Vremenska kapsula beogradskog andergraunda: Kako je muzičar iz Ankare od domaće scene stvorio kulturološki artefakt

Na njemu će nastupiti 12 bendova/umetnika kako sa najnovijeg, tako i sa prethodnih izdanja serije, zajedno sa šest DJ-eva, a četvrta kompliacija upravo je izašla na Bandcamp-u Inverted Spectrum Records.

Započet 2018. godine, projekat obuhvata različite stilove muzike, sa fokusom na psihodelične i avangardne forme roka, džeza i panka, eksperimentalnu elektroniku i ukrštanje tradicionalne muzike sa savremenim stilovima.

Tim povodom, donosimo vam nesvakidašnju priču o tome kako je turski muzičar otkrio beogradsku undergraund scenu, dokumentovao je i ovekovečio na kompilacijama i svojim aktivnostima postao nerazdvojivi deo nje.

O svemu tome za Danasa govori muzičar Išik Sarihan (Işık Sarıhan), kao i pojedini bendovi koji učestvuju na festivalu i kompilaciji.

Išik je poreklom iz Ankare. Od 2010. živi u Budimpešti, gde preselio zbog doktorskih studija analitičke filozofije.

Član je psihodeličnog folk rok benda Hayvanlar Alemi osnovanog 1999. godine. Od 2015. vodi malu muzičku kuću pod nazivom Inverted Spectrum Records. Njegovo upoznavanje sa muzikom u Srbiji počelo je pre desetak godina kada je nizom slučajnosti na društvenim mrežama naišao na bend BICIKL, koji mu se odmah učinio kao bend njegovih istomišljenika. Nije pogrešio, ubrzo nakon što ih je zapratio, dobio je poruku od jednog od članova da i oni znaju za njegov bend.

I, pošto su kontakti ostvareni, rodili su se planovi o zajedničkoj regionalnoj turneju koja se i desila 2015. godine. Po završetku studija Išiku je istekla dozvola boravka u Mađarskoj, i on se 2017. godine seli za Beograd.

– Nisam želeo da se vratim u Tursku, kako zbog neodsluženog vojnog roka, tako i zbog opšte političke klime tog vremena. Preselio sam se u Beograd jer sam u Srbiji mogao da boravim neko vreme bez vize i zato što sam oduvek želeo da ga upoznam. Sledeći razlog je i to što je Beograd dovoljno blizu da mi devojka (trenutno supruga) povremeno dođe u posetu. Očekivao sam da ću ostati dva-tri meseca, dok ne nađem akademski posao u drugoj zemlji, ali to se nije desilo. Bio je to haotičan i dugotrajan proces. Uspeo sam da se vratim u Budimpeštu nakon što sam proveo veoma inspirativnih šest meseci u Srbiji – priseća se Išik.

Iako je pre dolaska u srpsku prestonicu čuo samo za BICIKL i The Cyclist Conspiracy, oni su mu ostavili ustisak da tu postoji još nešto što se tek treba otkriti. Bio je u pravu.

– Po dolasku, ubrzo sam se upoznao sa scenom. Neka od mojih prvih uspomena iz Beograda bili su – gostovanje na bubnjevima bendu BICIKL u Drugstoru, sviranje darbuke sa The Cyclist Conspiracy u klubu „Vikend“ u selu Kovačica koga je držao etno-noise muzičar Vladimir Lenhart. Vrlo brzo sam počeo da upoznajem i druge bendove i muzičare poput: Hotel Makedonija, Dunavski Buzukije, Crno Dete, Moussaka i druge. Shvatio sam da u gradu postoji veoma interesantna scena koja se mora dokumentovati za širu publiku, kako iz čisto muzičke tako i iz društveno-muzikološke perspektive. Zaista, pitao sam se zašto niko ranije nije uradio tako nešto, jer je muzika koju stvaraju autentična, jedinstvena, kreativna, iskrena i nepretenciozna – priča Išik.

On primećuje da su većina muzičara fini i skromni ljudi, te da ne gaje onaj dosadni „kul“ stav kakav je uobičajen među alternativnim izvođačima u mnogim drugim velikim gradovima sveta.

Išik je posebno srećan što ima prijatelja kao što je Nikola Urošević koji ga je, i još uvek ga sa entuzijazmom upoznaje sa novim ljudima i novom muzikom.

Njega je kod beogradske scene privukla i sličnost sa nezavisnom tuskom muzikom, koja je postojala dok je on odrastao (period između kasnih devedesetih i dvehiljaditih), ali koja je u tom momentu već počela da bledi.

