Snimiti debi album za samo dva dana rada u studiju zvuči skoro kao informacija za rubriku „verovali ili ne“. Tako je zapravo i nastao prvenac grupe Ika „Sweet Path of Gold“, a sve zbog želje, kako za Danas objašnjava pevačica benda Ivana Smolović, da se održi spontanost i duh živog snimka.
– Snimiti četrnaest pesama za dva dana svakako nije lako, čak i ako imaju samo nekoliko instrumenata i glas. Ipak, pomislili smo da bi tako možda bilo najbolje jer smo hteli da održimo spontanost koju imamo na probama i možda pomalo duh živog snimka. Naravno da smo želeli da pesme zvuče dobro, ali suština nije bila u tome da budemo besprekorni, već u osećaju koji smo hteli da prenesemo. Pesme su pisane u protekle četiri godine, pa se tako i broj potencijalnih numera za debi povećavao. Na kraju smo snimili svih četrnaest i odlučili da ih sve i objavimo – kaže Ivana Smolović.
Uprkos provobitnoj ideji da bend bude samo duo na kraju je debi album napravljen u četvoročlanom sastavu. Zašto ste proširili sastav?
– Darko i ja smo zaista prvobitno mislili da će bend zauvek biti dvojac. Ali kako se broj pesama povećavao, tako se menjao i naš pogled na celu stvar. Prosto, aranžmani su u našoj mašti postali malo složeniji, i oboje smo pre svega čuli violinu. Mariju Jovanović sam upoznala radeći na filmu Vanje Kovačević „Zvezda je rođena“. Nemanju Ćalića, našeg prvog kontrabasistu, Darko i ja smo poznavali od ranije. Kad smo se sve četvoro okupili, to je bilo to – bilo je vreme da se snimi ploča. Na albumu mogu da se čuju i klavir i još neki dodatni instrumenti i udaraljke, sve zahvaljujući Nebojši Markoviću, koji nam je pomogao oko produkcije i aranžmana. Nemanja sada putuje po svetu, ali je na njegovo mesto došao Miloš Popović. Kako stvari stoje, nemojte da vas u budućnosti iznenadi još neki instrument.
Ko je glavni autor numera, odnosno da li ste svi zajedno dali doprinos u komponovanju?
– Pesme obično počnu u Darkovoj ili mojoj glavi. Donesemo akorde, neku melodiju, ili ja malo prelistam svesku pa nam se dopadnu neki stihovi. Onda sviramo, isprobavamo aranžmane, Marija dodaje vioinu, kontrabas se provuče, oduzimamo i dodajemo krugove, pa tako nekoliko puta. A nekada jednostavno odmah znamo kako pesma treba da zvuči. Darko počne da svira, ja da pevam, i čuje se „klik“.
Kako je došlo do saradnje sa grupama Mothership Orchestra i Ventolin?
– Vlada iz Ventolina i ja smo se, posle nekog koncerta, manje-više slučajno dogovorili da probamo da napišemo zajedno jednu pesmu. Bilo je lako, bilo je lepo, i bilo je to veliko zadovoljstvo pa pošto je prva ispala dobro, napisali smo još nekoliko i sad ih sviramo na koncertima. I u bendu Mothership Orchestra smo počeli sa jednom pesmom, „Some Love“, koju je napisao Lazar Šijak, i od nje napravio duet. Tu muzičke simpatije postoje još od kompilacije „Jutro će promeniti sve“, znali smo da ćemo pre ili kasnije muziku praviti zajedno. Zasad jedni drugima gostujemo na koncertima, idemo polako, korak po korak, ali planovi su veliki.
Da li ste još aktivni u grupi Intruder i šta se dešava sa tim sastavom s obzirom na to da dugo nisu objavili novi materijal?
– Intruder je u poslednje vreme čak vrlo aktivan, imamo mnogo novih pesama i pokušavamo da shvatimo kuda nas vode i kakva želimo da bude naša sledeća ploča. Većinu tih novih stvari sviramo na koncertima što nam daje dobar „feedback“ i u izvesnom smislu nas usmerava i rađa nove ideje. Nikada nismo robovali terminima ni vremenu, tu uostalom, kad je o izdanjima reč i nema nekih pravila. Pesme pravimo i rasviravamo sve dok ne postanemo zadovoljni. I sa prethodnim albumom, prvo smo snimili dva-tri spota pre no što se pojavila ploča. Čini mi se da će tako biti i ovaj put. Prvi od singlova trebalo bi da se pojavi na jesen.
Članovi benda
Grupu Ika čine pevačica Ivana Smolović, Darko Živić (gitara), Marija Jovanović (violina), Nemanja Ćalić (bas) i Miloš Popović (bas).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
