Zlatne Godine: Izuzetne ploče koje su predvidele kako će izgledati biti žensko u 21. veku

Prema rečima organozatora, pre oko trideset godina pojavila su se dve izuzetne debi ploče koje su predvidele kako će jednom izgledati – biti žensko u 21. veku: Liz Phair “Exile in Guyville” (1993) i Björk “Debut” (1993).

Ploče donose: Žikica Simić i Dragan Ambrozić

Liz Phair “Exile in Guyville” (1993)

Alternativni rok je kao revolucija uneo mnoge nove vrednosti u okvire tradicionalne američke kulture. Ipak, priroda muzičkog biznisa, uglavnog naseljenog muškarcima, nije dopuštala da se previše iskače iz zadatih okvira kad su u pitanju žene. Bez obzira na oslobodilačko nasleđe hipija i pankera, one su uglavnom bile članovi bendova, da bi tek sa početkom devedesetih došlo do nezaustavljive plime značajnih autorki, koja se nije zaustavila do danas. Ponikla na čikaškoj sceni, Liz Phair je svojim debijem “Exile in Guyville” postavila standard za sve koji će kasnije doći. Pesma po pesma, to je odgovor na čuveni album The Rolling Stonesa “Exile on Main Street”, i neka vrsta dnevnika mlade žene iz sveta kojim vladaju muškarci. Ali veliki simbolični značaj ove odlične ploče jeste u tome što je pre svih pokazala da dame smeju i umeju.

Björk “Debut” (1993)

Prvi album Björk Guðmundsdóttir bio je jedna od najboljih pop ploča godine 1993, sa mnoštvom neočekivanih hitova, koji su oduševljavali originalnošću. Najavio je ne samo jednu veliku karijeru, nego i rađanje nove sorte umetnica čija autorska muzika ukršta razne žanrove, od plesne elektronike, preko džeza i trip hopa do alternativnog roka. Zapravo, Björk je kroz sebe izrazila novi ženski senzibilitet, koji je zgrabio apsolutnu slobodu sa obe ruke, podrazumevajući da smeš da radiš sa sobom šta god poželiš, dok god ne povređuješ nekog drugog.

I Björk je bila sve što je poželela, muzički i privatno. Daleko od uobičajenih patrijarhalnih okova i konzervativnih koncepata karijere, ona je istog časa postala simbol nove feminine osvešćenosti, hrabrosti da se sve proba, a ipak ostane svoj, i pre svega – izuzetna, nekovencionalna umetnička ličnost koja je obeležila poslednjih 30 godina u popularnoj muzici svojim postignućima.

Organizatori su istakli da ciklusom razgovora pod imenom ZLATNE GODINE žele da ponude jedno novo moguće tumačenje najvažnijih autorskih dometa popularne kulture, a posebno popularne muzike XX veka.

– Činjenica da ova oblast nije pokrivena akademskim istraživanjima u našoj sredini, daje sasvim dovoljan razlog da uložimo napor i uz pomoć uglednih domaćih stručnjaka mapiramo ovu oblast, vrednujući je na način koji podstiče autentično ovdašnje razmišljanje o pomenutim fenomenima. Metod rada će nam biti dijaloški, te ćemo kroz razgovor stručnjaka i potom uključenje publike, uz slušanje muzike sa najboljih albuma rok i pop muzike, dolaziti do zaključaka koji smeštaju određena kapitalna umetnička dela iz oblasti popularne muzike na njihovo istorijsko mesto – kazali su organizatori.