Možda neće doći do smaka sveta, ali tog 21. 12. 2012. godine će se svakako dogoditi čudo neviđeno – prvi put od otvaranja Gan kluba, u Miloša Pocerca 10, nastupiće hrvatska atrakcija Lollobrigida. Bend predvođen harizmatičnom Idom Prester poručuje: ,,Čuvajte se, dolazimo!“, a beogradska publika već odlično zna šta da očekuje: tulum, party, žurku, igranku… do jutra.

Za tu svečanu priliku zakazanu na dan početka smaka sveta neophodno je naoružati se plesnim cipelicama i širokim osmesima. Sve prisutne očekuje vrcava atmosfera, pozitivna energija i razigrani ,,dečki i cure“. Sa Lollama će se horski pevati hitovi sa aktuelnog albuma ,,Pilula“, najnovija dance-punk hit varijanta čuvene Čoline pesme „Pusti, pusti modu“, ali i raniji radovi ove hrvatske atrakcije kojima su opčinili region, poput pesama „Volim te“, „Moj dečko je gej“, „Bivša cura“, „Kompjuter“… Tim povodom razgovarali smo sa Idom o svemu tome po malo.

Sad je već prošlo dovoljno vremena od objavljivanja vašeg aktuelnog albuma „Pillula“ da nam možete reći – koje songove fanovi najviše vole?

– To je kod albuma uvijek podijeljeno na one koji muziku slušaju kod kuće i one na koncertima. Na nastupima publika voli što brže, vesele stvari s jednostavnim refrenima uz koje se lako pjeva i skače: „Sex on TV“, „Bivša cura“, „Kompjuter“… Dok na radiju i kod naših najstarijih fanova najbolje prolaze suptilnije, mirnije stvari: „Pilula“, „Stroboskop“, „Malo vremena“… Na ovom koncertu u Ganu ćemo izvesti skoro sve pjesme s novog albuma i nama najdraže hitove s prošlih, tako da će svi biti zadovoljni. Mi smo već počeli s treninzima: trbušnjaci, sklekovi, posna dijeta… (smeh).

Nedavno ste izbacili i novi spot za pesmu „Pilula“ – kažite nam nešto o samom spotu i kako je proteklo snimanje?

– Ovo je prvi spot koji smo snimali isključivo u Beogradu, s lokalnom ekipom. Bilo me malo strah, jer u Zagrebu se lako snalazim, znam da mogu računati na puno ljudi za pomoć, poznajem stvarno dosta kreativaca koji nas vole. U Beogradu sam još nova, ali izgleda da to u ovom gradu nije nikakav problem. Odmah sam pronašla dvadesetak divnih luckastih ljudi koji su jedva dočekali ovakvu akciju. Operaciju su vodili Vladimir Miladinović i Vladimir Milovanović kao glavni kreativci. Najveća prepreka s kojom su se susreli jeste ta da bend mogu snimiti samo tijekom jedne večeri, za vrijeme našeg koncerta u KC Grad, nakon toga putuju kući. Samo ja sam odnedavno stanovnica Beograda, ostali žive u Hrvatskoj i Sloveniji. Tako smo smislili scenarij u kojem me Andrijana Belović „kidnapira“ s koncerta i odvodi na dekadentni tulum. Bend me raščupanu i mamurnu pronalazi tek ujutro. Što mi je pilula „zakuhala“ i kakve su posljedice, saznat ćemo u nastavku… Video izgleda baš onako kako smo se nadali, to je ta natripana, nadrealna atmosfera kakvu smo htjeli. Prezadovoljni smo.

Napravili ste dance-punk hit varijantu čuvene Čoline pesme „Pusti, pusti modu“ – odakle ideja za tu obradu?

– Ta pjesma je pravi disco hit! Kad oguliš folk elemente i harmonikice koje je Čola morao koristiti da ga raja voli, ostane sjajna struktura i prilično opaljen tekst. Puno modernija pjesma od većine današnjih estradnih limunada. Odlučili smo ponuditi našu, totalno dekonstruiranu verziju te stvari u punk electro varijanti. Pozivam Čolu da dođe na koncert u petak i kaže kako mu se sviđa. Mislim da „Moda“ nikad nije bila toliko tvrda, i Čola bi zaplesao, a možda ga nagovorimo i na stage diving.

I na albumima i uživo Lollobrigide ruše tabue, bore se protiv klišea i prave sjajnu zabavu – šta vas inspiriše?

– Isto što inspiriše ljude da pišu statuse na Fejsbuku – život. Loši dani, dobri dani, male životne pobjede, razočaranja, ljubavni slomovi, super provodi… svi to imamo u sebi, svi to volimo podijeliti, to je i tajna uspjeha društvenih mreža. Mi to prenosimo kroz muziku. Nemamo kompozitore i tekstopisce, pjevamo o onom što nam se konkretno dogodilo. A nema veće euforije nego kad to ljudi prepoznaju kao dio svog svijeta, kad osjete dio sebe u tome, kad plešu i pjevaju s tobom. To je stvarno torpedo emocije, milijun lajkova odjednom.

Poznati ste po sjajnim scensko-koncertnim nastupima – koliko je stajling i uopšte taj vizuelni momenat bitan za bend?

– Nekoć nam je bio gotovo najbitniji. Bile smo samo dvije pjevačice na pozornici, pjevale smo na matricu s CD-a, bez benda. S vizualnim smo puno govorili o muzici koju izvodimo, o kontekstu tog našeg neobičnog disco emo nastupa, to je bio više performans nego koncert. Sada kad se muzika radi uživo pred gledateljima, kad četvero ljudi daje nama dvjema instrumentalnu podršku, sad smo se više koncentrirali na stvaranje muzike, na zvuk koji zajednički proizvodimo. I dalje znamo biti u kostimima, al sad nam je prioritet energija koju prenosimo. Ne želimo da nas ljudi samo gledaju kako mjenjamo haljinice i stavljamo krila, želimo da skaču s nama. Ionako svaki koncert završimo u potkošulji, sljepljene od znoja.