J MUNLY: Predjutro je i svi smo u odvojenim prostorijama. Pretpostavljam da se još uvek niko nije probudio. Da, moje ime je Munly J Munly. Nikada nisam bio ujak – odakle to? Nikada se nisam koristio svojim srednjim imenom. Imali samo dva nastupa. U Pragu smo. Od jutros smo poranili. Došlo je do problema sa prtljagom. Naši instrumenti su dobili sopstvenu volju i odlučili da krenu putem Evrope. Dakle, za prva dva nastupa bilo je neophodno da pronađemo instrumente u gradu u kojem sviramo. Umesto otkazivanja, dali smo sve od sebe. No, ako je to čovekov najveći problem u životu, možete li se zaista žaliti? Nije ovo realan životni problem, i ne trebam glumiti žrtvu.

REBECCA VERA: Iskustvo na turneji može biti brutalno, i ujedno među najvećim iskustvima u životu. Ova dihotomija je nešto čega se plašim i čemu se radujem, u isto vreme. Trenutno iskustvo je teško, jer je sva naša muzička oprema nestala zbog višestrukih kašnjenja letova. Uprkos poteškoćama, mnogi muzičari su istupili nudeći svoje instrumente kako bismo i dalje mogli da nastupamo. Ta ogromna velikodušnost je učinila noćnu moru lakšom. Na prva dva nastupa publika je bila puna bezgranične energije i žara koji nas je inspirisao da svoje probleme ostavimo iza sebe.

SLIM CESSNA: Sav naš prtljag je izgubljen tokom leta za Evropu. Svaki instrument i moj kofer. Do sada smo odsvirali dva koncerta sa pozajmljenim instrumentima. Imam strašne alergije i uši su mi se zapušile tokom leta. Sada ne čujem dobro i ljudi gube strpljenje jer moraju da mi ponavljaju svaku svoju reč. Nadam se da mogu da pevam „na ključ“. Naravno, lek za to se nalazi u mom nestalom koferu. Zahvalan sam što je moja supruga Marija sa nama. Ona me drži na zemlji i svakodnevno mi spašava život. Ne idem nikuda bez nje.

LORD DWIGHT PENTACOST: Um mi je uglavnom fokusiran na prijatelja Analog Čarlija (Analog Charlie), koji je kod kuće, veoma bolestan. Moja supruga Heder (Heather) brine o njemu, tako da znam da je u najboljim rukama. Ipak, ne mogu da ne brinem. Nestrpljiv sam da im se vratim. Pored toga, kao što je već napomenuto, ogromna korporativna mrlja progutala je našu kolekciju muzičkih instrumenata i sada ih veoma polako „ispljuvava“ jedan po jedan, iz dana u dan. Mnogi prijatelji na putu su nam pomogli, pozajmili svoje instrumente, podarili vreme i izrazili brigu. Srećni smo što poznajemo toliko zaista divnih ljudi. To nam znači kolko ceo svet.

Vaš bend je sastavljen od harizmatičnih ličnosti, kako biste opisali hemiju među vama?

MUNLY J MUNLY: Ne bih opisivao. Nisam novinar. Nikada je ne bismo među sobom opisivali. Imali smo ljude koji su dolazili u bendove, a koji se nisu uklapali iz bezbroj razloga. To ne treba objašnjavati. Znam da ću uvek dati sve od sebe za njih, uložiti najveći napor da uradim svoj deo, disciplinovan u svom poslu. Ne treba sve analizirati.

REBECCA VERA: Mislim da se niko od nas ne oseća harizmatično haha! Međutim, mi smo bliski prijatelji i podržavamo jedni druge koliko možemo.

SLIM CESSNA: Nisam baš dobar u nauci, ali rekao bih da se svi dobro slažemo. Mirno sedimo u kombiju. George-a (George „Snake“ Cessna) poznajem od dana kada se rodio. Uvek smo uživali u zajednički provedenom vremenu.

Kako muzika doprinosi vašoj povezanosti i da li postoji zajednička nit u ljubavi prema muzici koju stvarate?