– U pitanju je muzika koju karakteriše otvoren odnos prema zvucima i stilovima, koja istovremeno kombinuje i tradicionalnu i savremenu zapadnjačku muziku, bez pokušaja da se stvori iznuđena, veštačka sinteza ta dva, i na način koji uzima najbolju vrstu inspiracije iz zapadne alternativne kulture, filtrirajući neoliberalni otrov – ističe muzičar karakteristike scene.

Pored muzike, Išik je bio opsednut i Beogradom. Svakodnevno bi satima šetao u pokušaju da skupi utiske svakog gradskog ćoška, a Srbijom je putova koliko je god mogao.

– Kao i muzika koju sam otkrio, i Srbija je u meni izazvala osećanja bliskosti i neobičnosti u isto vreme, na dobar način – prepričava Išik svoje utiske boravka u našoj zemlji.

Nastanak festivala i kompilacija i „istinski vlasnici“ Beograda

U svojoj priči Išik nam pojašnjava i da je samo ime kompilacije „The Music of the Secret Society that Owns Belgrade“ višeslojno. Prema njegovim rečima beogradska muzička scena sliči društvu i mnogi bendovi su na neki način međusobno povezani – muzičari sviraju u više bendova ili projekata što često nije vidljivo spolja i na prvu zbog korišćenja nadimaka, ponekad čak i maski. Išik pojašnjava da naziv takođe referiše na činjenicu da su zavere i misterije bile inspirativne za mnoge od tih muzičara. Pored svega pomenutog, u nastanku naziva ulogu je igrao i socio – politički elemenat tog vremena.

– Projekat „Beograd na vodi“ je bio najveća politička kontroverza u vreme kada sam živeo u Srbiji. On slikovito pojašnjava kontrast između moćne klase koja može slobodno da petlja sa materijalnim licem celog grada uništavajući i gradeći šta god hoće, i onih koji nemaju političku moć ili materijalno bogatstvo, ali koji jesu graditelji kulture i duha grada, poput mnogih muzičara sa kojima sam radio. Ovi ljudi su istinski vlasnici Beograda – zapaža Išik.

On se priseća da je prvi kompilacijski album nastao tokom njegova poslednja tri meseca u Beogradu – krajem 2017. godine, u veoma haotičnom vremenu kada se svakodnevno borio sa birokratskim pitanjima, pokušavajući da dobije vizu za Mađarsku, ali i sa logističkim problemima u Beogradu. Tačnije, Išik je imao problem da nađe stan, jer ljudi nisu zainteresovani da izdaju prostor nekome na samo par meseci. Međutim, uspeo je da iznajmi jeftinu sobu od poprilično „čudne“ porodice, ali je posle tri nedelje života u nadrealnim okolnostima pokupio svoje stvari i otišao. Ostalo vreme proveo je po hostelima i gajbama drugara.

– Na nekim mestima na kojima sam boravio nije bilo adekvatnog interneta, te, ako ste u tom periodu u klubu „Magic Garden“ viđali lika sa laptopom koji posle ponoći u sred dima i buke sedi i radi to sam bio ja – priča Išik i objašnjava da je to bio period stvaranja prve kompilacije.

– Tada sam radio na prvoj kompilaciji. Došao sam na ideju da organizujem omanji festival povodom njenog izdanja. Uspeo sam da bukiram nedelju veče u KC Gradu, januara 2018. godine. Iako sam kao muzičar imao nekog iskustva u organizaciji koncerata, nikada nisam organizovao neki veći događaj – kaže muzičar.

Naime, Išikova ideja je bila da svih 10 bendova sa kompilacije nastupe te iste večeri, svirajući vrlo kratke setove, poput hit-parade, gotovo bez pauza između bendova. I naravno, kaže Išik, svi su mislili da je to nemoguće.

– Na koncertu je nastupilo osam bendova. Još uvek ne znam kako smo uspeli to da ostvarimo, a da se sve ne raspadne. Koncert u nedelju uveče posetilo je više od 200 ljudi, a privukli smo pažnju i nacionalne televizije – priseća se Išik.

Rađanje tradicije uprkos preprekama

Kako je već bio povezan sa muzičkom scenom Beograda, ali i samim gradom, muzičar iz Ankare odlučio je da kompilaciju i festival pretvori u tradiciju. Iako su prethodna izdanja nailazila na probleme poput lokdauna zbog korona virusa i odlaganja zbog školske pucnjave na Vračaru, došlo je vreme da i četvrto izdanje ugleda svetlost dana.

