Trio sa autentičnim imenom i zvukom

Legenda kaže da su trojica prijatelja na „eci, peci, pec“ odabrali ko će koji instrument da svira. Stefan Megić naglašava za Danas da je i ova legenda bazirana na istinitoj priči, ali da, kako to obično biva, ipak nije u potpunosti tačna.

– Jedino je Vitomir sam izabrao svoj instrument, a David i ja smo igrali na sreću. Ispalo je da ja sviram bas, a on solo gitaru – priča Megić.

Kako je nastalo ime benda?

– Ideja za osnivanje benda je nastala 2006. godine, kada smo David i ja bili prva godina gimnazije. Grupa počinje sa radom na jesen 2007, kada je Vića ušao u bend, a u ovoj postavi sviramo od početka 2009. godine i tad je nastao zvuk. Ime je Davidu sinulo kada je jednog letnjeg dana šetao Novim Beogradom, ugledao šišarku na zemlji i pomislio u sebi: „Machine Gun!“.

Koliko ste autorskih numera napravili do sada i kakvi su planovi za prvi album?

– Trenutno imamo 19 pesama i dosta ideja koje čekaju da budu realizovane. Što se tiče albuma, uskoro će početi snimanje, o čijem toku ćemo obaveštavati putem naše myspace stranice (www.myspace.com/machinegunbgd).

Ko su vam muzički uzori?

– To su bendovi koje slušamo i čiju muziku volimo. Kao primere izdvojio bih: MC5, AC/DC, Džimija Hendriksa, The Who, Džoni Tanders end Hartbrejkers…

Cane je samo prijatelj benda

Dodatna prepreka promociji benda s kojom se ovaj trio konstantno suočava leži u činjenici da je David Seferović sin Zorana Kostića Caneta, frontmena kultnog rok benda Partibrejkersi, pa ih mediji češće pominju u tom kontekstu dok autorska muzika pada u drugi plan.

– Cane nam ponekad da zaista koristan savet, ali generalno ni on ni mi ne želimo neko preveliko uplitanje bilo koga sem nas trojice u rad grupe, zarad naše samostalnosti i originalnosti. Po njegovim rečima, on je prijatelj benda – naglašava Stefan Megić.