Snježana Banović o slučaju Matanić: Ne verujem ja njegovom kajanju i lečenju

Redateljka i profesorka na Akademiji dramskih umetnosti u Zagrebu Snježana Banović gostovala je u emisiji „Nedjeljom u 2“ u kojoj se osvrnula na slučaj Dalibora Matanića, prenosi Dnevnik.hr.

– Matanić je jedna paradigma kojoj ja ne verujem. Ne verujem njegovom kajanju i njegovom lečenju. Mislim da on uopšte nije na lečenju, a on je takav tip. Ne verujem ljudima oko njega koji su složili tu celu PR-ovsku priču. Novinarka Večernjeg lista Milena Zajović koja je razotkrila priču kazala je da su je pritiskali sa svih strana da ne objavi priču, iz tih PR-ovskih krugova.

Otprilike poznajem te krugove i opisujem ih kao jednu trulu ‘glembajevštinu’ naše kulture i društva. To su neki uzori koji stalno šalju neke poruke i oni kvare našu decu“, rekla je Snježana koja je autorka intimne i razotkrivajuće knjige „Kronika sretnih trenutaka“ o Zagrebu 80-ih godina prošlog veka.

– Jedna žena koja se javila kazala je kako misli da Matanića neko štiti iz levičarskih krugova, koji su, kako ona kaže, trebali sve znati, istaknuo je zatim voditelj Aleksandar Stanković.

– Ja Matanića nikada nisam upoznala i mislim da je nemoguće da niko nije znao za njegovo ponašanje. Nemoguće je to, svi su znali. Treba videti ko se od njega sad ograđuje i na koji način.

Nema žestoke ljutnje na našeg Dadu. Tačno je podeljeno. To kako su njega počeli da štite. Ja ne verujem da će se njega izbrisati, te da će ‘dečko naš’ odmoriti i vratiti, kao što se Ozren Prohić vraća na Akademiji već 25 godina, istakla je Banović.

– Matanićev trag novca je ogroman. Veći od njegove karijere, a koja je golema. On ima jednu od najvećih karijera u samostalnoj Hrvatskoj, koliko ja pratim. Kada kažem reč ‘glembajevština’ za to se vežu neke lepe stvari, saloni na najvećoj drami u Hrvata, naš najveći pisac Krleža… U ‘glembajevštini’ zapravo nema nikakvog šarma. U njoj baronica Kasteli s kočijom pregazi gospođu od sedamdeset godina, dođe kući i kaže: ‘Joj, što me boli glava’. Zatim joj zvoni na vrata snaha sa svojim detetom od te dotične žrtve koju je pregazila, i kaže da nema šta jesti. Baronica joj kaže da nema ništa i zalupi vrata.

Matanić je kao i baronica Kasteli, jedna paradigma po kojoj je on dobrotvor. On se slikao u beloj košulji u kampanji jednog nedeljnika protiv nasilja nad ženama. Uvalio se tu da bi mu bilo jednostavnije doći do svojih žrtava. A žrtve to čitaju kao: ‘Mi nećemo biti zaštićene. Nas je strah i krenuće hajka na nas. Ponovo ćemo biti žrtve sistema i parasistema da bi se zlostavljači malo odmorili i opet se vratili'“, objasnila je.

Osvrnula se i na Matanićeve „White partyje“, koje je u svojoj ispovesti spomenula jedna od njegovih žrtava.

Meni su trebala tri dana da shvatim šta je ‘white party’. To nije ono kad smo išli kod Frana Lasića osamdesetih godina u palatu u Dubrovniku, pa smo svi oblačili belu boju. U ovom slučaju su to kokainske zabave. Na tome ne želim čestitati nikome, zaključila je Banović.