Andrej Gurov, alijas DJ Vadim poseduje sva obeležja ruskog plemstva, verodostojno, poput kakvog fatalnog lika iz literarnih dela proslavljenih ruskih romanopisaca iz 19. veka. Na pomenutu opservaciju, proslavljeni svetski DJ i sam se nasmejao i priznao nam da mu imponuje poistovećivanje sa nekim ruskim grofom, makar taj imaginarni lik bio i pripadnik „oblomovštine“.
Rođen je u prelepom Sankt Peterburgu, a odrastao čitajući dela Gogolja, Turgenjeva, Dostojevskog…
Jeste li dugo živeli u različitim svetskim metropolama?
– Jesam! U Parizu, Njujorku… ali najduže u Londonu, čitavih 25 godina. U stvari, kada bi se analizirao moj životni stil, moglo bi se zaključiti da živim svuda, gde god gostujem kao DJ. Najviše vremena provodim ne kod kuće, odnosno u Londonu, nego u hotelskikm sobama širom sveta.
Kako ste se prilagodili takvom životnom stilu?
– Pa, morao sam. Čovek katkad mora da žrtvuje svojevrsnu udobnost svakodnevice u svom velelepnom aparmanu, zarad viših ciljeva. Najsrećniji sam kada produciram muziku, koja potom ima uspeha na planetarnom nivou, i publika širom sveta prosto žudi da čuje uživo moj DJ set… Eto, nijedno lenstvovanje i dokolica u luksuzu sopstvenog doma to ne može da nadoknadi, iako mogu sebi, u finansijskom smislu, da priuštim šta god poželim na svetu i do kraja života apsolutno ništa da ne radim. Takav život je blago samoubistvo.
Jeste li tako i tokom putovanja doneli odluku da osnujete sopstvenu diskografsku kuću?
– Oh, da! Sve se desilo veoma brzo, objavljivao sam za BBE i Ninja Tune, a onda rešio da formiram Jazz Fudge. Nije to tako komplikovano, najvažnije je da imate dobre ideje u smislu toga šta ćete kasnije da radite, odnosno kakva muzička izdanja želite da promovišete putem vlastite etikete. Sve ostalo u vezi sa registracijom diskografske kuće najobičniji je deo administrativne procedure. Skupite papire, predate, i ako je sve legalno i čisto, stvar je sređena.
Kako opisujete dominantne muzičke žanrove koje promovišete?
– Generalno, to jeste elektronika, ali sa elementima hip-hopa, trip-hopa, regea… Vidite, zato sam i bio odabrao London, da u njemu živim, u Britaniji je izražen uticaj emigrantskih kultura. Bio sam u prilici da upoznam muziku iz praktično svih delova sveta i da se njome potpuno oduševim. Zato mislim da nije slučajno što su baš u Britaniji nastali sastavi i umetnici kao što je Triki ili Portishead, predstavnici sasvim novih zvučnih estetika nastalih u devedesetim godinama dvadesetog veka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
