Više nemam potrebu da se dokazujem

– Mene to nekada i uplaši, možda bi i bilo dobro da čujem bar neki negativan komentar (smeh). Valjda je to neka moja priroda, koju ljudi prepoznaju i koja im prija. Vaspitana sam u tom duhu, još kao dete sam učena da starije treba da poštujem, da moram da budem ljubazna, dobra. Bitno je kućno vaspitanje, te vrednosti koje usvojite još kao dete i baš u tom duhu vaspitavam i svoje ćerke. Volim da ljudi oko mene šire lepu energiju i verovatno sam zato i ja takva kakva sam- pozitivna. Nemam tu potrebu za dokazivanjem, kao što mi je to bilo bitno kada sam bila mlada. Kada sam pevala sa Đorđem Balaševićem prijalo mi je to što su me npr. kasapin i komšinica prepoznali, što nešto dobijem preko reda… To su te godine kada je to važno. U ovim godinama nemam potrebu za takvom vrstom popularnosti, ali mi prija što imam privilegiju da se na ovaj način bavim muzikom – kaže Bilja Krstić.

Kakvu je to strast muzika probudila u vama i učinila da sve ove godine budete toliko vezani za nju?

– Teško je opisati tu vrstu ljubavi i strasti. Sa tim sam se rodila i to je moj život. Još dok sam bila mala volela sam dosta da plačem i da puno pevam. Razvijala sam glasne žice i sve je to negde govorilo da ću sigurno jednog dana da se bavim muzikom. I naravno, familija i prijatelji su mi govorili „kako lepo pevaš, sigurno ćeš jednog dana biti glumica ili pevačica“. A ja sam želela da budem učiteljica. Pesma mi je bila nešto normalno, ona me je pratila. I tako je dan-danas. Živeti s muzikom…. To je nešto što me ispunjava, to je moja velika strast i veliko zadovoljstvo u isto vreme.

Da li je bilo momenata u vašoj karijeri kada vas je muzika zamarala i razočarala prvenstveno zbog stanja na ovdašnjoj sceni?

– Nikad mi se nije dešavao umor, samo misli da bih eventualno nešto mogla bolje da uradim. Nikada nisam bila od onih koji prete prstom, ukazuju na propuste i govore kako neko može onako da peva, onako da radi. To je stvar odluke same ličnosti. Svakome se pruža prilika da u životu radi ono što može i ume da radi. Ne, nikada nisam kritikovala svoje kolege i ljude iz posla. Tako nešto se ne može čuti od mene. Pre svega mislim da takvo ponašanje nije ni pristojno.

Zašto ste se posle pop epizoda u grupama Suncokreti i Rani mraz odlučili za tradicionalnu muziku?

– Kada mi kažu promenili ste pravac, ja uvek ponovim – ne, muzika se svodi na to da li pronalaziš dobar put, a ja sam samo nastavila upravo taj put. Vremenom sazriš i tražiš da nešto dalje uradiš u životu. Moja velika ljubav je uvek bilo to da iskopam te neke stare pesme i imala sam od koga da čujem te starine. Taj svet me je privukao i to sve je bila moja davnašnja želja da tradicionalno predstavim na malo moderniji način, da bude prihvatljivije za ovo vreme. Sklopile su se kockice i otvorio se taj put i u trenutku sam poželela da upravo to uradim.

Ostavljate utistak da ste baš kao i vaša muzika – tradicionalni. Postoji li uopšte razlika između Bilje privatno i Bilje na sceni?

– Nema tu neke velike razlike. To sam sve ja, a ovaj posao obožavam. On me pokreće. Jako volim koncerte i živu svirku, a veoma je lep i onaj rad kada se sve priprema, kada se stvara novi album, kada prikupljam zapise, kada preslušavam snimke. Veoma sam samokritična, nekada čak i preterujem, ali to je samo moja želja da sve bude fantastično i pravilno. Nekada mi ljudi iz grupe kažu „hajde, šta si tu zapela, da li je ukras ovakav ili onakav“. Ali meni to sve puno znači i brinem da pesma bude dobro stilizovana jer stilizacija je jedna opasna stvar. Mada, mi više i nemamo taj problem. Prošli smo fazu ispitivanja, znamo kako stvari stoje, to nam je dalo i iskustvo sa velikih festivala. U poslednjih devet godina smo zaista puno uradili. Nema više straha. Sigurna sam da smo na prvom putu i definitivno će Bistrik iznedriti jedan nov pravac. Valjda sam i zaslužila da više ne brinem o tim stvarima.

