Tri dana rođendanskog slavlja

Na „fešti“ će biti proslavljena i desetogodišnjica osnivanja ansambla, kao i 94 godine „opstanka“ džeza. Manifestacija će trajati tri dana počevši od 24. februara, a bend će publici predstaviti koren džeza, stil zvani diksilend. Glavna atrakcija prve večeri bili su Chikago Jazz Band, Bernat Font Trio.

Vladimir Racković, Veljko Klenkovski, Bodin Draškoci, Sava Matić, Aleksandar Miletić, Ivan Maksimović, Miloš Milosavljević, članovi rođendanske grupe, gošća ansambla Aleksandra Bjelić i njihovi prijatelji, opredelili su se za „jači“ izazov, postavljajući nova pravila izvornom džezu, poniklom s druge strane Atlantika. Fjužn, fanki, samba, ritam i bluz su samo neke od ravni u kojima boravi ovaj sastav, osnovan 2001. godine. Kada su svi pomislili da je diksilend u našoj zemlji ugašen, lepršava muzika ovog benda vratila je razdraganu atmosferu sa početka prošlog veka pesmama: „Mama Don’t Allow“, „Lady be Good“, „C’est Si Bon“… ali i numerom „Moja mala nema mane“. Iz jedva vidljivog plamička nade The Belgrade Dixieland Orchestra je za kratko vreme, svojim scenskim nastupima i garderobom, izrastao u značajnu kulturološku „vrstu“ srpske prestonice. Kao jedini ansambl ove vrste u zemlji, zaslužan je što se muzički pravac diksilend uzdigao iz pepela, na temeljima koje su mukotrpno gradili majstori ovih prostora. Mnogo se priča o džezu, a kako je zapravo nastao govori legenda nošena rečnim parobrodima uz reku Misisipi, potom ka Memfisu, Sent Luisu, a utočište pronalazi u Čikagu. Po predanju, nicali su mnogi poluorganizovani i neformalni ansambli sastavljeni od crnih i kreolskih muzičara. Izvođači ovih grupa svirali su marševe na paradama, pogrebnu muziku i popularne pesme „regtajm“ na izletima i zabavama, ali i nastupali, po kabareima, honki-tonk lokalima, burdeljima. Muzika se stapala: marš, pesme o radu, bluz, operske uvertire, sve se to slilo u isti zvuk, a on je dao novi pravac – diksilend.

Pričaju znalci da datum nastanka džeza ne može tačno da se utvrdi, ali su sigurni da je Nju Orleans mesto u kome se tridesetih godina prošlog veka ova muzika rodila, potom išunjala iz kafana, uzletela sa ulica ovog grada i nadletela čitav svet. Širom planete publika je prihvatila diksilend, a izvođači su ga mešali sa drugim žanrovima. Putovanjem kroz vreme ovaj stil dobija naziv džez, ali za temelj njegovih osnovnih elementa pobrinuo se diksilend. On nema ritam kao u klasičnoj muzici, pa izvođači u manjim sastavima improvizuju melodiju, dok se orkestri služe pisanim aranžmanima. Današnje varijacije džeza bliže su tipu klasične koncertne muzike nego igranoj, dok je prošlog veka sitni vez na klaviru praćen snažnim udarcima o bubanj, vođen melodijom gitare i kontrabasa, pozivao na tancovanje, a iritantni duvači mamili izmišljene korake plesača.

Počeci džeza u Srbiji

Diksilend je, prema priči njegovih prvih domaćih izvođača, Nikole Bingulca, Marka Guteše, Vladimira Simića, sada već imena ispisana zlatnim slovima, na prostore bivše Jugoslavije stigao i stidljivo se uvukao u uši slušalaca 1953. godine. Ovaj džez pravac probudio je trend novog načina življenja tadašnje mladeži, posebno prikazivanjem filma „Bal na vodi“, koji je doveo do potpune transformacije muzičke scene i novih diksilend sastava širom zemlje.