Tema turbofolk muzike oduvek je bila nešto što deli ljude na dve strane, jer je jedni obožavaju, a drugi se groze na sam pomen.
Ako neko nije čuo ime Aleksandre Prijović do sada, teško da mu je promakla informacija da je turbofolk zvezda iz Srbije napunila tri zagrebačke Arene i da grabi prema četvrtoj, piše Večernji.hr.
Ovakvom uspehu nije se nadala ni sama pevačica, što se vidi iz sledeće izjave.
„Osećam se odlično, neverovatno, srećno, ispunjeno. Nadam se da me neko neće probuditi i reći da je ovo sve bio samo san, jer ovo je i više nego što sam ikada mogla da sanjam“, rekla je za Extra FM.
Pre Prijović, rekord je držao Dino Merlin s četiri napunjene zagrebačke Arene.
Nad tim „šundom“ ili „trešom“, kako se o turbofolku često govori, mnogi se zgražavaju, a neretki su i pozivi na zabranu takvih koncerata.
Proletos je izbio skandal kada je pulski gradonačelnik zabranio koncert Duška Kuliša, Dragana Kojića Kebe, Ane Bekute i Zorane Mićanović.
Uprkos pogrdnim imenima, podsmehu i zabranama, turbofolkeri često pune prostore i u Hrvatskoj, a zato su na sajtu Večernjeg lista napravili anketu sa pitanjem „Da li slušate turbofolk?“.
Kao što vidite, u trenutku pisanja ovog teksta, ubedljivo najviše ljudi kliknulo je na opciju „Ne, mislim da je to šund glazba“, dok je pet puta manje izabralo „Da, to je glazba koja dira u srce“.
O fenomenu turbofolka u Hrvatskoj svojevremeno je za Express.hr komentarisao Aleksej Gotardi Pavlovski, autor knjige Narodnjaci i turbofolk u Hrvatskoj – zašto ih (ne) volimo?.
-Iskreno, najviše me je iznenadila dugogodišnja i naširoko prisutna popularnost te muzike u Hrvatskoj, još tamo od 1960-ih, a da ja o tome pojma nisam imao. No, kao što sam napisao u knjizi – jedino što je ovde čudno, samo je naše čuđenje. Zbog čega se čudimo popularnosti te muzike u Hrvatskoj, kad je ona sasvim logična? Pa, na čitavom ćete svetu naći nekakve oblike ‘trasha’, tj. komercijalne muzike, koja je vrlo šablonizovana i, pritom, nimalo kontemplativna, već, dapače, vrlo ’prizemljena’ i, upravo zbog toga, i vrlo popularna. Zbog čega bi Hrvatice i Hrvati na ovome svetu bili izuzetak? Zašto bi drugima bilo bolje neg’ nama, zar ne? Ili – nama bolje neg’ drugima?
Šta vi kažete na to, kako biste odgovorili na ovo pitanje i kako vam se čine rezultati ove ankete?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.