Foto: Jana Marinović– Pesma „Struja“ je novi „tejk“ na bend, a prvu priliku da je čujete uživo imaćete u subotu u Dragstoru, kao i razne druge stvari sa novog albuma koji se akumulira. U subotu stavljamo tačku na to što dugo nisamo imali koncert u Beogradu – to za Danas kaže Aleksa Nedić, basista i pevač benda Vizelj, povodom premijernog live izvođenja pesme „Struja“ na samostalnom koncertu u Dragstoru 14. maja.
Dok smo čekali izlazak novog singla, upitali smo ga koju će „nežnu dušu“ ovog puta da iznervira njihova nova stvar, na šta Nedić kaže: „Ova pesma je baš lepa“.
„Struja“ je stigla, i dok ljudi gledaju novi spot, prisetimo se da je vaš prethodni video „Šta je stid?“ cenzurisan, i da je digao veliku frku. Kakve su bile reakcije?
Spot jeste preteran, ali u kontekstu u kom su ga ljudi interpretirali, jer je stvar nesvakidašnja. Nije snobizam, čini mi se da ga je „elitnija“ ekipa bolje prihvatila. Rizikovali smo sa njim, jer određena grupa ljudi koja nas sluša, stvari koje se u spotu pojavljuju toleriše, a određena ne. Fantastičnim rediteljima Jani Anđić i Gvozdenu Iliću data je poptuna sloboda da ga urade onako kako oni nas vide. Ispala je zanimljiva interpretacija. Međutim, naišli smo na mnogo „hejta“, i imali raznorazne vrste pretnji zbog eksplicitnog sadržaja. Neke scene smo morali da skidamo i nismo nominovani ni za jednu video nagradu za spot koji je vizualno fantastičan. Nikada se o nekom našem spotu konkretno nije toliko pričalo. U reakcijama ljudi se vidi koliko upliva raznih političkih struja upada u nečije mišljenje. Svako će se zakačiti za nešto. Mislim da će se smisao te pesme skontati tek kroz par godina… Iako smo uskraćeni, dobro je da istražuješ granice sopstvenog stvaralaštva, toga šta smeš, a šta ne smeš. Malo moraš koketirati, malo biti beskompromisan, ali na kraju naći način da zadržiš sebe.
To nije prvi vaš spot koji je izazvao problem, i „Kadilak“ je svojevremeno skidan sa YouTube-a. U tom kontekstu, iako se svako malo digne prašina, kako gledaš na to da, posebno stariji, tvrde kako nema „bunta“ na sadašnjoj muzičkoj sceni, čak i da „nema novih bendova“?
Nije naš prvi spot, a ni naša prva radnja koju je neko pogrešno interpretirao… To nerazumevanje navodi na priču o generacijskom jazu. Sve je bunt prema svom prethodniku i to je uvek tako. Kada te tvoji prethodnici apsolutno, stopostotno, podržavaju i gotive onda to ukazuje da nešto nije u redu sa tvojim radom. Ljudi ne mogu da skapiraju da se dešavaju nove stvari. Postoji scena, postoji toliko toga.. Jedino što ne postoji je novac da se nove stvari promovišu na način na koji bih, na primer, ja želeo da se promovišu. I tada bi naišli na zajedljivost, ali to je dobra stvar, jer to znači da radiš nešto što nosi nekakvu vrednost. Najgore je biti indiferentan prema nečijem radu.
Da li ste zbog pesme „Novčanice“ ili da biste ukazali na to nepostojanje novca za promociju muzike osmislili Vizelj novčanice, sa kojima nesebično zasipate publiku na vašim nastupima?
Vizelj novčanice su postale sastavni deo našeg koncerta, šta one predstavljaju je na ljudima kojima ih dajemo da zaključe. Ne bih mogao da zamislim Vizelj koncert bez Vizelj valute.
Bliži se dugo očekivani samostalni koncert Vizelja u Beogradu. Ipak, bilo je dosta vaših svirki širom zemlje i par njih u Hrvatskoj, kakva su iskustva?
Imali smo koncerte u Beogradu koji su bili uvezani sa Hali Gali festivalom, Kišobranom, Beer Festom, Beer Gardenom, ali ovako, izolovano, nismo. Ovo je prvi beogradski koncert posle tri godine. Odbijali smo sve koji su hteli da nam rade samostalni koncert da bismo mi bili u produkciji. U međuvremenu smo probili Hrvatsku, konačno, prošle godine. Scena tamo je odlična i što se tiče rok muzike i DJ-eva. U Hrvatskoj smo svirali sa predgrupom koja je fantastična, i koju smo mi izabrali, a posle nas je nastupala DJ-ica koju sam upoznao na žurci. Težimo da umrežavamo što više muzičkih žanrova, što kroz Hali Gali, što na nastupima Vizelja.
I sve je učestalija ta razmena ideja sa muzičkih scena, čini se?
Ja bih voleo da to zahvati još više ljudi. Pomenuta DJ-ica je puštala Alice in Chains što pokazuje da smo iz istog rođeni. Te stvari moraju da se šire, grade i umrežavaju. Sve čestitke synth pop izvođačima laganijeg zvuka što su se fantastično povezali, jer je to sada „in“ u Srbiji i Hrvatskoj. Pokušaćemo da se isto desi i sa malo tvrđim zvukom. Ne mogu da govorim u ime drugih izvođača, ja mislim da na taj način kolektivni duh stavljamo iznad ličnih interesa i preferenci. Kolektivni identitet je nešto što nas održava kao scenu. Zajedno možemo da akumuliramo više ljudi i da proširimo priču, nevezano za žanr, jer svaki žanr ima nekog dobrog izvođača. Ne postoji loš žanr, samo loši izvođači. Videćemo koliko je to naše širenje i umrežavanje doprinelo na samom koncertu. Možda sam ja optimističan, ali mislim da je ovo muzika za sve, i da treba što više ljudi da dođe da nas čuje, jer se zaista niko nikada sa Vizelja, a ni sa ekipe iz B.R.O. koja nastupa posle nas, nije vratio ravnodušan.
Prepoznavanje scene se vidi i po tome što je ove godine Hali Gali imao svoj specijal na Kontakt festivalu, a Vizelj osvojio drugo mesto na dodeli nagrade „Milan Mladenović“, i Jelisaveta tom prilikom od Firčija dobila doboš. Kako se to desilo?
Otišli smo tamo sa nula očekivanja i dobili smo doboš ubicu. Koje god da je moje mišljenje o grupi EKV, činjenica je da je među privim alternativnim bendovima u tom objektivnom shvatanju. Mi smo hteli da promovišemo svoju stvar, prijavili smo se i bili drugi, a doboš, koji je ubica, nam je pomogao na mnogo načina. Čućete taj doboš na koncertu u Dragstoru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
