Swans 25. marta u Beogradu

Swans će nastupiti u subotu, 25. marta, u Domu omladine Beograda.

Kako uopšte predstaviti Swans? Kako predstaviti onoga koji drži uzde ove prelepe životinje groznog temperamenta? Michael Gira (Majkl Džira) je muzički alhemičar: od nadljudske buke stvara melodiju; od teskobne tame stvara čoveka koji sja. Već 35 godina, neumorno. Od rastrojeno prljavog, besnog, tutnjajućeg i izrazito telesnog početka ranih osamdesetih, preko rafiniranijeg, svetlijeg, eteričnog srednjeg perioda, iz albuma u album Swans su pomerali granice muzike i praktično stvarali čitave nove žanrove. Svaki naredni korak bio je neočekivano otkrivena terra incognita, a onda, iznenada, samo godinu dana posle izdavanja klasika „Soundtracks For The Blind“ – 1997. godina, „Swans Are Dead“! Tek tako.

„Pauza“ na kojoj je projekat Swans bio do 2010. godine može se tako nazvati samo uslovno. Pauza bi značila zastajanje, a tvorac ne voli da stoji i nije dangubio. Kroz solo projekte, kroz Angels Of Light i rad sa bendovima na svojoj etiketi Young God Records, manično kreativni Gira je nastavio da osvetljava nepoznato, uznevši tradiciju Dilanovskog njujorškog folka u drugu dimenziju. Svi ovi molekuli itekako su ugrađeni u savremenu Swans inkarnaciju, što je bilo potpuno jasno na povratničkom albumu „My Father Will Guide Me Up a Rope to the Sky“ (2010.), iako će se ubrzo potom novi Swans, katalizovani dugom i intenzivnom povratničkom turnejom, preobraziti u nešto sasvim drugačije.

Swans zapravo nikada nisu „umrli“, prestali su da postoje samo formalno. Posle mitarenja su se samo ponovo materijalizovali pred nama, da bi nas utopili u svoju savremenu, najsoničniju do sad životnu formu. Verujem da 1997. godine niko nije pretpostavljao takav epilog. Ni tada, a ni dan danas, nije potpuno jasno kada Michael Gira uništava a kada stvara. Kako stvarajući razara i razarajući stvara.

Boravak na maglovitoj granici između kreacije i destrukcije je nešto što je oduvek fasciniralo Giru i sa čim se od početka poigrava, kako muzički, tako i tekstualno. I to ni u jednom trenutku nije jasnije nego na koncertu. U nekim momentima težina zvuka pritisne vas toliko da mislite da će vam lobanja prsnuti, ili da će se sve urušiti. A onda muzika – da, to jeste muzika – zadobije tok i guta vas, kao lava. Više vas ne može zdrobiti, jer tečete zajedno sa njom, deo ste nje. Iluzija prestaje da postoji. Postoji samo zvuk.

Vidljivi budu još jedino oni koji taj zvuk kanališu na bini – Gira, posednut, preznojen, ali u potpunoj kontroli svega što se dešava; drugi veteran Swans-a, Norman Westberg, koji stoji mirno sa haosom u očima, kao da potpuno visceralno, van svesne kontrole gitarom prati ostatak organizma. Neverovatni Chris Pravdica, basista i najčešći Girin muzički „sparing partner“ na bini, intenzitet nastupa ponekad je plaćao krvavim palcem. Staloženi i mračni Christoph Hahn boji finese. Phil Puelo čini kao da olujni vetar u njegovo ime kontroliše impresivni set bubnjeva, a ne on sam.

Poslednja tri albuma Swans – već legendarni „The Seer“ (2012), „To Be Kind“ (2014) i finalno poglavlje – „The Glowing Man“ (2016), svi su su se začinjali i rasli uživo na koncertima tokom poslednjih 6 godina. Zato su albumi trostruki, a pesme dugačke po petnaest, dvadeset minuta. Možda bi bilo bolje nazvati ih komadima; Gira kaže da ne voli da ograničava muziku na format pesme. Uživo, one predstavljaju samo okvirne smernice – pri svakom nastupu razvijaju se u potpuno unikatnu izvedbu. „Puštam muziku da ide gde želi da ide, a kada osetim da je došla do kraja, prestajem“. Razumeti i tumačiti fenomen Swans-a i Girinog dela praktično je nemoguće bez uvida u evoluciju uživo.

Čini se da su za tri i po decenije Swans prešli put od dokumentovanja zvuka napaćene, pohlepne utrobe čoveka, do detaljne deskripcije primordijalnog zvuka utrobe Zemlje, mlade, uskomešane i surove. Pritisak, vrelina, kolizije, drobljenje, sitnjenje, stapanje, kakofonija, buka, buka… Svetlost. Novi svet. U avgustu 2016. godine na sajtu YGR pojavilo se zvanično saopštenje – let Swans-a u ovoj formaciji bliži se kraju. „The Glowing Man“ je njen poslednji album, vodič koji nas vodi do kraja i kroz naizgled neprobojni zid zvuka izvodi… Gde? Turneja 2016/2017 poslednja je prilika da to pokušate sami da odgonetnete, to i samu suštinu Swansa. Da se izložite oluji, budete uništeni i stvoreni. Gošća na koncertu biće Little Annie, talentovana i svestrana njujorška kantautorka, dugogodišnja saradnica Swans.

Ulaznice u pretprodaji preko Eventima do 24. marta po ceni od 2800 dinara, dok će na dan koncerta koštati 3200.