Svaka svirka benda The OMY je pokušaj predviđanja skretanja na ringišpilu: Ruski sastav najavljuje Koncert na Zidiću

Oformljen u Moskvi 2016. bend čine Igor (vokal), Daniel (bas i sintisajzer), Iliya (bubanj) i Sergey (saksofon).

Muzičari trenutno žive i rade u Beogradu, a njihov eksperimentalni zvuk je neuhvatljiv jer kombinuje mešavine stilova od džez-kora, elektro-panka, hip-hopa, stonera, grind-kora… Još jedna karakteristika sastava je da su njihovi koncerti žestoko uzbudljivi.

Pred njihov nastup ispred Platoa Milana Mladenovića, razgovarali smo sa bendom The OMY.

Za početak, već se pročulo da su vaši lajv nastupi divlji i energetični, pa nas zanima šta možemo da očekujemo na koncertu ispred Doma omladine?

Igor: Ha-ha, verujte mi, svaka svirka benda The OMY je pokušaj predviđanja sledećeg skretanja na ringišpilu. Vežite se ili ne, na vama je.

Iliya: Prepuste se. Iščekivanje kvari zabavu!

Daniel: „Raz*eba“ – to je jak sleng, koji označava miniranje ili nešto poput toga.

Videla sam da ćete na pomenutom nastupu uporedno snimati i video za vašu pemsu “Hvala”. Da li biste nam otkrili koje ideje stoje iza pesme i videa?

Igor: „Hvala“ je kao pismo našim srpskim eskapadama. Zamislite ovo: Beograd je poput pozornice, a pesma govori o ovom čudnom liku – verovatno kosmičkom imigrantu – koji se rve i cima u pokušaju da se uklopi, kao pingvin na flamingo žurci. Ipak, sve je u bacanju virtuelnih petica univerzumu za šta god da se odvija. To je kao kosmički selfi – mi, ovde, sada, bez filtera.

Iliya: Hvala Srbiji što nam je pružila prebivalište, puno poštovanja i divljenja.

Daniel: To je naša zahvalnost vama!

Imali ste bezbroj nastupa u Srbiji, kao i prošlonedeljni koncert u klubu Drugstore kao predgrupa njujorškom bendu A place to bury strangers. Kakvi su vam utisci o lokalnoj i regionalnoj sceni?

Igor: Već smo nastupali širom Balkana, iskreno mislim da srpski bendovi zaista rasturaju. Od onoga što sam čuo i video, srpska scena je zaista „tru“ (istinita).

Iliya: Posetio sam brojne hardcore žurke u Akab Okretnici, poslušao mnoge lokalne HC bendove. Jako kul sviraju i dobro su uigrani. Takođe, voleo bih da pomenem Ciglanu i njene free jazz sesije.

Daniel: Mnogo panka, mi volimo pank.

Da li imate favorite među srpskim bendovima?

Igor: Moje pamćenje je kao sito. AKAB Okretnica je moj srpski audio bife, i svaki put kada sam tamo, proždirem melodije, ali imena bendova nestaju brže nego što mogu da ih procesuiram.

Iliya: Fish In Oil, Džezbollah. Još uvek ne znam toliko puno bendova.

Daniel: Džezbollah.

Muzika koju stvarate je duboko kompleksna i prožeta brojnim žanrovima, od stonera do džeza. Kako uspevate da kreirate tako brilijantno nojzični zvuk?

Igor: Mi smo kao muzičke svrake, uvek u potrazi za novim svetlucavim zvukom. Kada bi muzika bila mapa blaga, mi bismo bili pirati sa najboljom plejlistom.

Što se tiče inspiracije – odakle je crpite, koji uticaji ostavljaju na vama trag, da li crpite iz aktuelnih svetskih događaja ili unosite lično iskustvo u stvaranje?

Igor: Inspiracija je naš GPS. Naći ćemo je na zgužvanoj salveti na kojoj je naškraban loš vic ili u naslovima današnjih novina. Može biti šta god.

Daniel: The OMY je neuronska mreža. Mi znamo sve!

Koje teme generalno obrađujete u tekstovima?

Igor: Zamislite naše sesije pisanja pesama kao meni nasumica. Novčane mantre, čini za mačke koje žele da postanu čarobnjaci, problemi sa intergalaktičkim pasošima – imamo sve. To je kao da bacite špagete na zid da vidite šta će se zalepiti. I da, mogli bismo da skuvamo melodiju i u Medzuslavjanski Jesyk, jer, zašto da ne.

I za kraj, pošto živite u Beogradu već neko vreme, da li vam ovaj grad daje pozitivni impakt za stvaranje muzike?

Igor: Naravno. ‘Hvala’ je izdanak našeg muzičkog putovanja po Srbiji.

Daniel: Napisali smo mnoštvo pesama ovde, i nabavili psa.