Iza vas su brojna putovanja, svetski festivali i priznanja. Kako je Bistrik izrastao u tako cenjenu grupu?

– Na početku nisam bila sigruna šta će biti to što ću napraviti. A najpre smo uradili par snimaka i onda smo se odlučili za kompletan album. U tom trenutku nisam ni razmišljala o tome da li će to biti popularno. Sam Bistrik je to prokrčio. Stvari su se same odvijale. Bitno je prepoznati te znakove pored puta. U jednom trenutku sam poželela kompletan orkestar. Nismo znali kako će se zvati i onda je moja kuma Gorica Popović pronašla ime Bistrik, što je zvučalo savršeno, jer se vezuje za izvor. Uvek gledamo da nađemo zanimljive nazive albuma i da to ima zanimljivu priču, a ne tek tako. Drugi album se zove „Zapisi“, jer su tonski zapis iz studija M. Tarpoš je najveća ženska kapa koja se nosila na ovim prostorima i u šali kažem da smo trećim albumom pokrili sve što smo radili i sve smo stavili u „Tarpoš“, koji je ušao u deset najboljih albuma „Top of the world“ za 2007. godinu. Inače, na jesen nas očekuje turneja po Americi i pre svega nastup u Čikagu na najvećem „world music“ festivalu. Dve godine smo se pripremali za taj festival. To je najveći uspeh Bistrika što se koncerata i nastupa tiče. U Americi imamo izdavača za novi album, koji je trebao da se pojavi letos. Nažalost, iz finansijskih razloga nismo uspeli još da ga završimo. U Evropi imamo izdavača iz Nemačke „Intitution – Schott music“. Ova kuća je inače objavila „Tarpoš“.

Koliko vam smeta to što su, kada je „world music“ u pitanju, naši izvođači cenjeniji u inostranstvu nego kod kuće?

– Ovde mnogo toga nije isprofilisano. U inostranstvu taj problem je davno rešen, naročito što se „world“ muzike tiče, koja je najmoćnija svetska industrija. Ovde kod nas ljudi nisu navikli na to. Nema medija koji bi to promovisao. Uglavnom su to specijalizovane emisije. Na Radio Beogradu postoji moja emisija „Izvorišta“ i „Etika“ koju radi moja koleginica. To su jedine dve specijalizovane emsije u kojima se može čuti muzika tog tipa. Nema mesta za tu muziku i ta scena nije mnogo razvijena. Ali ja sam nepopravljivi optimista. Mislim da će doći to vreme kada će naši ljudi prepoznati kvalitet i šta je stvarno dobro, šta je tradicija.

Bir fest za primer

Bilja Krstić i Bistrik 22. avgusta će nastupiti na Bir festu.

– To je izuzetna manifestacija. Oni našu muzičku scenu žele da održe na visokom nivou i mislim da će ovogodišnji Bir fest biti kruna svih dosadašnjih. Iz godine u godinu su sve bolji. Muzika pobeđuje i to je najvažnije. Volela bih da ima više takvih festivala, i manji festivali treba da se ugledaju na njih. Pokazuju da muzika nema granice – kaže Bilja Krstić.

Koncert u Sava centru

Bistrik je za 18. septembar zakazao koncert u Sava centru.

– Mi ćemo zapravo biti domaćini na tom koncertu. Imaćemo čuvene goste sa Sardinije, čije je pevanje staro 3.000 godine i pod zaštitom je Uneska. Sa njima sam inače pevala u Brazilu. Ujedno imaćemo goste iz Makedonije, a dovodimo i jedno čuvene ime iz Rumunije. Biće to spoj tradicija Srbije, Rumunije, Sardinije i Makedonije – poručila je Bilja Krstić.

Radio najveća ljubav

– Radio mi je na prvom mestu, nešto najlepše što je moglo da mi se desi u životu. Kada neko uđe prvi put u radio, više ne želi da izađe. I ja sam primer toga, te posle 30 godina radnog staža ne pada mi na pamet da dam otkaz, bez obzira na to što mi prijatelji govore „da li si normalna, kako stižeš, pa sa Bistrikom ti super ide“. To je poslednji posao koji bih ostavila – istakla je Bilja Krstić, muzički urednik u Radio Beogradu.