Ruski bend The OMY: Pesma „Hvala“ je himna za imigrante – traženje jasnoće, a pronalaženje haosa

Ovaj eklektični sastav kalemi džez na nojz, pank sa elektronikom i ostale „nespojive“ žanrove, praveći distorzivni praznik za čula i kolektivni performans – ako volite žestoke svirke, jer kako i sami kažu – The OMY je pre svega „live bend“.

Spot umetnički mračne atmosfere sniman je u Beogradu, i delo je reditelja Nenada Pržulja, direktor fotografije je Yuriy Orlov, a scenografkinja Sonja učestvovala je u kreativnom i produkcionom aspektu i zajedno sa njima stvorila svet za „Hvala“. Pored njih, za Danas su govorili i Daniel Izmaylov, basista i kompozitor benda, Kate Kanaeva, menadžerka grupe i Igor Volkov, pevač i tekstopisac sastava The OMY.

Put nastanka ostvarenja bio dug, kaže direktor fotografije Yuriy Orlov, jer kada je vremenska instanca u pitanju – iako izuzetno jaki izvođači, muzičari žive u drugačijem univerzumu. Vreme se za njih ne ponavlja. Film, s druge strane, može da se ponavlja beskonačno.

– Imam iskustva u kinematografiji, te se nadam da smo uspostavili veze između svetova muzike i filma. Nenad je „posadio“ magični korov koji je izrastao u prostor gde smo se napokon svi našli. Egor Zheltoukhov je radio montažu videa. On je bio naš „prevodilac“, jer je kao nekadašnji pijanista bio u mogućnosti da nas shvati i poveže – pojašnjava Yuriy hemiju koja se odigrala među umetnicima.

Oni su razmenili na desetine videa pre nego što su ušli u razgovor o svom. Nijedan od njih nije bio referentni uzorak, međutim, ipak je postojalo malo filmske inspiracije.

– Pustili smo ovaj video da raste kao dete – uvrnuto i blesavo, interesantnog izgleda, mračno – seksi i zabavno – pojašnjava Yuriy i dodaje – Gledao sam film Oppenheimer nedavno, efekat osvetljenja je uticao na scenu u automobilu (iz spota Hvala). Hoyte van Hoytema (snimatelj, direktor fotografije filma Oppenheimer) uradio je odličan posao u tom filmu. Nisam mogao da odolim – kaže Yuriy, uz kez.

Iako se muzički spotovi obično prave radi promocije, Yuriy istuče da se tokom ovog procesa stvorila neka vrsta metafizičkih vibracija.

– U ovom slučaju priča oko pesme i samo vreme su se fokusirali na Beograd 2023. i eksplodirali. Eksplozija je sam spot – kaže direktor fotografije, i priseća se anegdote sa snimanja – Jednog dana tokom priprema, Nenad mi je rekao: „Ilija treba da sedi na zemlji i da se samozadovoljava na velikom crvenom kolcu“. To je bila slika celog spota. Fokusiran na tehničke probleme, tražio sam da mi pokaže kako bi to trebalo da izgleda. Nenad nije dugo razmišljao, spustio se do kolca i bukvalno prikazao situaciju. Bilo je impresivno i veoma jasno – ova ideja bi mogla da funkcioniše.

Povodom muzičkog domena sastava, Daniel Izmaylov, basista i kompozitor ističe – Prvo i najvažnije, to uvek kaže – The Omy je live bend.

– Ako želite da se potpuno otvorimo za vas, prisustvujte našim koncertima. Oni mogu biti „mlevilica“, ali i set sa eksperimentalnom elektronikom, bez živih instrumenata. Verujemo da umetnost ne bi trebalo da bude ograničena na određeno mesto gde joj je dozvoljeno da se izrazi: ili ste angažovani u nju ili ne. Nije kao da se saksofonista, na primer, spušta sa bine i pretvara u bundevu – svi ste čitali bajku, zar ne? Kreativni proces se proteže izvan bine, studija i drugih udobnih mesta – objašnjava on, i dodaje da je u pitanju neprekidno testiranje sebe i toga koliko daleko ste spremni da idete, gurajući unutrašnje granice. – Ljudi osećaju to, i njihove granice se takođe pomeraju. Magija počinje tamo gde se krše lične granice. Kako Ilija kaže: živa svirka grupe The OMY je sat i po besmrtnosti, i svi se s njim slažemo – ukazuje Daniel.

