Od Kleopatre do Olimpijskih igara: Ko je Tomas Žoli, umetnički direktor ceremonija otvaranja i zatvaranja u Parizu?

Bio je umetnički direktor obe ceremonije i postigao ono što je zacrtao, a to je prikazivanje spektakla koja je obuhvatalo mnoge segmente Pariza.

Nakon što je otvaranje, jedinstveno po mnogo čemu, donelo plovidbu Senom i hevi-metal pred zatvorom u kome je Marija Antoaneta obezglavljena, zatvaranje je stavilo Toma Kruza u situaciju koju najviše voli – izlaganje opasnosti pred kamerom.

Tomas Žoli je kritikovan zbog scene sa LGBTQ+ ikonom Barbarom Buč i dreg kraljicama, koja je upoređivana sa „Tajnom večerom„, a za koju on tvrdi da je inspirisan starim grčkim bogovima.

U drugi plan pale su reference na „Assassin’s Creed“, jednu od njegovih omiljenih video igara, kao i nastupi Lejdi Gage i Selin Dion.

Tomas Žoli je rođen u gradu Ruanu u Normandiji, gde je odmalena pokazivao sklonost ka teatralnom i ekstravagantnom.

Tomas Žoli za sebe kaže da voli sve od Platona do Bijonse

Imitirao je scene iz omiljenih crtaća, pa je tako glumio Kleopatru dok je njegov prijatelj bio zadužen za probanje hrane, baš kao u „Asteriksu i Kleopatri“.

Otac i majka bili su mu slikar i medicinska sestra i, zajedno sa bakom, pokazali su da je sve moguće. Baka mu je šila razne kostime, jer je i sama volela šarenu odeću.

Vežbao je glumu i dobio je vođenje radio emisije za decu, koju je u Ruanu radio pet godina svake srede.

Išao je na Univerzitet u Kaenu i osnovao je sopstvenu glumačku trupu „La Piccola Familia“, a ceremonije otvaranja i zatvaranja u Parizu su prvi put da je duže vreme u prestonici.

To zaduženje dobio je još 2022. godine i najavio da će proslaviti diverzitet i pokazati kako je Francuska živa.

Na kritike je odgovorio time da je Francuska slobodna zemlja, da nije imao posebne poruke koje želi da prenese i da svako ima pravo da voli koga želi.

Uznemiravanje i pretnje mu nisu strani, jer su ga u srednjoj školi maltretirali zato što je gej i zato što je feminiziran, zbog čega oduvek tvrdi da mu je pozorište utočište i prostor na kome se oseća najslobodnije.

Rekao je da će nakon Pariza, koji mu je prenatrpan, otići negde gde može da vidi otvoreno nebo, jer mu je to neophodno.