MUNLY J MUNLY: Reč ljubav se rasipa previše olako. Trebalo bi da bude rezervisana za odabrane i retke prilike. Ne volim da se grlim, ali ljudi koje tek upoznam smatraju da je prikladno da me dodirnu. Za ove stvari je potrebno vreme. Kada budem spreman da me dodirneš javiću ti.

SLIM CESSNA: Sem muzike, nismo pokušavali ništa drugo zajedno da radimo. U našoj verziji toga, postali smo veoma dobri. Možda bismo, sledeće, mogli da budemo rukovaoci prtljaga na amsterdamskom aerodromu. Siguran sam da bismo bili bolji od postave koju trenutno imaju.

Stvarate autentičan zvuk koji kombinuje više žanrova. Kako biste opisali muzičku alhemiju, i odakle ona dolazi?

MUNLY J MUNLY: Opet, to nije moj posao – neću da pišem priču, a zatim da je opisujem. Nadamo se da će, kada preminemo, neko otkriti našu zaostavštinu i odlučiti da za nju treba da postoji nova kategorija umetnosti. Ne želim da budem deo već viđenog žanra, želim da napravim svoj.

REBECCA VERA: Svako u bendu drugačije ceni različite vrste muzike. Pretpostavljam da je to osnova eklektičnog zvuka. Nije umišljeno, čak ni preterano, lepota ovog benda je to što se jednostavno dešava.

SLIM CESSNA: Nazovimo to američkom muzikom. Žanrovi više nisu potrebni. Danas imamo internet.

U kojoj su korelaciji vaše pesme sa stvarnim životom, generalno, ali i sa južnjačkim načinom života? Da li su one mračna alegorija sudbine čoveka, sa trenucima zanosa i iskupljenja? Šta propovedaju?

MUNLY J MUNLY: Čini se da postoji pogrešna predstava o severnoameričkom jugu — možda gde se nalazi. Živimo u planinama Zapada. Da li postoje korelacije? Sigurno. Sve priče su različite, nadam se da obuhvataju širok spektar tema. Ako neko ne želi da investira sebe u priče, ima prostora da izvuče nešto iz pesama. Ako želite samo da slušate melodije i klimate glavom kao srednjoškolac, i to je ok. No, ako osoba želi da kopa dublje, nadam se da može pronaći raznolike nivoe.

SLIM CESSNA: Mi smo sa zapada SAD -a, iz Kolorada. Ne pijemo „moonshine“. (moonshine – domaća brlja, rakija)

Religija je česta tema u vašim pesmama. Kakvu ulogu igra u ljudskoj istoriji? Zašto vam je religija tako važna tema?

REBECCA VERA: Uverenja među članovima benda su razičita, i mi ih međusobno poštujemo. Bez obzira na to, delimo fascinaciju ljudskim iskustvom, nalazimo inspiraciju i u svakodnevnom i onostranom.

SLIM CESSNA:
„I believe in the Angels
I believe in the Lord
I believe in Angel wings
And the Angel sings I believe
I believe in Jesus Christ and I’m pretty sure He believes in me“

Kako tumačite dihotomiju religije – poruke ljubavi, uzajamne pomoći i praštanja u suprotnosti sa licemerjem i obmanom verskih institucija poput Crkve i raznih konzervativnih zajednica? Da li ste uspeli da razrešite taj kontrast?

MUNLY J MUNLY: Neću ljudima jednostavno davati odgovore. Niti sam u poziciji da smatram da imam to pravo. Da li je to ičije pravo?

SLIM CESSNA: Licemerje i obmana su ljudske i prati nas od „pada“. Religija i jeste i nije bila prisutna. Svetski lideri nikada nisu imali problema da žrtvuju svoju decu za novac i moć. Šta se dešava sa Rusijom i Ukrajinom? Istorija sveta jeste krvoproliće. Istorija Amerike je krvoproliće. Ja lično više volim da se odvojim i sledim Isusa. Što se više čovek udaljava od narandžastog glupana Trampa, to bolje. Trudim se da budem iskren i pristojan. Trudim se da volim svog bližnjeg. Ali, svima nam je potrebno spasenje.