– Izašlo je četvrto izdanje kompilacije. I dok su se prva tri uglavnom fokusirana na mali krug bendova o kojima sam gore govorio, ovaj album taj krug proširuje imenima kao što su: Ab Re, IBAR, Klotljudi, Izleti, Džezbollah, Sv. Pseta i Vukašin Đelić. Album takođe uključuje i pesmu sastava The OMY, jednog od ruskih bendova koji se relativno skoro doselio u Beograd i postepeno postao član lokalne scene. Osećam afinitet prema ruskim muzičarima, jer njihova situacija podseća na političko-birokratski limbo koji me je uhvatio dok sam živeo u Beogradu – kaže Išik.

On već u planu ima i sledeće izdanje koje će, najavljuje, baciti fokus na ženske muzičare. On se takođe nada i vinilu, ne zato što brine mnogo o fizičkom izdanju, već zbog nepisanog pravila da te ljudi ne uzimaju za ozbiljno bez vinil izdanja, uprkos činjenici da većina ljudi ni ne poseduje gramofon.

– Ovo je prvi put da festival traje četiri dana, i da se održava na više gradskih lokacija – u Kvaki 22, Elektropioniru i Guvernanti. Inače, The Cyclist Conspiracy će svirati važan koncert 4. novembra, povodom proslave njihovog novog albuma. Iako nije deo festivala, ovo je svakao partnerski događaj – najavljuje Išik sutrašnji koncert ovog sjajnog benda.

Povodom organizacije on zapaža da nije suguran da li će ponovo moći da izvede ovako veliki poduhvat u ovoliko velikoj formi, jer je shvatio da je to previše posla za jednog čoveka, posebno ako osoba mora da se bavi i drugim životnim stvarima.

Išik pojašnjava da u tom procesu nije moguće angažovati organizacioni tim, jer na ovakvim nezavisnim događajima sav novac od prodaje ulaznica često pokriva samo troškove i skromnu naknadu za bendove, a on je previše stidljiv da traži volontersku pomoć.

– No, nadam se da će moje aktivnosti u zemlji da se nastave, na ovaj ili onaj način, zato što mi moja povezanost sa Srbijom mnogo znači, ali i zato što znam neke sjajne grupe koje se neće dovoljno predstavljati javnosti sem ako ih ja ne ohrabrim da to čine. Ukratko – i dalje imam nezavršena posla u Beogradu – zaključuje Išik svoju dosadašnju priču sa domće scene, a u vazduhu lebdi osećaj da će ova neverovatna tradicija potrajati.

Iz ugla bendova: Autentični muzički događaj zasnovan na prijateljstvu, entuzijazmu i ljubavi prema muzici

Pored muzičara iz Ankare, entuzijaste koji je oživeo nesvakidašnji festival i dao mu kompilacijsku formu, za Danas su govorili i neki od bendova sa kompilacija koje smo upitali za utiske o kompilaciji i festivalu.

Pre svega tu je sastav The Cyclist Conspiracy, koji će kao što je pomenuto sutra, 4. novembra, održati koncert u Jugošpedu, povodom promocije novog albuma.

– Sve je, rekao bih, počelo tamo negde 2015, sa zajedničkom turnejom BICIKL-a i Hayvanlar Alemi. To je bila kruna obostranih simpatija koja se pretvorila u jedno fenomenalno prijateljstvo, a nekako se u to vreme i stvorila kritična masa bendova, koji su žanrovski i konceptualno bili poprilično različiti, ali su imali balkansku/folk muziku kao zajednički imenitelj. Prvi pokušaj da se to nekako kanališe bio je taj veliki zajednički koncert u CUK Imagu gde su zajedno nastupili BICIKL, Moussaka, Crno dete, Mangulica FM, Lenhart Tapes i The Cyclist Conspiracy, ali tek sa Išikovom incijativom je sve krenulo da dobija neki konkretan oblik i da se povezuje u koherentnu priču. U tom ranom periodu su sa totalno neočekivanih strana uskočili i Dunavski Buzukije, mirjevski bard rebetika i kafanske muzike, i sajklogradski ansambl Hotel Makedonija, upotpunivši sveopšti dernek – kaže Nikola Urošević iz sastava The Cyclist Conspiracy.

On dodaje da je Išik svima njima prvenstveno prijatelj pa tek onda urednik festivala i izdavač.

