Suštinske promene će biti, ali pitanje je u kom smeru

Sa albumom „Čovek koji ima obaveze“ hteli smo da budemo malo drugačiji od prethodnog, u suprotnom ne bi imalo smisla praviti dva ista albuma.

Mislim da ćemo sa svakim sledećim to pokušavati – kaže Miodrag Cicović, gitarista i vokal iz benda Straight Mickey and the Boyz u intervjuu za Danas povodom objavljivanja novog albuma „Čovek koji ima obaveze“, a čije je koncertno promovisanje sprečilo izbijanje pandemije korona virusa.

Bend Straight Mickey and the Boyz, pored Miodraga Cicovića, čine: Boško Mijušković – bas gitara, vokal i Danilo Luković – bubanj, vokal. Muzičari su na novom albumu sarađivali sa dosta ljudi, pa je tu i Lazar Kerezović, Uroš Milkić, Boris Mladenović, Voja Aralica… i oni su ga, prema Cicovićevim rečima, dodatno začinili. Na albumu ima osam novih pesama plus dve bonus trake koje su izbacili kao singlove između dva albuma, a to su „Haos radi“ i „Dalek svet“. Album je sniman u „Down There Studio“ u Beogradu i studiju „Šamarčina“ u Vrbasu.

– Pesme se dosta razlikuju, čak i žanrovski, ali imaju neku nijansu koja ih spaja. Kroz njih „govorimo“ o situaciji koju živimo, o ljubavi, o ljudima i njihovim osećanjima u ovom vremenu. „Čovek koji ima obaveze“ je čovek današnjice kojim referišemo na naše probleme, tugu i sreću, neodlučnost, nesigurnost, strah i patnju, brigu i neizvesnost u ovom vremenu. On je čovek koji nekada mora da radi više stvari da bi preživeo, on je čovek koji nema posla, on je čovek koji živi brzo, on je čovek koji nema vremena, on je čovek koji se razume u sve, a ne zanima ga ništa, on je čovek koji želi više, a ne daje ništa, on je čovek koji očekuje i koji se nada, čovek koji postavlja pitanja i ne daje odgovore. Sputavaju ga, naravno, u svemu. Uvek su drugi krivi za ono što mu se dešava, jer niko ne razume i niko ne shvata da je on čovek koji ima obaveze – ukazuje Miodrag Cicović objašnjavajući ko je taj čovek po kome novi album nosi naziv.

* Prašite sirovom energijom i jakim tekstovima, i u tom smislu predstavljate onu avangardnu i „alternativnu“ scenu koja prkosi mejnsrim kulturi. Iako je pesma „Dalek svet“ postala hit, ona nije izgubila oštricu. Na koji način istrajavate u tome da ostanete autentični i kako se ostaje „svoj“?

– Radimo šta hoćemo, šta mislimo da treba, šta osećamo i tu nikada nije bilo kalkulacija i rasprave. Samim tim ostajemo svoji bez obzira koliko se menjamo, i muzički i kao ljudi. Na prvom mestu nam je – da smo zadovoljni muzikom koju stvaramo, da podjednako uživamo u njoj i – dok se to ne desi – proces traje. Posle toga je sve rutina koju smo odavno uspostavili. Na koncertima uvek ostavljamo prostora za improvizacije, jer nas to dodatno uzbuđuje. To nas uvlači u još veću ekstazu i dodatno ujedinjuje, spaja i stvara neku novu energiju koja uvek eksplodira na drugačiji način. To je živa stvar od koje smo postali zavisni, i to svaki koncert čini avanturom, kojoj se, sa istom željom, iznova radujemo.

* Povodom aktuelne situacije, čini mi se da su ljudi nekako bili spremniji na zombi apokalipsu nego na mirovanje u kući. Na koji način je vas kao bend i kao autore pogodilo izbijanje pandemije korona virusa, koje planove vam je poremetilo?

– Poremetila je sve u momentu kada smo izdali novi album i krenuli da ga promovišemo. Sve koncerte smo otkazali. Spotove koje je trebalo da snimimo za neke pesme smo morali da odložimo. Rad na nekim novim pesmama takođe, jer ne možemo da radimo zajedno. Radimo od kuće ali to je potpuno drugačije. Poremetila je ceo sistem, ceo svet, ljude. Zaje*ano…

* Šta vam najviše „bode oči“, zbijanje šala ili preozbiljno shvatanje cele situacije, „hordovanje“ brašna, wc papira… ili pak način na koji na nadležni sprovode „mere“ tokom vanrednog stanja?

– Za sada ostajem kod kuće, pridržavam se mera koje su propisane dok ova situacija ne prođe. Kada prođe onda ću moći da pričam o tome.

* Da li izolacija pozitivno utiče na vašu kreativnost ili vas dovodi do očaja… Nešto između možda? Kako provodite dane u „kućnom pritvoru“?

– Nisam baš kućni tip. Loše podnosim da sam zatvoren u četiri zida, tako da mi je cela situacija jedan horor koji je na žalost realan i u njoj svi moramo biti disciplinovani i odgovorni. Vreme provodim gledajući filmove, povremeno vesti na TV-u, čitam, pomalo sviram…

* Koliko muzika, ali i umetnost generalno, može da pomogne ljudima, ne samo u ovakvim situacijama, i da li očekujete da se posle prestanka pandemije nešto suštinski promeni u svetu?

– To je hrana za dušu, posebno u ovakvim situacijama, rekao bih. Muzika vas vodi, ona vas nosi, može da vas nasmeje, rasplače, razveseli… Uz nju možete sve. Suštinske promene će biti, samo je pitanje u kom smeru će ići…

* Kada ponovo dođe vreme da se izađe na binu, da se skupi masa, kakav provod očekujete?

– Pošto nikada nismo bili u ovakvoj situaciji, kada dođe vreme da se svira, mislim da će to biti jedan poseban osećaj i za publiku i za bendove koji garantuju lud provod.