Foto: Nenad Vujanović– Promocija splita „Raskršća“ je slavljenje prijateljstva, drugarstva, stvaranja i muzike. U pitanju je split izdanje koje je nalik onome koje smo izdali pre par godina zajedno sa Gazorpazorp. Te smo rešili da tu tradiciju split izdanja nastavimo i negujemo dalje. To je zajedničko izdanje, gde svaki od bendova predstavlja po jednu novu pesmu, a koje se nekako uklapaju veću celinu – to ukazuje Nemanja Ćirić, bubnjar benda Sv. Pseta (св. Псета), povodom zajedničkog koncerta sa bendom Gazorpazorp, kojim promovišu njihovo novo izdanje „Raskršća“.
Koncert će biti održan u subotu u klubu Božidarac, a tim povodom Nemanja govori za Danas.
– Autor omota „Raskršća“ je Marin Remić aka Tužni Marin u čizmama, naš drugar, sjajaj umetnik, ilustrator, tiskar i tetovažer, obavezno se upoznajte sa njegovim radom!“, ističe Ćirić na početku intervjua.
Kad smo kod radova, kako je nastala vaša „ikona“ koju ste izneli na nastupu na Hali Galiju kada ste svirali kao podrška fenomenalnom ruskom bendu Shortparis?
Naša ikona je nastala na inicijativu našeg prijatelja Petra Aleksića. Petar Aleksić je sjajan slikar i umetnik, koji se osim slikanja bavi i pisanjem, a otisnuo se i u rediteljske vode. On je predložio da uradimo tu ikonu sa likom svetog Hirstifora, jer se uklapa u vizualni indentitet našeg benda. Ova ikona predstavlja sveca koji je prisutan u hrišćanstvu i ima raznih tumačenja njegovog postojanja. Bog mu nije bez razloga dodelio glavu psa, ali to ćemo ostaviti na čitaocima da istraže sami ukoliko ih zanima.
Možete li da se prisetite atmosfere te večeri i da podelite vaše utiske sa vašeg i nastupa Shortparisa?
Mislim da je to bio jedan od boljih koncerata koje smo odsvirali, sve vezano za taj dan je ostalo u najlepšem sećanju, od organizacije, atmosfere, ljudi i koncerta. Tada su takođe svirali sjajni Boris Milić, koji su meni ostali u jarkom sećanju. Nastup Shortparis je bio jako energičan i teatralan, te je možda ta njihova pojava na bini ostala najviše u sećanju.
Kad smo kod jednistvenih događaja, Gazorpazorp i vi ste zagrejali atmosferu pred nastup jednako sjajnog njujorškog benda A Place To Bury Strangers. I taj događaj je bio zasebno neverovatan. Koje su vaše uspomene?
Top dva najglasnija koncerta na kojima sam bio, prvi je bio Lightning Bolt u Močvari u Zagrebu, a ovo drugi. Mada bez obzira na toliku buku, dim, strobove, ovaj bend ume da napravi savršeni haos u kome se sve čuje, definitivno jako zanimljiv bend koji vredi videti uživo. Takođe hvala ekipi iz Dragstora što nam je dala priliku da otvaramo za takav legendarni bend!
Imate li neke anegdote sa pomenutih događaja? Koliko vam generalno znači to što ste otvorili nastupe ova dva svetski poznata benda?
Zapravo nema nekakvih preteranih anegdota, barem ne da se sećam, mada evo jedan zanimljivi momenat. Pošto nismo znali ko će da otvori koncert, ja sam predložio da igramo papir-kamen-makaze i tako rešimo ko će svirati prvi.
Znači nam u smislu da smo imali priliku da se upoznamo sa tim ljudima i vidimo kako oni funkcionišu iznutra, da čujemo i vidimo bendove takvog ranga, a da ne kažem da je dobro za CV benda.
Takođe ste učestvovali i na Samitu nesvrstanih, recite nam nešto više o njemu?
Samit Nesvrstanih je festival skejt kulture i sve što prati taj pokret, a to je umetnost, te imamo i izložbe, muzičke događaje – koncerte, žurke, prikazivanje skejt filmova, radionice sito štampe, izrade fanzina, džem sesije, kampovanje, piknikovanje, mnogo pozitive, dobrih ljudi i lepog druženja. Održava se u septembru svake godine, te ispratite i ove godine, jer će biti pregršt zanimljivog sadržaja.
Takođe, koliko možemo pomažemo u organizaciji i realizaciji tog fantastičnog događaja.
Da se vratimo na trenutna događanja, u pripremi je vaš novi album, a sada ste i trio. Šta možete da nam otkrijete od sadržaja koji će se naći na albumu, kako će zvučati, da li će biti u potpunosti instrumentalan… ?
