The Cure nastupa na Exitu

Informacija o nastupu legendarnog engleskog sastava saopštena je na danas konferenciji za medije u Dorćol platzu, gde je domaći bend The Gift prisutnima izveo obrade pesama Friday I’m in love i Lovesong.

– Da bend The Cure nastupi na festivalu bila je želja otkako postoji Exit – rekao je Dušan Kovačević, osnivač Exita, i istakao da ovaj bend identitetski predstavlja ono što ovaj festival jeste od svog osnivanja.

– Iz godine u godinu pokušavali smo da dovedemo The Cure, ali je on bio nedostižan zbog cene koju bend ima na tržištu, koja je za našu ekonomiju i uslove visoka – dodao je Kovačević. Prema njegovim rečima, imali su sreću da bend naredne godine ide, kako je njihov menadžment saopštio, na poslednju festivalsku turneju. Poželeli su, prema rečima osnivača festivala, da sviraju na mestima na kojima nikada do sada nisu bili, i dodao da je bend lično odabrao da Exit bude među njima.

– Nama je ta vest došla kao šok. To je bilo sedam dana pred ovogodišnji Exit. Stigao je mejl od njihovog menadžera do koga je jako teško doći jer čovek živi u zamku u Frankfurtu. Rekao je da zna da ne možemo da platimo punu cenu, ali je predložio da pošaljemo naš maksimum, i mi smo zaista poslali naš istorijski maksimum – ispričao je Kovačević i dodao da će, iako je cifra duplo manja od uobičajene, bend ipak nastupiti.

– Posle dugo vremena, jedan tako veliki bend stiže u našu zemlju, na Exit – istakao je Kovačević.

Dragan Ambrozić, programski selektor Exita, ispričao je da je u periodu kad je The Cure nastao kupovao ploče, pa je tako nabavio i ploču Boys don’t cry. Na Studiju B u tom periodu puštane su njihove pesme koje su mu se jako dopale.

– Prepoznao sam urbanu poeziju koju je The Cure tada prožimao kroz muziku kao istinski klasik popularne kulture. Estetika koju su oni uspeli da iznesu ostavila je dubok utisak na sve generacije, i u svakom generacijskom periodu The Cure ima album koji je presudan i ključan za razvoj muzike – smatra Ambrozić. Novina koju je na muzičku scenu uveo Robert Smith, koju su tada zvali post punk, kasnije se ispostavila kao gothic i dark. Prvi albumi grupe su udarili temelje celom tom zvučnom jeziku u potpuno novom muzičkom svemiru. Iz tog razloga je, prema mišljenju Ambrozića, ovaj bend ostavio toliko dubok trag a da pri tom nikad nije skliznuo u kliše.

Suzana Zlatanović – Luna Lu, novinarka, istakla je da ima osećaj kao da najavljuje dolazak drugova iz detinjstva, jer je uz ovaj bend i „čarobnu pojavu“ njihovog frontmena odrastala.

– Imitirali smo Roberta Smitha što se tiče šminke i frizure, učili smo poeziju njihovih pesama tako što smo sa kaseta skidali reči kako bismo glasno pevali, tako da je ovo jedna od najboljih vesti ikada – naglasila je Luna Lu. Ona je objasnila da je u momentu kada se The Cure pojavio postojala podeljenost među različitim muzičkim profilima, međutim, kako kaže, njih je ovaj bend ujedinio, pa su tako i „ulični pankeri za jedno popodne postali darkeri“.

– Poetika ovog benda je veoma značajna, u pitanju su najlepše ljubavne pesme i ukoliko ih čitate videćete da vas reči diraju u pleksus. Jedna od najradiofoničnijih grupa svih vremena, i teško da postoji radio-stanica koja petkom nije puštala Friday I’m in love – prokomentarisala je Luna Lu i dodala da će bend The Cure dati boju i ton Exitu.

Naslovna koja je duplirala tiraž

Ambrozić je ispričao da je bend postao sinonim za alternativnu kulturu osamdesetih godina.

– Osamdeset i šeste sam počeo da se bavim novinarstvom, a 1989. godine smo počeli da izdajemo časopis Ritam, koji je bio alternativno kulturno glasilo. U junu 1989. objavili smo naslovnu stranu sa The Cureom na njoj i tom prilikom tiraž nam se duplirao. Skočiti smo sa 10 na 20.000 primeraka zahvaljujući naslovnoj strani, bez ikakvih reklama. To nam pokazuje koliki je uticaj The Cure imao u tadašnjoj Jugoslaviji – zaključio je Ambrozić.