Foto: Atila SaboNamerno smo radili sve što su nam govorili da se ne sme, pa sam tako i dao ime bendu, priseća se za Danas Srđan Gojković Gile, povodom koncerta u Gradskom kulturnom centru u Užicu održanog u petak, jednog od u nizu u okviru turneje kojom Električni orgazam obeležava 42 godine postojanja.
Pre više od četiri decenije, u socijalističkoj Jugoslaviji, ime grupe koje se danas zahvaljujući njenom uspehu i trajanju, pominje bez osvrta na primarno značenje, u radijskim i televizijskim programima izgovaralo se samo kao skraćenica, „ElOrg“. Želeli su da šokiraju i uspeli u tome. Uradili su i mnogo više, nastavili da traju, duže nego što su i sami mogli pretpostaviti.
„To je bilo mnogo konzervativnije vreme od sadašnjeg, teško ih je uopšte uporediti. Jedna od mojih ideja tada je bila da idemo protiv svih tabua, da razbijemo fioke i kutije. Namerno smo radili sve ono što su nam govorili da se ne sme“, kaže Srđan Gojković, priznajući da je tada verovao da će sve trajati par meseci.
Tih, osamdesetih godina, kao i danas, Električni orgazam je bio drag gost u Užicu, gradu sa jakom rokenrol tradicijom. Njihov drugi studijski album u izdanju Jugotona „Lišće prekriva Lisabon“, čijim pesmama je počeo i ovaj koncert, tada je imao velike, užičke obožavaoce.
„Znam da je, baš u Užicu, sredinom osamdesetih postojala ekipa kojoj je to bio naš najdraži album. Sećam se susreta sa ljudima koji su čak imali nadimke po pesmama sa albuma, poput Leptira. To nije bio period kada smo imali velike hitove, ali volimo te pesme“, kaže poznati muzičar.
Ipak, samo nekoliko godina kasnije, 1988., stigli su veliki hitovi. Srđan Gojković napisao je pesmu, koja je probila granice i ciljnu grupu publike kojoj se obraćaju, „Igra rokenrol cela Jugoslavija“.
„Nju vole i oni koje ni najmanje ne zanima rokenrol, viđao sam trubače koji je sviraju. Verujem da je najvećim delom tako zbog pominjanja Jugoslavije u pesmi, mada to nije bila moja osnovna namera. Kada sam je napravio, bend je iz ultra alternativnog statusa probio barijeru. Počeli smo da sviramo u većim prostorima, da imamo više koncerata i shvatili da možemo da živimo od svoje muzike. To jeste bio cilj, ali ne po svaku cenu“, kaže lider kultne rokerol grupe.
U međuvremenu, država je menjala granice i imena, cepala se i sastavljala, ali smatra da to, osim što je donelo čekanje na granicama, u umetnosti nije mnogo šta promenilo. Kako kaže, život se pretakao u muziku i stihove, koji su nastajali „bez predumišljaja“.
„To je je nekontrolisan proces, a ja pokušavam da ga kao takvog i sačuvam. Uzmeš gitaru, počneš da sviraš akorde, a dalje se sve samo od sebe dešava. Čitajući intervjue mnogih umetnika, bez obzira na to čime se bave, shvatio sam da sve uglavnom tako i teče. To je, valjda, taj talenat, dar, sposobnost da puštaš stvari iz podsvesti da izlaze na papir kao tekst ili muzika“, objašnjava Srđan Gojković, koji i danas uživa u slušanju ploča.
„Od svoje 13. godine, do danas jednako volim bendove u koje sam se zaljubio kao klinac, poput Bitlsa, Stonsa, Boba Dilana i mnogih drugih. Od njih sam „popio“ najveći uticaj, učio kako se prave albumi, ponaša u medijima, izgleda na bini, vodi karijera, pišu tekstovi“, kaže popularni muzičar, koji retko svira tuđe pesme.
„Počeo sam kao bubnjar u autorskom bendu. Nikad nisam prošao kroz fazu sviranja pesama koje nisu moje. Slušam tuđu, ali sviram svoju muziku. Naravno, imali smo obrade, čak i ceo album, 1983. godine. Ipak, ako sviram sam za sebe, onda radije pravim novu pesmu“, kaže autor koji nikada svesno i namerno nije pratio trendove.
„Kao i životni ciklusi u prirodi, tako se i u muzici trendovi i talasi rađaju, doživljavaju vrhunac, pa umiru. Odavno to više ne pratim. U redu je ako me nešto inspiriše, ali prilagođavanje trendovima da bismo bili popularniji ili moderniji me nikad nije interesovalo“, kaže objašnjavajući zašto publika već po prvim taktovima pesama prepoznaje duh „Električnog orgazma“.
Svestan je da nigde na planeti rokenrol više nema značenje kao „kad su bili klinci“, ali i da imaju privilegiju da rade ono što najviše vole.
„Još kada samo imali 13, 14 godina, cela ova postava benda je samo ovim želela da se bavi. Fizički se umorimo, ali koncerti nas ispunjavaju duhovnom, pozitivnom energijom, koju dobijamo od ljudi. To je zajedničko stvaranje umetnosti sa publikom i kao takvo je neponovljivo“, ističe Srđan Gojković za Danas.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
