Teško je dobaciti do lestvice koju je EKV postavio pre trideset godina

Nagrada se dodeljuje za najbolju pesmu na teritoriji bivše Jugoslavije, a ovogodišnja pobednica je pesma Tu, koju izvodi grupa Ana & The Changes.

Odluku je doneo stručni žiri u sastavu: Damir Urban, frontmen benda Urban & 4, Kiril Džajkovski, muzičar, Ivan Fece Firči, muzičar, nekadašnji bubnjar EKV-a, Katarina Epštajn, urednica tematskog kanala RTS ,,Rokenroler” i autorka emisije ,,Pop Karusel” (Radio Beograd 1) i Zoran Stajčić, glavni urednik portala ,,Ravno do dna”.

Povodom atmosfere sa ovogodišnje proslave Milanovog rođendana, ali i iščekivanja dobitnika, Ćurčin kaže da se tenzija lepo nadgradila tokom dodele, kao i da se tajna o dobitnicima dobro skrivala.

– Svi su nagađali, spekulisali i pratili super osmišljen program dodele. Mnogo je lepo i značajno što je konkurs regionalan. Bilo je sjajno biti među odličnim finalistima. Iskreno sam bila iznenađena nagradom. Bendu sam se odmah javila i svi su bili oduševljeni – priseća se muzičarka iskazujući veliku zahvalnost publici, članovima žirija i Zadužbini Milan Mladenović na velikoj časti i podršci.

Nagrađena kompozicija je inače njena prva pesma na srpskom, što se podudarilo i sa uslovom za učešće na konkursu – da pesme budu na maternjem jeziku, zbog jake poezije koju ima grupa EKV i danas.

Upitana na koji je način pisanje tekstova ograničeno jezikom i kako kao tekstopisac stvara onda kad naviru emocije koje treba pretvoriti u reči, ona kaže da je to lično pitanje osvajanja slobode umetnice ili umetnika ponaosob.

– Meni je engleski bio neki prirodan izbor kad sam počela da pravim pesme i nisam imala problem da se izrazim na jeziku koji mi nije maternji, isto tako sam i slušala muziku. Valjda je taj jezički kompas kod mene davno „pokvaren“ pa sam naučila da boravim u više jezika, i u muzici i u životu. S druge strane, bio je izazov zaroniti u pisanje i pevanje pesama na srpskom. Vremenom sam se opustila u engleskom i osećala sam se slobodnijom, ali je istovremeno počela da raste potreba da napišem pesmu na srpskom, mada bilo je i dosta pritisaka kolega, ali i medija proteklih godina, – pojašnjava ona i dodaje : „ Dugo sam radila na samom tekstu, ali i muzici i pevanju. Bilo mi je potrebno vreme da kreiram svoj prostor i da osetim da je to moj izraz. Emocija je bila tu, samo je tražila mnogo vremena i rada da dobije pravi oblik u pesmi“.

Povodom pesama kolega muzičara koje su ušle u uži izbor za nagradu Ana Ćurčin kaže da je bilo raznih izvođača čija joj je muzika jako draga.
– Baš sam pre mesec i po dana slušala grupu Žen na predivnom malom festivalu „Otok Glazbe“ na Lastovu i super mi je njihova nova pesma. Iskreno, mislila sam da će pobediti sastav KoiKoi, a tokom konkursa sam oktrila i sjajne kolege iz Makedonije – Dinu Jashari sa pesmom „Boi“ i Funk Shui feat. Vera Ljubojnu sa pesmom „Na Vreme“. Cenim to što je ovaj konkurs vidljiv na regionalnom nivou i što nam prezentuje novu muziku – primećuje Ćurčin i dodaje da nam nedostaje više institucionalnog povezivanja, kad je muzička scena u pitanju, zbog veće vidljivosti autorske muzike i samih sastava koji je sviraju.

Ona veruje da bi tako međusobna vidljivost jačala scenu i lokalno i regionalno, pa bi šira publika imala svašta da otkrije. Prema njenim rečima, u pitanju bi bila velika podrška samim autorkama i autorima.

Upitana šta njoj znači lik i delo Milana Mladenovića, Ćurčin ističe da je EKV vrhunac naše alternatnivne, za nju lično, i mejnstrim muzičke scene.

– Muzički gledano je to toliko kompleksno i dobro, od teksta, aranžmana, izvedbe, emocije, energije – teško je dobaciti danas do te visoko postavljene lestvice, na svi nivoima, koju je EKV postavio pre trideset godina. Ex-YU scena je bila mnogo veća i moćnija i s dolaskom kapitalizma se ta divlja neposlušnost transformisala u nešto drugo. Ne znam da li je to pitanje hrabrosti ili slobode ili je možda samo drugačije čujem u njihovoj muzici. To je svakako muzika kojoj ću se okretati i kroz koju ću učiti o tom periodu, upijajući pogled i doživljaj sveta koji su oni imali – konstatuje Ćurčin.

Kako iz „ženskog“ autorskog ugla gleda na lik i delo Margite Stefanović – Magi, koja je pored Mladenovića takođe bila i ostala simbol EKV-a, ali i heroina rokenrol alternative i umetnica, Ćurčin kaže da je njen lik simbol slobode u umetničkom i muzičkom izrazu.

– Kad slušam muziku EKV-a ne mogu da ne odreagujem, svaki put, na način na koji je Margita uticala na pesme i aranžmanski doprinosila njima. Te deonice na klavijaturama su toliko muzikalne i autentične. Davale su pesmama jak pečat. Za mene je njen lik pre svega simbol slobode u umetničkom, muzičkom izrazu – ističe kantautorka i dodaje: „Volela bih da sam nekad prisustvovala njihovom koncertu, ali sam bila isuviše mala. Žao mi je što je taj period istovremeno obeležen destrukcijom koju droga nosi sa sobom“.

Ćurčin se osvrće i na stvaralaštvo trenutne scene kao i način na koji sada „rokenrol“ komunicira sa društvom, te pojašnjava da sve zavisi od toga – šta slušate i šta tražite u muzici.

– Roknekrol je dobio mnogo lica, ali je tu i dalje da iskaže nešto lično, pruži sliku sveta i poveže nas na nekom nivou. Nedavno je izašla predivna pesma Damira Urbana „Sama“ – ta pesma je baš na divan način ženska, važna i pruža nam baš to unutrašnje pomeranje koje muzika, „rokenrol“ može da nam da. Volim kada rokenrol koketira sa pop muzikom – to ga gura napred u mejnstrim i čini baš jakim. Nedavno sam bila na koncertu pančevačkog benda Buč Kesidi. Taj bend je u ovom trenutku jako važan baš za ceo region, zbog načina na koji okuplja i mlađu i stariju publiku, ali i načina na koji se publika identifikuje, i oseća njihovu muziku. Pesme ovog benda sa albuma „Euforija“ su na lep način pogodile temu praznine i čežnje, a to su univerzalne teme i za publiku u ranijim dvadesetim, ali i za nas 35 plus – primećuje ona.

Za kraj, Ćurčin otkriva da trenutno radi na produkciji koncerta koga su snimili tokom leta i jedva čeka njegovo objavljivanje, do kraja godine.

– Radim i na novoj pesmi koju planiram da snimam u narednom periodu. Nadam se da ću vam više o tome pričati sledeći put. Potrudiću se da bude na sprskom – najavljuje Ćurčin uz osmeh.