Sv. Pseta: Svako iskustvo sa sobom nosi neku nepoznatu

Sv. Pseta su krajem godine objavila novi, ujedno i poslednji album „Nepoznato iskustvo“ čija je promocija propraćena izložbom i projekcijama spotova u Kvaki 22, gde su 2018. predstavili i svoj prvi album „Koliko samo tajni…“

Grupnu multimedijalnu izložbu su tom prilikom postavili likovni umetnici: Stefan Stevanović Pepi, Petar Aleksić, Anja Petrović, Lola Petrović, Andrija Juher, Stefan Mladenovski, a njihova dela inspirisana su pesmama sa novog izdanja.

Projekcije video-zapisa, inspirisane su istim tim pesmama. Spotove umetnika pogledajte u okviru Mikstejpa, a režirali su ih: Aleksandar Petković Azza, Srđan Mančev, Sara Radulović i Filip Tasić, Pavle Pavlović, Vladislav Andrejević i Aleksandar Obućina, Đurđica Bošković i Nemanja Bajagić.

Omot albuma radio je Goran Popovski, dizajner je Pavle Trifunović. Album je snimao, miksao i masterovao Uroš Milkić u Down There Studio-u.

Melodično okupan emocijama, album „Nepoznato iskustvo“ se preliva u žestoki hc koji sirovom energijom svojstvenom samo za „Pseta“ sagoreva u artističan i snoviđajan zvuk – na momente i košmaran muzički vrtlog sopstvene genijalnosti. O stvaranju albuma, i još ponečemu, razgovarali smo sa Nemanjom Ćirićem (bubanj) i Aleksandrom Obućinom (gitara).

Promociju vašeg albuma „Nepoznato iskustvo“ u Kvaki je ispratila multimedijalna izložba i sjajna atmosfera. Kako ste to iskustvo doživeli, prenesite nam deliće večeri?

Nemanja: Uh, bilo je nestvarno, zaista. Većinu priprema su odradili naš drugar Pepi, Sale naš gitarista i Bob koji nam je pomogao oko rasvete i postavke. Tako da je većina posla pala na njih, što je meni dozvolilo da promociju vidim očima posetilaca, što mi je jako drago. Samo kad se prisetim lica, osmeha, aplauza, već mi je toplo oko srca.

Zašto je album baš tako naslovljen? Da li je postojao poseban pritisak ili emocija koju je nosilo saznanje da je poslednji koji potpisuju Sveta pseta?

Nemanja: Hteli smo da nastavimo u istom maniru kao i za prvi album. Čak vizuelno kompozicija na omotu podseća na prvi album. Nije bilo pritiska, radili smo kao da je prvi, drugi, treći, poslednji. Svaki nam je bitan. Album je naslovljen prema pesmi i nekako je skup svih tih emocija koje se tu prožimaju, a verujem da svako iskustvo sa sobom nosi neku nepoznatu.

U prvom intervjuu koji smo radili kazali ste – ko zna, možda i zapevamo, i, s obzirom da ste „propevali“, o čemu govore pesme, ko ih izvodi?

Nemanja: Šarenoliko je izdanje po pitanju gostovanja na njemu. Propevali smo svi zapravo. Osim nas trojice na albumu su se našli glasovi našeg druga, producenta Uroša Milkića, takođe je moj stariji brat Stefan po drugi put gostovao. Tako da smo zakuvali čorbu sa nama najbližim ljudima.

Moram da priznam faliće vaši nastupi, npr, u Božidarcu kada ste nastupali sa bendom Gazorpazorp pa je na kraju vašeg koncerta publika zapalila more sveća – momenat za pamćenje. Da li možda, kojim čudom, planirate neki ispraćajni koncert (da upalimo sveću za kraj)?

Nemanja: Videćemo, sve ovo nam je opet dalo neki elan, ali moramo biti pametni i obazrivi. Definitivno bismo voleli neki „gala“ (hahaha) koncert da uradimo, gde bismo izveli sva tri albuma, pošto treba da izađe i drugi album.

Kad smo kod nastupa, da li će film sa vaše seanse, koji je bio prikazivan u Kvaki 22, biti pušten da se slobodno gleda na internetu?

Nemanja: Planiramo da i to obelodanimo i prikažemo svima koji nisu bili u prilici da ga vide. A šta se tu dešavalo ko zna, zna, a ko ne zna, saznaće.

Tu su i vaši solo projekti – New Church / Ulična džukela. Da li biste nam ih predstavili, svako svoj?

Nemanja: Ja sam New Church krenuo za vreme korone, zapravo je okidač bio kada smo radili muziku za prvi film našeg prijatelja Petra Aleksića. Silom prilika sam krenuo da snimam kod kuće i onda je sve krenulo. Nakon toga sam ušao u studio sa braćom Mijušković koji su me prigrlili i napravili sa mnom moje prvo izdanje. Što se tiče zvuka tog projekta, ko nije, neka sam presluša i vidi šta tu ima. Planiram nove pesme, izdanja, a, videćemo, možda se i desi nastup.

Aleksandar: Projekat Ulična džukela je nastao u istom periodu za vreme korone. Za mene je to neko beleženje misli i osećanja kroz duži vremenski period. U planu su nastupi, nadam se uskoro.

I pošto je nezamislivo oprostiti se od vašeg rada, da li se možemo nadati nekim budućim ostvarenjima? Na čemu trenutno radite?

Nemanja: Trenutno treba da se posvetimo i završimo film za drugi album koji su snimali Savina Smederevac i Vladislav Andrejević. Takođe, tu i je i pesma za drugu Hali Gali kompilaciju, a posle toga – vreme će pokazati gde smo.

Za kraj, šta ćete pamtiti kao najdraže uspomene kada su Sv. Pseta u pitanju?

Nemanja: Naše koncerte.

Mikstejp: