Foto: Promo– Prvi put posle dužeg vremena, ne znam da li je to trenutno stanje u kulturi ili lična stvar, preplavljen sam srećom što toliko dobre muzike izlazi svakodnenvno. Lokalno, ovde u Melburnu postoje umetnici za koje je teško poverovati da žive gde i ja, jer zvuče kao da su sa druge planete. Inspirisan sam stvarima koje se događaju oko mene. Kada izađe dobra ploča ili pogledam dobar nastup, i sam sam inspirisan da stvaram muziku. Što se mene tiče, ovo je sjajno vreme za živeti – kaže za Danas Sem Peri australijski umetnik, tekstopisac i producent, koji stvara pod pseudonimom Superswan, domaćoj sceni poznat po saradnji sa našim alternativnim muzičarima.
Superswan je upravo objavio novi singl „Teknospell“ za beogradsku nezavisnu izdavačku kuću Krava 22. U pitanju je delo futurističke, iskrivljene psihodelije.
„Teknospell“ je samo jedna od pesama sa „Birthday“ kolekcije započete u studiju spavaće sobe u predgrađu Oklanda, koje su zaživele novi život između Beograda i umetnikovog rodnog grada, Džilonga.
Muzički spot su kreirali Aleksandar Mijailović i Superswan.
Sem kaže da trenutno pravi soundtrack za kratki film, master za drugi „ELECTRIC HELL“ album, najavljuje izlazak šest dreamy psychedelic pop pesama sa disco i electro elementima, i priseća se života u Srbiji…
Svirao si u Dragstoru sa bendom Radnik, sa bendom Dogs in Kavala, a Superswan je imao i sjajan nastup u Kulturnom centru Grad… Kako se dogodilo to da upoznaš srpske muzičare i domaću scenu?
Igrom slučajeva, Milan Stevanović frontmen Klotljudi je došao da vidi prvu svirku u Srbiji koju sam imao sa mojim starim bendom Dog Power. Tada nismo poznavali nikoga. On nam je prišao posle nastupa i rekao „pridruži se mom bendu, dođi na probu, sviramo u Domu omladine za nedelju dana“… Mojim prijateljima i meni se to dopalo i rekli smo – hajde da to uradimo. Otišli smo na probu, tamo sam upoznao Hajduka (Nikola Hajduković) i ostakak benda Klotljudi. Svi smo postali dobri prijatelji. Svirao sam i u Dogs in Kavala kada su me pitali, upoznao sam Srđana (Srđan Jeremić) iz benda Radnik… U tom momentu sam upravo nabavio sintisajzer i bio verovatno jedini iz ekipe koji ima taj instrument. Srđan mi je rekao – hajde čoveče, treba nam synth u bendu. Tako se dogodilo to da sve vreme sviram i da pokušavam da dodam nešto novo, dobro, u bendove koji mi se dopadaju.
Nastup u Dragstoru je bio fantastičan, svi su odlepili..
Jeste, to mi je jedan od omiljenih nastupa u Srbiji, bio je stvarno poseban. Eksperimentisali smo sa novim stvarima. Svideo mi se Radnik. NJihova muzika je minimalna, a Srđan i Mile (Miloš Vlahović) su mi dali slobodu da radim šta poželim, pa sam nasnimio gomilu semplova iz starih Hong Kong gangsterskih filmova i ubacio ih u pesme, kao i razne druge stvari, bilo je zabavno.
Iako deo ekipe koji prati beogradsku alternativnu scenu poznaje Superswan zvuk, kako bi ga približio širim masama..? Na koncertu u KC Gradu se dosta osetio ambijent psihodelije iz šezdesetih i sedamdesetih…
Da, ploča koju sam izdao dok sam živeo u Srbiji „When You Can’t Feel The Love Tonight“ je poprilično inspirisana autorima iz šezdesetih i sedamdesetih, na koje se ugledam, – kantautori Lee Hazlewood, Scott Walker … Za mene je muzika kao kolaž koji u sebe ubraja mnogo drugačijih žanrova, ali ako bih morao da opisujem to bi bila neka psihodelična pop – rok muzika, sa raznim isplivima u pesmama, jer imam tendenciju da skačem iz žanra u žanr, dosta. Nemam tu sposobnost da ostanem linearan u zvuku. Trenutno radim dosta elektro stvari, ali sećam se kada sam pravio tu ploču, tada sam upravo bio izašao iz benda Dog power, koji je bio poprilično eksperimentalan. Pošto dugo godina nisam pisao pesme, zaista sam uživao u ponovnom povezivanju sa pisanjem tekstova. Iako volim pesnike, duže vreme nisam bio povezan sa tim delom stvaranja. Taj album je nastao iz srca.