Upitani da nas podsete o čemu govori pesma, Igor Volkov pevač i tekstopisac odgovara da ‘Hvala!’, kao što znamo, znači „hvala“ na srpskom jeziku, a sama pesma grabi uzbuđenje avantura koje su bend The OMY dovele u Beograd.

– Po samom dolasku sve je delovalo čudnovato poznato, kao skok u ćirilično pismo, socijalističke stambene blokove i sećanja na detinjstvo u Moskvi. Kasnije smo shvatili da svako od nas ima sopstveno putovanje – trenutke razmišljanja, proslava, jesnostavno življenja. ‘Hvala!’ odražava upravo to – suočavanje sa usponima i padovima života, traženje jasnoće, a često pronalaženje haosa. Uprkost svemu, jednostavno ‘Hvala’ samom sebi je sve što je potrebno. To je himna za imigrante, pa ako ste jedan od njih, ne zaboravite da sebi pružite taj imigrantski stisak ruke, pre nego što momenat isčezne! – ukazuje Igor.

Posetite Ciglanu – prostor očarava industrijskom magijom

Na komentar da određene scene iz spota izgledaju kao da su snimane u Dragstoru, menadžerka benda Kate Kanaeva kaže da je super što se stiče utisak da je u pitanju više lokacija, jer je sve snimano na jednom mestu.

– Pravac je tačan, ali malo dalje – to je Ciglana na Karaburmi u vlasništvu Viktora Kiša, vajara i umetnika u najširem smislu te reči. Ako niste posetili Ciglanu, učitnite to obavezno. Tamo se održavaju avangardni koncerti, a poznata je i po organizaciji festivala Dev9t. Na toj teritoriji postoje dve zgrade, klub i hangar gde je sve snimljeno. Prostore koji apsolutno očaravaju industrijskom magijom dizajnirao je Viktor. A pošto smo kod Karaburme, želim da dodam da je ovaj deo za većinu nas, prvo mesto gde je život u Beogradu počeo. Nesumnjivo, jedna od glavnih lokacija u Beogradu – kaže Kate i dodaje da je Ciglanu prvi posetio Ilija, njihov bubnjar – Naš dragi komšija i zaljubljenik u muziku Nenad Stevanović bio je taj koji mu je prošlog proleća pokazao ovo mesto.

Nešto novo i hektičko – Uticaji koji ipak nisu uticali

Razgovarajući o inspiraciji za spot, uticajima i ostalim kinematografskim referencama, popričali smo i sa rediteljem spota Nenadom Pržuljem, koji nam otkriva svoje favorite, a inspiracija ima mnogo, od režisera: Takashi Miike, David Lynch, Mladen Đorđević, Robert Rodriguez, Gaspar Noe, Russ Meyer, Quentin Dupieux, crtać Ren i Stimpi, kao i Astron-6 prdukcija.

– The devils iz 1971. od Kena Rasela lično mi je životna inspiracija i uticao je na spot, ali ne direktno. Zatim, zainteresovani kako ćemo da reagujemo, Jura i ja smo gledali Mel Gibsonov film o Isusu, bez zvuka. Međutim, pre bih rekao da nam je poslužio kao kontra inspiracija – zaključuje Nenad. On teži da gleda sve: azijsko, američko i evropsko, staro i novo i film vidi kao umetnost u najrazličitijim mogućim formama. Ipak, ako bi morao da navede omiljeno, on izdvaja period – od 1968. do 1973, jer je filmski svet tad bio najpovezaniji i tada su ostvarivane neverovatne saradnje između kontinenata, sa jako dobrim autorskim pečatom i komercijalnim uspehom, istovremeno. – Od režiranja za The OMY, spotove sam prestao da gledam u potpunosti, jer nisam želeo da mi se nešto slučajno nametne kao inspiracija. Hteli smo da stvorimo nešto novo i hektičko, i nadam se da smo uspeli – ističe reditelj Nenad Pržulj.