Stvarno, baš fin mladić

• Kakav je vaš doživljaj Donjeg Kalemegdana?

– Mislim da je to jedina lokacija na kojoj nismo svirali u Beogradu. Svirali smo na Kališu, ali ne na Donjem gradu. Da bi ljudima bilo jasnije – bina će biti tamo gde je nastupala Ejmi Vajnhaus. Mislim da je 22. jun dobar datum za koncert, đaci su na raspustu, a 22. jun je prvi dan leta, tako da je to super trenutak za Kalemegdan i otvoreni prostor. Drugo, imam mnogo pesama u kojima se pominje Beograd, bar jedno pet-šest, u kojima su razne lokacije pogotovo na Kalemegdanu, tako da mogu da pevam i pokazujem na Zindan kapiju, brdo za razmišljanje… Imao sam priliku s nekom ekipom da idem noću po rekama, Beograd i Kališ izgledaju fantastično, čak pet puta bolje nego kad se popnete, mada dobro izgleda i odatle. To je jedno super mesto i potrudićemo se da napravimo odličnu rasvetu i ozvučenje i iskoristimo te zidine koje su scenografija od milion dolara.

• Kako ocenjujete danas rokenrol scenu i da li mislite da je mladim bendovima teže nego kad ste vi počinjali?

– Super je rokenrol scena, puno bendova. Svi se trude i teško je proceniti, ali verovatno im je teže. Jednostavno, sad je takvo vreme da ni za jedan posao nije lako, a umetnički je nešto što danas jeste sutra nije. Međutim, ja danas prosto nemam hrabrosti da kažem šta su to mladi bendovi… Evo u poslednje vreme Bad Copy ima fenomenalan album. Ja ne znam koliko su oni mlad bend, ali su mlad bend za mene sigurno. Sviđa mi se i Zemlja gruva, Svi na pod, pa Repetitori, Blok Out, E-Play. Postoji svašta, scena je šarena i živa i mi ćemo gledati da na ovom koncertu imamo predgrupe – ne mogu još da vam kažem koja, ali tri benda će svirati pre nas. Naša je ideja da mi krenemo negde oko devet uveče i sviramo dva i po sata plus bisevi, koliko ljudi hoće, a sam događaj, to jest dešavanja bi počela s prvim bendom u šest, da bi jedan bio od šest do sedam, drugi od sedam do osam, treći od osam do devet i onda krećemo mi. Tako da to bude kao jedan mali festival i mislim da smo išli sa popularnom cenom karte da bude svima prihvatljiva.

• Kako komentarišete repliku iz filma „Mi nismo anđeli“ „Bajaga je baš fin mladić“, koja je zaživela i u žargonu?

– Lepo je biti u filmu „Mi nismo anđeli“, naročito još kad te neko tako pohvali, ali to je nešto što ne može da se isfolira. Ako saberem vreme u Čorbi, meni je negde sada 35 godina bavljenja muzikom. Sad da sam ja neki jako loš mladić, a kao prvo odavno nisam mladić, po sili neke verovatnoće bi se to negde provalilo. Ljudi te doživljavaju onako kako te oni osete i ja mislim da je mnogo teško ljudima koji pokušavaju da naprave imidž koji je totalno drugačiji od njih. Kućno vaspitanje je osnova svega. Inače, to je sve krenulo od jedne žvake, davno, kad sam baš bio klinac i radio intervju s nekom starijom novinarkom. Ona je trebalo da razgovara s nekim iz rokenrol benda, očekujući da ću ja sad ne znam šta da radim, a ja sam se baš to jutro obrijao, došao tamo, rekao dobar dan, izvolite… Ne znam, ali kad se baviš rokenrol muzikom, moraš usput da prebiješ bar trojicu, pre nego što vidiš novinara. Nisam se ja nikad pravio, kao da sam super fin, ali eto nekako ti to pripadne i onda ajde.

• Kako nastaju vaše pesme, da li prvo ide tekst, pa se komponuje muzika ili obratno?

