Foto: Night Drive /Promo– Jednom je jedan recenzent upotrebio termin „dystopian pop“ kako bi opisao našu muziku, mislimo da je to odličan izraz jer obuhvata svetle i tamne aspekte našeg zvuka. Mi bujamo u borbi dihotomija: tamno i svetlo, energično i opušteno, ozbiljno i neozbiljno. Koristimo staru analognu tehnologiju da stvorimo nešto novo – tako Brendon Djuhon, muzičar i producent opisuje zvuk benda Night Drive.
Ovaj teksaški synth-pop sastav održaće svoj prvi beogradski koncert 15. avgusta na Zappa Barci, sa početkom u 21 čas.
Night Drive su oformili Rodni Konel (Rodney Connell) i Brendon Djuhon (Brandon Duhon) nakon susreta na ponoćnoj filmskoj projekciji u Meksiko Sitiju, da bi im se nakon eksplozivnog debija Position I, pridružio bubnjar Nik Dudek (Nick Dudek).
Inspirisan naučno-fantastičnim filmskim pejzažima, sastav istražuje mračnije struje apstraktnih emocija, stvarajući zarazne melodije i ekspresivne tekstove pesama. U Srbiju ih dovodi koncertna agencija Rock Svirke, a lokalna podrška pre i posle koncerta biće Tamarama mixtape.
Pred svoj prvi koncert u našoj prestonici, sastav Night Drive za Danas govori o teksaškoj sceni, o tome kako su jednom prilikom zalutali u sobu virtulane realnosti koju je kreirala Bjork, o „stereotipima“ koje su čuli o Beogradu, muzici i filmu kao inspiraciji, otkrivajući da je Sofija Kopola rediteljka za čija bi ostvarenja voleli da snimaju.
Prva asocijacija na teksašku muziku obično bude desert ili stoner rock, kao i country, međutim, prilikom slušanja vašeg zvuka šire se horizonti. Kako biste ugrubo opisali muzičku scenu Teksasa?
– Teksas je toliko veliki da se scena menja od grada do grada. Rodni je iz Ostina na čijoj sceni vlada pretežno psych rock; Nik i ja (Brendon) smo iz Hjustona gde dominira uglavnom hip hop. Mi smo pomalo anomalija za teksašku scenu, iako postoje i drugi eklektični i elektronski bendovi.
Da li postoji simbolizam u vašem nazivu, kako ste skovali ime benda Night Drive?
– Ime je igra reči sa dvojnim značenjem, „drive“ – kao manipulacija tehnologijom, i kao intenzivna želja. A atmosfera u kojoj se osećamo najkonfornije je, naravno, noć, tako da su se reči nekako prirodno spojile.
Između ostalih, jako mi se dopada vaša stvar „Outer Lines“ i njeni stihovi „Into the void, further we stray, if not destroyed, I’ll keep crawling on through the intervals“. Da li biste nam otkrili proces kreacije i značenje pesme?
– To je primer toga kako tekstovi i muzika potiču iz istog izvora; igrali smo se sa idejom pravljenja paralela između umetničkog stvaranja i astronauta koji istražuje svemir. Poznata je samo matična planeta, mala sfera koja se nalazi unutar ogromnog mora nemanifestovanog potencijala. Dakle, da bi se doseglo do tog mora i stvorilo nešto iskonski novo, mora se zakoračiti u tamu, izvan granica poznatog, van zone komfora.
Upoznali ste se na projekciji filma „Beyond the Black Rainbow“ Panosa Kosmatosa. Da li film kao umetnički medijum utiče na vaše stvaranje i inspiraciju?
– U jednom intervjuu, reditelj Panos Kosmatos je rekao da film predstavlja ono što je kao dete zamišljao da horori jesu. Da je na neki način, poput alternativne stvarnosti ili dimenzije. Tu paralelu osećamo kao naš cilj u stvaranju muzike – ilustrujemo svet koji je odmah pored onog u kojem trenutno živimo. U tom svetu su boje, ukusi i vrednosti izvrnuti naglavačke.
Za kog reditelja biste voleli da snimite muziku za film?
– Očigledno, Panos bi bio odličan izbor. Takođe bismo voleli da radimo soundtrack za Sofiju Kopolu.
Nastupali ste na brojnim festivalima kao i sa bendovima poput Crystal Castles i Ladytron. Da li biste sa nama podelili anegdotu ili priču koju ćete pamtiti sa vaših intenzivnih putovanja?
– Posle našeg nastupa na muzičkom festivalu pod nazivom „Day For Night“, koji se održavao u ogromnoj višespratnici, jedan blog je želeo da nas intervjuiše. Sa njima smo pronašli mirno mesto unutar zgrade, da postavimo svetla… Nakon intervjua, izgubili smo se lutajući po zgradi u pokušaju da pronađemo put nazad. Izašli smo u veliku prostoriju punu ljudi koji su nosili naočare za virtuelnu stvarnost. Bjork, koja je bila na festivalu, kreirala je tu sobu za virtuelnu stvarnost na koju smo slučajno naleteli. Pošto su svi nosili naočare, shvatili smo da nas niko ne može videti, osećali smo se kao da smo nevidljivi.
Koja su vam interesovanja van muzike, odnosno, da li postoji još neka vrsta umetnosti koja u vama budi strast? Čula sam da je Brendon završio umetničku školu…
– Da, išao sam u umetničku školu za slikanje i ilustraciju, i dizajniram većinu umetničkih radova za bend. Što se tiče drugih umetničkih medija, zapravo imamo plan da u budućnosti izdamo interaktivnu video igru u kojoj možete ići u avanturu kao članovi benda.
Kada smo kod umetnosti, kako percipirate moć muzike? Koje dublje značenje muzika i umetnost imaju za vas lično i generalno po ljude?
– Muzika je najapstraktnija od svih umetničkih formi, pa je zato najbolja u zaobilaženju logičkog uma, ubrizgava se direktno u podsvest. Mnogo naše muzike deluje na podsvest, unutar tog unutrašnjeg haotičnog kotla gde se malo toga stvarno zna, tamo se najviše zabavljamo.
Konačno, ovo je vaša prva poseta Srbiji, da li ste čuli neki interesantan streotip kada je naša zemlja u pitanju koji bi uticao na vaše mišljenje, i kakva su vam očekivanja povodom nastupa?
– Da, nikada nismo bili u Srbiji i radujemo se tom iskustvu. Nakon što smo najavili turneju, nekoliko prijatelja nam je reklo da Beograd ima sjajnu klupsku scenu. Moraćemo da proverimo da li je to tačno! Naša jedina očekivanja za nadolazeće koncerte su da stvorimo iskustvo koje će vam uzburkati emocije i naterati vas da plešete.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
