– Razuzdani kalifornijski gospodari rasne rokenrol zabave, velebučni Los Lobos, doneli su karneval i praznik „roots“ roka, teks-meksa i „rhythm and bluesa“ obojenog „norteno“ stilom u beogradski Dom Sindikata, demonstrirajući prvi put valjda uživo za ovdašnje slušaoce kako to izgleda svirati rokenrol nabildovan „country“ i „blues“ tradicijom, koju smo na njima osoben način načuli tek pomalo na nedavnom nastupu ZZ Top.
I, kakogod, Los Lobos i ZZ Top unekoliko i zaista dele zajednički strasni odnos prema rok tradiciji, ambijentu iz kojeg potiču i čak psihodeličnoj kontemplaciji u pojedinim nadnaravnim momentima koncerta. Los Lobos tako će vas častiti malim omažom velikim temama popularne muzike (od „Poppa Was A Rolling Stone“ do „Oye Como Va“) i jednom velelepnom verzijom „Cinnamon Girl“ Nila Janga na bis koja će vam u ušima ostati i doslovce zauvek, uz sve svoje „Don’t Worry Baby“, „One Time One Night“ i „Kiko And The Lavender Moon“ adute. Stari momci zaista dostojanstveno praše!
l Legenda kaže da su rani dani vašeg benda bili u stvari povezani sa sviranjem muzike za ples na svadbama, ali da li se tamo svirao i neki rokenrol? Kada ste i kako vi zapravo otkrili rokenrol?
– U stvari mi smo na pomenutim svadbama svirali uglavnom akustično, a tek kasnije smo uspeli da dodamo nešto elektrifikovane muzike, odnosno rokenrola. Počeli smo kao pravi rokenrol bend, na to smo se ložili, a meksičku muziku smo otkrili još u svojim tinejdžerskim godinama – kaže Stiv Berlin, član grupe Los Lobos.
l Svirali ste kao predgrupa tako raznolikim imenima kao što su Public Image Ltd, Bob Dilan i Grateful Dead. Da li su svi oni u izvesnoj meri vaši heroji?
– Rekao bih da su Dead više naši heroji nego Dilan, a on više nego PIL. Ovo pre svega zato što postoje sličnosti u dinamici dva benda i teškom radu da se sastav održi tokom trajanja od trideset i više godine. Dilan je imao dosta uticaja na nas i David Hidalgo je svirao na njegova poslednja dva albuma, tako da se može reći da postoji međusobno poštovanje među nama.
l Koliko ste hipi, a koliko ste pank?
– To je zabavno pitanje. Da probam da odgovorim recimo ovako: cenimo i jedne i druge, ali kod nas ima još mnogo drugih sadržaja…
l Nedavno je čuveni Leo Kotke svirao zapravo kao predgrupa, otvarajući vaš koncert – da li je i on jedan od vaših heroja?
– Leo je jedan od najpotcenjenijih umetnika uopšte. On je genijalan gitarista, genijalan autor pesama i veličastven tekstopisac, ali mnogi ljudi misle da je reč o samo još jednom folk gitaristi što je, po mom skromnom mišljenju, zločinačko umanjivanje njegove vrednosti.
l Koje mlade, nove rok bendove smatrate inspirativnim danas, i voleli biste da vama nastupaju kao predgrupa?
– Sviđa mi se nekolicina različitih grupa – neke od njih su već svirale sa nama. Jedna sa kojom sam radio i koja mi se veoma dopada zove se Backyard Tire Fire – oni su kao neka vrsta ukrštanja Cheap Trick i Los Lobosa. Takođe su mi odlični Menomena iz Portlanda, Oregon gde ja živim, i jedan fantastičan elektronski umetnik koji nastupa pod imenom Flying Lotus.
l Učestvovali ste u pravljenju filmskih „saundtrekova“ u nekoliko navrata. Koliko je to vama pomoglo u umetničkom sazrevanju, odnosno postoji li odnos između pravljenja filmova i pravljenja muzike? Postoji li tu neka tajna sličnost?
– Nema tako puno sličnosti u načinu na koji mi pravimo svoju muziku i načinu na koji se prave mnogi filmovi. Mi ne planiramo ništa, niti pravimo scenario ili promišljamo razvoj priče i karaktera – mnogo više volimo haos neizvesnosti, kad ne znaš šta će se sledeće desiti. Sa druge strane, veoma uživamo u pravljenju muzike za filmove – nekako izgleda da što smo divljiji, to smo bolji za film, tako da sve to obično ispada jedna veoma velika zabava.
l Šta je toliko rokenrol u Dizniju? Već drugi put ste povezani sa njegovom umetnošću, i prvi put po svom izboru – možete li da objasnite kako je došlo do vašeg najnovijeg albuma, sa pesmama iz njegovih filmova, zašto ste za obrađivanje izabrali baš te konkretne numere i kako ste to uradili?
– To je bio deo ugovora koji smo potpisali još 1997, te smo na neki način morali da napravimo takvu ploču, ali se ispostavilo da je rad na njoj bio veoma zabavan. Prilično je veliki izazov bio odabrati pesme koje ćemo obraditi, ali samo u tom smislu što je veliki broj kompozicija bio vezan za određeni karakter koji ih peva u filmu – postoji tako veliki broj sjajnih pesama koje u njima pevaju miševi ili šimpanze…
l Da li će „vuk“ preživeti?
– Očigledno. Često se i sam iznenadim da smo ovoliko dugo uspeli da se održimo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
