Sveta Pseta: Ko zna, možda i zapevamo

 Sa Kišobranom smo se „upoznali“ pre par godina, tako što smo saznali da je to neki tip žurke koji se odvija mahom u Dragstoru, a kasnije doznali da se žurke održavaju i u drugim gradovima Srbije s vremena na vreme. Nastao je kao kolektiv koji se bavi promocijom kulture u gradu. Kul nam je ceo taj trip koji se dešava – tako su momci Aleksandar Obućina i Nemanja Ćirić, muzičari iz benda Sveta Pseta (св. Псета) predstavili kolektiv i jedanaestu rođendansku žurku Kišobrana kao i svoj nastup na „rošođošu“ koji će biti održan u subotu, 7. decembar u klubu Drugstore.

Kišobran je, kako su kazali, u početku obuhvatao uglavnom elektronsku muziku, a od jubilarnog, 10. rođendana scene počinju sa se mešaju i otpočinje miks gitarskog i elektoro zvuka.

Žurke prerastaju u festival, na kome će ove subote na pet bina u Dragstoru nastupiti bend Vizelj, reper koji se krije iza pseudonima Kene Beri, rezidenati Kišobran žurke ekipe Disko Buvljak i Dothemath-a. Kako najavljuju organizatori na Kišobran rođendan, dolazi Ploy, producent i DJ iz Velike Britanije koji će nastupiti uz DJ kolektiv SUTRA, multidisciplinarnu rejv platformu za koje nastupaju SAUD b2b Bucalo, UBICA b2b Cuban Chamber of Commerce i Am Hi b2b 7II. Bend d r a m, Neon Puma – novi talas srpskog hevi metala, Sv. Pseta i jedan od jačih repera na planeti zemlji – Yan Dusk. Misteriozni producent BNJD Soundsystem, popularni DJ Memet i mlada alt RNB nada iz Republike Srpske Svoje. U Big room-u Dragstora nastupiće i standardni Kišobran DJevi i VJevi sa setom prepunim hitova koji sumiraju 2019. i najavljuju 2020. godinu.

– Dothemath, nas je i zvao da sviramo pošto je dobio Chambers (prostoriju za nastup u Dragstoru) i imao odrešene ruke da napravi lajnap. Osim nas, zvao je i isto tako tvrd zvuk, samo u trepu – Yan Dusk – nastavljaju momci iz Sv. Pseta priču kako su upali na rođendansku žurku i konstatuju da je mešanje žanrova na stejdžu dobro jer privlači različite ljude, pa se tu neko i upeca.

Vi ste Sveta Pseta, šta vas je akreditovalo za kanonizaciju?

– Ništa, samo dobro zvuči… došao sam na probu i rekao Nemanji, pazi: Sveta pseta, Sveta pseta na čirilici! – ukazuje Sale (Aleksandar Obućina), a Nemanja ( Ćirić) dodaje: „Nije nikakva bogohulnost u pitanju, ne volimo da hulimo po nečemu što nekom znači.“

Kako ovo pasje vreme utiče na vaše stvaralaštvo?

– Nikada nismo bili nešto politički nastrojeni, uvek je to samo lično stanje nas i naših osećanja od danas do sutra, ali svakako sve te uticaje sa strane ne možeš da poništiš, ako te svakodnevno okružuju i pritiskaju.

Pa kako se osećate?

Sran*e… (smeh) .. Nemamo pojma, pesme koje nastaju, nastaju iz dana u dan i proizvod su tih svakodnevnih raspoloženja, ta atmosfera svakodnevnice te uvuče jer čovek ne može da se izopšti, zato pokušavaš da napraviš taj neki mikrosvet gde možeš neometano da obitavaš. Spoljašnji uticaj ne možeš da izostaviš. U pitanju je preslikavanje unutrašnjeg stanja na muziku, a to stanje može da bude isprovocirano ličnim stvarima, društvom oko tebe, dešavanjima u svetu, Univerzumu …bilo gde jer je muzika koju stvaramo produkt naše percepcije kako sebe, tako i sveta oko nas.

Kako biste definisali zvuk benda?

