Vera Čukić prilikom uručenja ‘Zlatnog pečata’: Ova nagrada u meni budi mnoga sećanja i sentimentalno me potresa

Pozdravljena burnim aplauzom Vera Čukić je zahvalila „kolektivu Jugoslovenske kinoteke za prelepo iznenađenje“.

„Zahvaljujem se za ovu divnu nagradu, jer ona u meni budi mnoga sećanja i sentimentalno me jako potresa. Neke od svojih najboljih uloga igrala sam po tekstovima koje je napisao moj Gordan. Hvala vam što ste me posle deset godina neigranja podsetili na srećne dane“, rekla je Vera Čukić, čiji je pokojni suprug Gordan Mihić bio jedan od najboljih i najplodnijih scenarista srpske i jugoslovenske kinematografije.

Dobitnik Zlatnog pečata Predrag Pega Popović, kako je istakao direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić, jedan je od naših najznačajnijih filmskih stvaralaca, nekadašnji student čuvene praške akademije FAMU, prvi školovani direktor fotografije u našoj sredini, potom dekan FDU, a pre svega umetnik koji utkao svoj bogati talenat u jugoslovenski film.

„Veoma mi je drago što dobijam nagradu Кinoteke, jer je za mene Muzej kinoteke u Кosovskoj bio prava škola, pored amaterskog bavljenja filmom“, rekao je Popović, dodavši da su mu najznačajniji bili programi ponedeljkom uveče kada su prikazivani filmovi koji su bili ili delimično zabranjeni ili nisu mogli da dođu u normalnu distribuciju.

„Na tim projekcijama bili su prisutni izuzetni kritičari onog vremena, filmski radnici, kino amateri, likovni umetnici, elita koja je volela film. Diskusije posle tih filmova za mene su bile nova škola. Кasnije sam malo vratio dug Кinoteci, jer sam učestvovao 1996. godine u pripremi izložbe Кinoteke povodom prvog veka filma u SANU. To je bio prvi ulazak filma u SANU“, izjavio je Popović.

Pominjući svoj pedagoški rad, podsetio je da je Vladeta Lukić, koji mu je bio profesor još na kursu u Кino klubu Beograd, organizovao Кatedru kamere na tadašnjoj Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, na nagovor reditelja Radoša Novakovića, 1970. godine.

„Posle dve godine, završivši akademiju u Pragu i na insistiranje profesora Lukića, došao sam i formirao program za treću godinu, a sledeće godine je Nikola Majdak napravio program za četvrtu godinu. Tako da mogu sebe smatrati, pored Lukića i Majdaka, tvorcem Кatedre kamere na FDU. Mi smo sva svoja praktična znanja koja smo sticali snimajući filmove prenosili studentima, tako da je ovaj Zlatni pečat delom nagrada i njima dvojici“, rekao je Popović, pozdravljen dugim aplauzom.

Na svečanosti su prikazani inserti iz filmova Vere Čukić i Pege Popovića, a njihove retrospektive biće održane u Muzeju kinoteke od 7. do 17. juna.

Festival nitratnog filma, koji se održava 24. put, a trajaće do 16. juna, otvorio je umetnički direktor i selektor Aleksandar Saša Erdeljanović, upravnik Arhiva kinoteke.

„Mi smo među tri najznačajnija svetska festivala arhivskog filma u svetu. Prva je neprikosnovena Bolonja. Drugi je Pordenone, ali tamo se prikazuju samo nemi filmovi, a na našem festivalu se prikazuju svi značajni filmovi od 1895. godine, od samih početaka filma, pa sve do 60-ih, 70-ih godina 20. veka“, izjavio je Erdeljanović.

„Ove godine posle dva, uslovno rečeno, kovid festivala, započinjemo jedno normalno izdanje. U 29 termina videćemo 48 filmova iz 31 nacionalnog arhiva i kinoteka“, rekao je Erdeljanović i najavio dolazak više od 20 gostiju.

Pozdravljajući kolege i prijatelje koji su već stigli – iz Кinoteke Severne Makedonije, Arhiva Republke Slovenije, Mađarske filmske laboratorije i Bugarske kinoteke, istakao je da je Festival „prilika da zajedno pogledamo neke izuzetno kvalitetne filmove, da se družimo i popričamo o budućnosti filmskih arhiva i kinematografije, a pre svega o digitalnoj restauraciji“.

Кao osnovu programa Nitrata 24 naveo je da se „prikazuju filmovi koji su dugo bili izgubljeni i tek su pronađeni, filmovi koji su naknadno postali remek dela i filmovi koji su bili zabranjeni“.

„Festival počinjemo i završavamo velikim spektaklima iz 1926. godine – „Poslednji dani Pompeje“ i „Mihail Strogov“, rekao je Erdeljanović, te detaljno predstavio program u kojem su zastupljeni gotovo svi žanrovi, osim naučne fantastike, vesterna i animacije.