– Njegov ludački entuzijazam je priča za sebe, da ne govorimo tome koliko je učinio za svaki od bendova ponaosob. Pored toga, on je čovek koji ima istančan muzički ukus, čvrstu underground etiku i radoznalost vrhunskog antropologa koja je u stanju da muzičku kompilaciju preobrazi u vredan kulurološki artefakt – istakao je Nikola, koji na festivalu nastupa pod imenom DJ Zìxíngchē.

Sledeći bend – sastavni deo kompilacije i cele priče jeste Crno Dete. To je trio (gitara, bubanj, saksofon) koji svira instrumentalnu muziku, najčešće kreiranu tokom samog izvođenja. Njihov zvuk je spoj roka koji je noise, džeza koji je punk, i folka koji je turbo. Do sada su odsvirali preko sto koncerata i imali zapažene nastupe na alternativnim i džez festivalima u Srbiji i inostranstvu. Objavili su pet albuma: „Riffs“ (2012), „Dževad“ (2014), „Zlatne stvari“ (2016), „Neponovljivo“ (2017) i „Sv. Prompt“ (2023).

– Ovo je jedan autentični muzički događaj zasnovan na prijateljstvu, entuzijazmu i ljubavi prema muzici. Upravo to su i naši motivi da učestvujemo. Drago nam je da možemo da podržimo projekat koji odstupa od šablona showcase festivala – kazali su iz benda Crno Dete.

Dol je beogradska grupa koja inspiraciju crpi iz putopisne književnosti i filmografije, naučne fantastike, beat poezije i ranih blues i folk pesama, i još jedan je član ekipe koji se našao na festivalu i kompilaciji.

– Išik već godinama radi na otkrivanju i promociji zanimljivih lokalnih grupa i muzičara, izdajući njihovu muziku na kompilacijama kao neku vrstu vremenske kapsule današnje underground scene. Postao je prijatelj sa svima ovde u Beogradu i radi neophodno povezivanje među svima nama. Srećni smo što smo deo toga – kazali su iz benda Dol.

Dunavski Buzukije, predstavlja sebe kao „rashodovan nekvalifikovani radnik sa multimedijalnim pogledom na svet“ i takođe je deo ovog jedinstvenog projekta.

Ko-lideri ovog muzičkog procesa, Hotel Makedonija, kažu da je „čast i zadovoljstvo svojim radovima dati doprinos nastanku još jednog dokumentarnog zvučnog preseka trenutnog stanja nezavisne scene i biti učesnik pratećeg festivala.“

– Rad sa Hotelom Makedonija je prilično zabavan izlet iz sopstvenih unutrašnjih predela u nepoznatu oblast kreativnih kompromisa sa nizom nepredvidljivih rešenja – ukazuju iz benda.

Na kompilaciji su se našli, i na festivalu nastupaju fenovmenalni Džezbollah, dizaster jazz bend iz Beograda, osnovan krajem 2018 godine, koji aktivno radi od 2021. godine. Iza sebe imaju dva izdanja — Džezbollah Ep i Liquidate All Assets.

– Muzika koju stvaramo je duboko inspirisana američkom free jazz scenom od kasnih pedesetih do ranih sedamdesetih godina prošlog veka, kao i drugim žanrovima poput pank-a, postpank-a, no wave-a i svih srodnih “nesvrstanih” i izolovanih muzičkih izraza. Kao i naši duhovni prethodnici, verujemo u političku i subverzivnu ulogu muzike u društvu, te zato u svom stvaralaštvu prožimamo anti-imperijalizam, anti-kolonijalizam, anti-rasizam, DIY etiku i druge emancipatorske politike – pojašnjavaju muzičari. Oni se, pored muzike, izražavaju i putem “mimova”, koje smatraju instrumentom za kreiranje sopstvenog, jedinstvenog “lore-a” i elaboracije sistema referenci koje utiču na njihovo stvaralaštvo. Ukratko, za njih su mimovi oblik šifrovane komunikacije sa publikom, i kanal kojim je iniciraju u pokret koji su stvorili.

– Nastup na predstojećem Secret Society festivalu (kao i učešće na kompilaciji) je veoma značajan za nas. U pitanju manifestacija koja već godinama unazad sakuplja marginalne pojave sa beogradske underground scene — pojave koje najizraženije teže stvaranju autentične, beskompromisne i nekomercijalne muzike. Sama činjenica da smo prepoznati kao deo te struje, svojevrsne kontrakulture koja stoji u senci zvaničnog kulturno-umetničko-estradnog diskursa, je izvrsna prilika za predstavljanje, povezivanje i građenje budućih mostova – kaže Džezbollah.