– Ja sam sve moguće načine probao kako se radi. Recimo, radio sam i muziku na tekst i tekst za muziku i tekst na tuđu muziku i muziku na tuđi tekst i radio sam istovremeno. I nema pravila. Ja kad bih znao tajnu kako se prave dobre pesme, ja bih pravio samo dobre pesme. Nikad ne bih pravio pesme koje nisu mnogo dobre. Hoću da kažem, zavisi malo od inspiracije, zavisi malo i od sreće. Neke pesme sam pisao po tri četiri meseca, pa su na kraju ispale dobre, a neke sam pisao 15 minuta i muziku i tekst i ispale su možda još bolje nego one koje sam radio šest meseci. Nema pravila i mislim da je to dobro jer smo onda svi mi koji pravimo pesme kao neki istraživači. Znate, ja radim svaki dan pomalo, a mislim da je dobro da imate u sebi prvo ličnu kritiku. To znači da kad napišem pesmu ja obično ostavim dva-tri dana da odstoji i onda kad je pogledam ponovo, vrlo često kažem jao ovo je totalno bezveze, kako si mogao ovo sam sebi da dozvoliš, a nešto i posle tri-četiri dana vidim da je dobro. Pravila nema, a svi se borimo da napravimo nešto što valja i onda je to lep posao. Ja stvarno uz sve vrednosti i mane koje imam mislim da je ovo za mene idealan posao. To stvarno volim da radim.

• Kako danas vidite stihove „Sve je više varvara, a sve manje Rimljana“?

– To je tako kad imate neku rečenicu koja može da se protumači na ovaj ili onaj način. Nikad nisam voleo da objašnjavam pesme pošto mislim da je ono kako čovek shvati pesmu u stvari pravi način. Možda sam ja nešto drugo mislio, ali ako ste je vi tako shvatili, na neki drugačiji način, to je okej. Vi možete da kontrolišete pesmu dok je ne napišete. Posle toga ona ode. Evo sad sam u Poljskoj imao pesmu tako što je jedan poljski poznati pevač Maćik Malenčuk obradio pesmu „Verujem, ne verujem“. Tamo se pesma zove „Ostani nocka“ i totalno je drugi tekst, ali je refren „noc noc“. Ta pesma je postala hit i sa drugim tekstom. To je nešto što je univerzalno dobro. Meni je stvarno drago, jer nikada nisam ni mislio da ću da idem u Poljsku, a sad smo skoro imali koncert tamo zajedno sa Malenčukom i mislim da je to dobar način da pobegnete od svoje svakodnevice. Evo, sad neki drugi čovek, sa nekim drugim idejama, istu tu stvar obradi. Zahvaljujući muzici uspeo sam da obiđem sve kontinente osim Južne Amerike i mislim da sam izabrao posao koji volim i da je mnogo lakše da radiš nešto što voliš nego nešto što ne voliš.

• Postoje komentari da je možda ovaj novi album tiši?

– Da su kao stvari sporije? To i jeste i nije. Mi u principu uvek imamo više tog midijum tempa pesme, ali to je verovatno pitanje strukture čoveka kako se oseća. Ja sam čak na početku mislio da napravimo potpuno akustični album, da ne bude električnih instrumenata, a onda smo se opredelili da on bude akustični, ali s onim starim električnim instrumentima kao što su električne gitare sa lampaškim pojačalima i sve ono što ide uz to… Nismo toliko koristili ovu najsavremeniju tehnologiju zato što mislim da moja muzika nekako ima više topline sa ovim instrumentima i da je dobar Fender Stratokaster i Hemond kao dobra violina. To je nešto što ima i patinu i klasu. Inače, uvek imamo, kada radimo, set-listu kako da poređamo, a da stavimo sve one spore stvari koje ljudi vole, ali da onda ne bude više presporih stvari, onda smo uvek tu negde, ja mislim na istom – pola – pola, imamo i brzih i sporih pesama.

Upoznajte Beograd Bajaginih pesama

Bajaga i Instruktori povodom velikog koncerta 22. juna na Donjem gradu Kalemegdana pozivaju svoje fanove i ljubitelje muzike na jedinstveni obilazak Beograda, uz specijalni dodatak – druženje sa Momčilom Bajagićem! U sredu, 12. juna, od 12 sati najsrećniji učesnici nagradne igre će imati neponovljivu priliku da autobusom Turističke organizacije Beograda uz pomoć stručnog vodiča – rok poslenika Pece Popovića, koji je najzaslužniji što je bend dobio ime Bajaga i Instruktori (pozitivne geografije) – obiđu brojne ulice, trgove, mesta i znamenitosti Beograda, koja se pominju i ovekovečena su u pesmama Momčila Bajagića. Na jednoj od lokacija ovog putovanja karavan će dočekati Bajaga, a „putnici“ će imati priliku da se popričaju sa njim, fotografišu se i dobiju autogram. Ukoliko želite da vidite gde se „Dunav sastao sa Savom“, i gde to „šina savije“ ili vidite ulicu gde su „čuda moguća“, potrebno je da odgovor na pitanje: Kako se zove pesma u kojoj se pominje „brdo za razmišljanje“ pošaljete na infoŽlongplay.rs do utorka, 11. juna, u 12 sati. Uz tačan odgovor potrebno je navesti ime i prezime i broj lične karte.