Na albumu će se naći nove pesme, koje ste do sad imali prilike da čujete na našim koncertima, eventualno na nekim lajv sesijama na kojim smo gostovali. Nastavljamo instrumentalnim putem uz par iznenađenja. To su ta pseta, ali u malo drugačijem maniru, definitivno, dosta zrelije izdanje od prvog i mislim da se poprilično razlikuje od prvog izdanja. Posle toga videćemo kuda će nas put navesti u smislu stvaranja i u kom će se to smeru razvijati.
Interesantno je da stvarate muzički fenomenalne instrumentale, a da si ti, Nemanja, zajedno sa Petrom Aleksićem izdao zbirku poezije za Rende. Što niste spojili muziku i reči (šala). Predstavi nam zbirku, kojih ste se tema dohvatili, pod kojim utiscima stvarali?
Zbirka je opet plod prijateljstva i zajedničkog rada. Petar je radio album kaver za prvi album pseta, uradio je i ikonu, a radiće i kaver i za drugi album. Obojica pišemo već jako dugo i hteli smo da uradimo samizdat zajedničku zbirku poezije, a u tom trenutku se pojavila izdavačka kuća Rende, koja je realizovala našu ideju. Ja bih predložio da čitaoci kupe zbirku i sami se puste u more tema i emocija kojih smo se dotakli, a neke od njih su ljubav, prolaznost, ljudi, odnosi, grad, besmrtnost, prolaznost, smrt. Smatram da bi na taj način ljudi sami za sebe shvatili šta je tu predstavljeno i otkrili nešto drugo.
Generalno, kad stvarate muziku, kako se to dešava, kako dolazite na ideje, šta vas pokreće, koliko spoljašnji svet i društvo u kome živimo utiče na vas, i ako utiče, da li nešto konkretno utiče, i koliko unutrašnja inspiracija uradi posao?
Zapravo okolina je pravi izvor inspiracije, svetska dešavanja, ljudi koje upoznajemo, život koji nam se dešava. Ne bih mogao tačno da definišem jer je kod svakog individualno, ali mislim da svi živimo život na svoj način i onda ga na svoj način ispoljavamo kroz muziku što onda pravi našu fuziju koja se zove св. Псета.
Proces stvaranja je obično zasnovna na tome da svako od nas donese nešto na probu pa pokušavamo da se nekako svako na svoj način nadovežemo na to, ili jednostavno dođemo u studio džemujemo i „ispljunemo“ pesmu.
Imali ste brojne nastupe širom regiona, da li biste neki vaš nastup posebno izdvojili i zašto?
Izdvojio bih naš nedavni nastup u Prištini gde smo svirali za oko 300 ljudi i gde smo se nezaboravno proveli, ekipa je sjajna, Termokiss kao prostor je sjajan i bilo je nezaboravno zezanje pre, tokom i nakon koncerta.
Takođe bih izdvojio i nastup na Exitu prošle godine kada je Aleksandar, gitarista, bacio gitaru i sebi otvorio arkadu, pa smo morali da idemo na ušivanje. Volimo kad se prolije krv na nastupima.
Kako generalno vidite društvo, muziku i kulturu, posebno onu koja nije mejnstrim ili elitna, na našim prostorima, pošto je evidentno da postoji sjajna scena u mnogim oblastima i umetnici koji imaju neverovatne stvari da predstave?
Ima pregršt sjajnih prostora, talentovanih umetnika, originalnih radova, samo im treba dati vetar u leđa i prostora da se pokažu. Gajimo nadu i vidimo da se sve kreće u nekom boljem smeru, jer postoje i mediji, prostori, ljudi koji žele sve da izdignu na neki veći i ozbiljniji nivo i na taj način daju ljudima mogućnost da se bave svojom umetnošću i žive od toga.
Koji su vam dalji planovi?
Dalji planovi su nam da sviramo još više, da snimamo još više, da putujemo još više, da izbacujemo još više. Nema tu preterane filozofije.
O bendu:
Bend Sv. Pseta su se u svom nastajanju oformila kao dvojac 2017. godine. Te iste godine snimaju album pod nazivom „Колико само тајни…“ koji je izdat u martu 2018. godine digitalno i na kaseti preko etikete Castrato Records. U maju 2018. godine odlaze na prvu evropsku turneju kroz Rumuniju, Bugarsku, Grčku i Makedoniju. Kao bend učestvuju na Hali Gali kompilaciji pored drugih beogradskih bendova predstavnika novog talasa, nakon ove kompilacije proširuju svoj sastav i postaju trio. Uskoro se čeka objavljivanje njihovog novog izdanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