Osim muzike, da li vas još neki medijumi inspirišu?

MUNLY J MUNLY: Ne mogu reći da sam inspirisan muzikom. Ili, s tim u vezi, bilo čime. Ne trebam niti želim da budem inspirisan. Previše sam zauzet radom. Radije bih stvorio svoj medij, i ako se ispostavi tako, da on inspiriše nekoga kome je takva vrsta stvari potrebna… Možda je to, zapravo, moja uloga.

REBECCA VERA: Oduvek sam uživala u crtanju i slikanju, za svoj lični užitak. Munly me uvek podstiče da napustim svoju komfort zonu, čast mi je da budem deo njegove prezentacije pisanja.

SLIM CESSNA: Muzika je sve za šta imam vremena.

Ako se ne varam, u velikoj meri se zasnivate na DIY (uradi sam) filozofiji. Koliko vam znači ta umetnička sloboda i zašto?

MUNLY J MUNLY: Ovo me malko nasmejalo. Mi smo DIY samo zato što nemamo izbora. Niko nikome neće pružiti brigu, koju taj neko veruje da zaslužuje. Tako da je najbolje da uradiš sam. Voleo bih da mi batler svakodnevno slaže Brooks Brothers odeću. Da bitram da li ću ići sa resama na mokasinama ili biti odmetnik i ići bez. Međutim, tada bi opet morali da me dodiruju dok me oblače, a kao što sam ranije pomenuo – hajde da upravljamo našim nepotrebnim interakcijama.

SLIM CESSNA: Slobodan sam da budem ja!

Vaše svirke se smatraju performansima, vatrenim i spokojnim u isto vreme, nalik na rituale, kako izgleda pogled sa bine na publiku u transu?

MUNLY J MUNLY: Mi ne sviramo svirke. Voleo bih da započnem pokret – ovde i sad, da iskorenim tu reč iz muzičke terminologije. Naježim se kad je čujem. Ako mi ikada zatraže da odsviram svirku, nadam se da ću umreti tokom nastupe, te i da taj termin zauvek zamre, tako što će biti asociran sa mojom lošom srećom. Te da, ako osoba u budućnosti kaže drugoj osobi „Uživaj u svirci“, to u stvari bude uvreda u kontekstu da on želi toj osobi da umre na bini, baš kao onaj kreten Munly dve hiljade i koje god …

REBECCA VERA: Moji omiljeni deo nastupa je odgovor publike na muziku. Iskreno uživam u posmatranju mnoštva reakcije i interakcije publike sa Slim-om i Munly-jem. Razmena energije između publike i benda je sastavni deo uspeha svakog nastupa. Najbolji koncerti se odigravaju kada je publika istinski zapaljena i tu sa nama. Uzajamna zahvalnost i prisustvo publike koja zaista voli muziku koliko i mi, oživljava tu energiju.

SLIM CESSNA: Nadam se da pomažemo ljudima da se izgube i zaborave nevolje sveta. Bar za ono kratko vreme koje provedemo zajedno.

Sigurno imate neverovatne priče sa vaših nastupa, da li biste podelili neku od njih?

Munly J Munly: Mrzim priče.

REBECCA VERA: Iskreno, najviše volim da vidim kako Slim i Munly dobijaju pažnju koju zaslužuju. U Rusiji smo svirali u Moskvi i Sankt Peterburgu. Tamo postoji ogromna baza fanova kakvu još nigde nisam videla. Verujem da su Slim i Munly bili zatečeni i polaskani. Bilo je zadovoljstvo videti to. Plus, tamo su par ljudi čak imali i Slim i Munly tetovaže, razumem njihov entuziazam. Poprilično su izuzetni.

SLIM CESSNA: Uvek rokamo mnogo jače nego bilo koji drugi bend. Svaki koncert. Svaki put.