Kad smo kod eksperimentisanja sa žanrovima, to se u tvom radu zaista oseća, „ELECTRIC HELL“ je mračan i elektroničan, dok je „When You Can’t Feel The Love Tonight“ topliji i ljubavniji… Kako se prožimaju te faze u tvom radu?
Izađe iz mene. Volim različite stilove u muzici, tako da su u pitanju zaista drugačiji, lični, kreativni procesi. Na primer, sada radim na albumu „ELECTRIC HELL 2“. Svako malo, jednom godišnje, doživim nekoliko manično ludih nedelja gde samo snimam. Muzika koju tada stvorim bude jako intuitivna i elektronska. Tako je i prvi „ELECTRIC HELL“ nastao, u toku jedne nedelje bez sna, gde sam istraživao mogućnosti svog kompjutera. Postoji drugačiji set pravila kad stvaraš elektronsku muziku, tako da je i proces stvaranja drugačiji.
Pesme koje pišeš su takođe značajne, u koji „majndset“ upadaš dok ih stvaraš?
Pisanje pesama ne izlazi dobro ako pišeš svesno, sa namerom. Kad želim nešto da napišem, da izrazim emocije, zainteresuje me šta se desi kada zajedno spojiš dve reči. Ne znaš zašto se to dešava, ali osetiš nešto što logički nema smisla. Kada se spoje te dve reči, nastane poezija. Smisao se dobija na poetski način. Sa lirikom to bude iznalaženje balansa u izražavanju čistih sentimenata, ali i izražavanja onoga što je nemoguće izraziti kroz reči.. Na mene su poprilično uticali simbolisti i nadrealistički pesnici. Možda se to ne provlači toliko kroz moju muziku, ali me je nadrealizam uvek privlačio. Na albumu „When You Can’t Feel The Love Tonight“ sam osetio želju da bez razmišljanja o personi ili estetici, jednostavno izrazim ono što sam osećao, da budem malo više „cheesy“ i manje kritičan, jer volim te tihe ljubavne pesme… Prethodno sam rasuđivao sve što stvaram, i hteo sam da izađem iz toga. Da budem iskren na drugačiji način. Odatle potiče pesma „Sweet Hearts in Love“. Bio sam srećan što je to samo ljubavna stvar o puštanju osobe koju voliš. Kada pričamo konkretno o toj ploči, ona je nastala automatski, ispisivao sam svoja osećanja. Generalno, kad stvaram muziku reči same dođu, jer ih zvuk inspiriše. Tako se uopšteno odvija proces stvaranja kod mene…
Bilo mi je simpatično kada si u jednom od intervjua rekao da ne možeš da očekuješ da te ovde vole kao Tomu Zdravkovića. Šta si od „domaće“ balkanske muzike „pokupio“?
Gotivim par njegovih pesama, ne mogu da kažem da sam veliki fan. Jedan od izvođača koga volim, koji izvodi balkanske folk pesme na gitari na predivan način je Branko Mataja. Volim njegovu muziku i njegovo sviranje gitare jako puno. Slušam ga svakodnevno. Trenutno i sam učim da ih izvodim, svirao sam „Tamo daleko“ pre neki dan..
Pomenuo si i sjajne umetnike iz Australije, ko je u pitanju?
Postoje stvarno dobri umetnici iz Melburna, trenutno, moja dva omiljena su YL Hooi i CS + Kreme.
Da li planiraš da se vratiš u Srbiju?
Voleo bih da se vratim. I dalje sam umešan u nekoliko muzičkih projekata u Srbiji i već kujem planove o povratku. Siguran sam da ćete me videti uskoro.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
