Članovi popularnog hardkor sastava H2O verodostojni su „aktivni konzumenti pank kulture“, kako kažu u razgovoru za Danas, a pred beogradski nastup u klubu Livingrum, Studentskog kulturnog centra. Tobi Mors ima sasvim kratku kosu „ošišanu pankerski, na keca…“, potvrdio je uz osmeh i sam muzičar vizuelnu impresiju, naglašavajući da ponekad i bend, čak i same članove, treba doživeti kao pank-rok artefakte, i deo supkulture urbanog života, jednako kao i memorabiliju i merčendajz koji prezentuju tokom turneje.
Da li zato što je sa sastavom Sick of It All već dolazio u Beograd, ili iz nekog drugog razloga, tek, Mors manirima, čak i izgledom neverovatno podseća na Marka Vidojkovića. Ili je možda suprotno, s obzirom na to da je i mladi srpski pisac svirao po beogradskim pank bendovima, mnogo pre bestseler uspeha svojih kontroverznih pisanija… Suma sumarum, u oba slučaja u pitanju su autori koji se kroz umetnički angažman protive totalitarnim sistemima, što je i razumljivo, uzevši u obzir pank-rok kao sferu muzičkog interesovanja i izražavanja. Još samo da su H2O stigli u srpsku prestonicu koji dan ranije, pa da protekli dani praznovanja dobiju saundtrek kroz anarhosindikalizam njihove poetike.
– Da, da… Neverovatno je sve ovo što se dešava, sve te demonstracije, kriza u čitavom svetu….
Da li vam to deluje kao udar na potrošačku psihologiju?
– Kriza jeste kulminacija jednog procesa koji je trajao prilično dugo. Sav taj konzumerizam, pohlepa i opsednutost komercijalom kad-tad počne da se vraća kao bumerang efekat. Hardkor pesme i pank muzika uopšte, oduvek je imala kao jedan od ciljeva podizanje nivoa socijalne svesti. Znate da su i najraniji pank bendovi iz sedamdesetih godina upućivali najoštrije kritike establišmentu, a u prethodnim vekovima još od Francuza i Revolucije radnici su se bunili protiv klasne eksploatacije. Danas imate veliki broj mladih bendova koji kritikuju korporacijski kapitalizam. Samo u Njujorku možete svako veče da idete na svirke hardkor izvođača koji uvek kritikuju stanje u zemlji i agituju jednaka prava za sve. Naravno, ne znači da smo nekakvi usiljeni moralizatori koji nameću sopstvene etičke kodove, anarhičnim tendencijama… Ali, snaga reči je ogromna, i toga treba da budu svesni autori muzike i tekstova pesama svih novih bendova. Uvek to imam u vidu, kada pišem pesme i komponujem muziku.
U kolikoj meri manjim i opskurnijim bendovima nedostaje poetička verodostojnost?
– Da… Pa, dobro… Podrazumeva se da treba najpre i okupiti kvalitetne muzičare koji dobro sviraju, ali i da su članovi benda u idejnom i poetskom smislu sličnih opredeljenja, to jest da zastupaju slične ili čak identične stavove. Svi članovi H2O su, da tako kažem, provereni, kvalitetni muzičari za impresivnim sviračkim karijerama, a to su, osim mene koji pevam, još i gitarista Tod Mors, basista Adam Blejk, gitarista Rasti Pistakjo i bubnjar Tod Frend. Inače, ja sam godinama radio za druge bendove kao roudi, proputovao sam celu Ameriku uzduž i popreko, i dolazio i u Evropu kao član sastava Sick of It All. I njima sam bio tur menadžer pre nego što sam im se i kao muzičar pridružio.
Sa H2O gostovali ste na koncertima mnogih uticajnih bendova – Rancid, Misfits…
– Ili smo jednostavno delili koncertni „bill“, što znači da je najpre nastupao jedan, potom i drugi bend. Mnogo puta otvarali smo koncerte i za No Doubt, koji je godinama, pre planetarnog komercijalnog uspeha, bio jedan od klasičnih pank sastava…
Jeste li i vi „smekšali“ zvuk prelaskom sa kultne andergraund etikete Epitaph na mejdžor lejbl MCA?
– Ne bih baš rekao da smo postali mlakonje, premda snimamo sa producentom koji radi master i za Maroon 5, Faith No More itd. Još uvek smo dinamični, žestoki i imamo šta da kažemo! A upravo smo na svetskoj turneji i održavamo koncerte na kojima to i dokazujemo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