To je jako teško pitanje jer trenutno preživljavamo na ličnom planu emocijalne prevrate što se oseti i u muzici. Album koji smo izdali dosta se razlikuje od onoga što ljudi uživo čuju na koncertu jer su se kroz godine zvuk i muzika promenili. Ono što smo svirali na prvom albumu i kako je krenula cela zamisao bio je neki „rockabilly“ zvuk koji nas je povukao, a onda je krenula mešavina sa melanholijom, progresiva, post punk, neki tvrdi emo… ne znamo kako to da okarakterišemo. Danas je teško „lejblovati“ muziku po žanru. Nekada bi to bio rockabilly, psychobilly sa primesama panka, sa malo bluza i džeza, ali u esenciji uvek je punk jer mi smo iz te škole.

Potpisujete se na čirilici, da li smatrate da ona treba da bude zvanično pismo?

Pre Sv. pseta imali smo bend, a on se zvao Radost-stradanje koje se pominje u drami ruskog pisca Aleksandra Bloka i po tome smo nazvali bend, koji smo isto pisali na ćirilici jer nam se dopalo kako izgleda. Mislimo da je jako lepo pismo i da treba da se čuva. Naziv benda na ćirilici možda jeste malo setbek, ali nas je to kupilo. Sad je to egzotika, jer su pre bendovi stremili da daju nazive na Engleskom da bi se otvorili Zapadnom tržištu. Danas to tržište nema granice, možeš i na kineskom da pevaš a da te svi gotive. Jezik više nije barijera i ljudi streme ka tome da znaju što vište jezika, tako da ako vas vozi priča da radite na maternjem radite, slobodno jer nema prepreka.

Vi ste instrumentalni sastav, da li vam je muka od praznih reči ili se bolje izražavate kroz zvuk?

Kada vozi muzika, bez obzira na tekst, onda si kupljen. Ne obraćamo toliko pažnje na reči, vokal uvek bude kao instrument. LJudi vole da pevaju čak i kada ne znaju da pevaju, ali muzika je tu da te pokrene. Nazivi pesama su naši tekstovi, na taj način pričamo priču koja se nalazi iza. Imamo četiri nove pesme i one imaju neke reči zato što želimo da obeležimo instrumental – ono što smo hteli da kažemo i kada budemo radili tekst, to ne mora da bude pevanje, može biti čitanje poezije, recitovanje, nešto kratko ali ubitačno. Takvi su i „tekstovi“ tačnije rečenice u suštini. Sad to isprobavamo i ko zna možda ćemo nekad i da zapevamo. Naš drugar iz Novog Sada, Dragan Zaviša, je po nazivima pesama sa albuma napisao 11 pesama od kojih smo napravili buklet. U pitanju je imaginacija i interpretacija na našu muziku. Recenziju albuma je napisao kao Vojvođanski vestern – ono što je on zamišljao dok je slušao našu muziku, a zamišljao je neki film. Generalno dobijamo komentare da možemo da pišemo muziku za film.

Kom reditelju biste voleli da radite muziku za film?

Janu Švankmajeru, onda, Gaspar Noe, on ima previše taj neki acid trip, ali mislim da bi sa muzikom mogli da dočaramo tu njegovu suludu interpretaciju, način na koji režira i snima. Mislim da bi, hipotetički, mogli da kliknemo. Potom Roy Andersson .. I generalno nešto vezano za eksperimentalan film..

Pomenuli ste i performans?

Bend jeste muzika sa jedne strane, ali uživo je to više performans koji zvučno i vizuelno dočarava sliku. Posle koncerta ljudi nam prilaze i kažu: vas dvojicu treba da strpaju u galeriju da napravite performans, što smo i uradili.

Petar Aleksić i Aleksandar su imali izložbu Mlada i zelena izložba kolaža u KC Baraka i u Zagrebu u Galeriji Greta. Naši kolaži i prinotovi su bili izloženi, Nemanja je čitao Petrovu poeziju, ali smo i svirali.

Kada biste intrumental prebacili u reči, koje bi bile ključne?

Uvek ljubav, ali stvarno. LJubav za nečim, neka strast koja te vuče. Mislim da je to uvek u osnovi …

Živimo u mračnoj zemlji

„Rokenrol u Srbiji je isti kao pre 30 godina. Monopol nad muzikom drže isti bendovi, a svi ti mladi muzičari koji su perspektivni ne mogu da napune jedan klub i isplate sebe. Živimo u mračnoj zemlji. Dvojica nas je, instrumental smo i moramo da nađemo načina kako da popunimo prostor i privučemo pažnju, a to je dosta zahtevno, a imamo derivat i andergraunda i mejnstrima i možemo da izađemo na različita tržišta“, primetili su momci iz Sv. Pseta.