Sećanje na Dragoljuba Bakića, graditelja humanog Beograda: Da je danas tu, jurio bi na svaki protest. Borio bi se za Sajam, Sajmište, Generalštab…

Dragoljub Bakić je bio i član Ekološkog ustanka i koalicije „Moramo“ u čijoj je kampanji učestvovao na poslednjim izborima.

Autor je brojnih objekata i urbanističkih celina u Srbiji i Jugoslaviji, kao i u Kuvajtu, Zambiji, Iraku, Zimbabveu, Južnoafričkoj Republici, Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru, Bugarskoj, Danskoj, Švajcarskoj, Poljskoj, Grčkoj, Maleziji, Venecueli i Japanu.

Neke od Bakićevih najznačajnijih projekata su Upravna zgrada Termoelektrane Obrenovac, sportska dvorana Pionir, stambena naselja Nova Galenika i Višnjička banja…

Bio je član Akademije arhitekture Srbije i dobitnik brojnih nagrada. Bakić je pre svega bio veliki aktivista i kritičar investitorskog urbanizma u Beogradu.

– Bio je neumorni aktivista, dobri duh grada, nikad konačan, uvek u nastajanju i iznova originalan, kao najbolja umetnost i najbolja arhitektura. Takvim ga moramo pamtiti – ističe Miketić.

On dodaje da je Bakićeva arhitektura uvek bila arhitektura LJiljane i Dragoljuba.

– Ona je tu bila „prva violina“, kako je o njoj uvek govorio. A ta arhitektura, i naselja i vrtići i sportski centri – uvek je okrenuta potrebama ljudi i zato je njegov profesionalni rad neodvojiv od njegovog aktivizma, po čemu ga javnost više pamti. Bakić nas je sve učio aktivističkoj politici koja podrazumeva da šta god da radite, bilo arhitekturu bilo aktivizam – radite to sa vizijom, uvek sa planom, uvek okrenuti rešenjima. Nikada defanzivan, uvek proaktivan – zapaža Miketić.

Prema njegovim rečima, da je danas tu, bio bi jako srećan zbog opšte pobune kojoj svedočimo.

– Jurio bi na svaki protest, ali bi i kampovao sa nama na Starom savskom mostu. Borio bi se i za Sajam, Sajmište, Generalštab, Marinu Dorćol, stajao na nekoj improvizovanoj klupi, sa brkovima koji se vijore na košavi i govorio iz srca. Više nego ikada nam treba njegova vizija humanog grada koji voli sebe i svoju istoriju i koji se bori za sebe kroz aktivizam i politiku – ističe Miketić.

On dodaje da im je upravo zato u planu da zajedno sa njegovim kćerkama osnuju Fondaciju Dragoljub Bakić jer njegove ideje i ljubav prema ovom gradu moraju živeti i dalje.

Advokat Rodoljub Šabić konstatuje da je prošlo već dve godine od smrti Dragoljuba Bakića, sjajnog arhitekte i dobrog čoveka. Iako su se upoznali relativno kasno, poslednjih godina njegovog života družili su se prilično intenzivno.

– Bilo je zadovoljstvo upoznati vrhunskog svetski poznatog arhitektu ali i višestruko obrazovanog, kulturnog i duhovitog čoveka. Bio je dobar i dobronameran čovek, do poslednjeg trenutka pun energije i ljubavi za Beograd, uvek spreman da se hrabro i argumentovano suprotstavi sprezi korumpirane vlasti i pomahnitalog investitorskog urbanizma – kaže Šabić i dodaje – Već dve godine Dragoljuba, nažalost, nema ali sećanje na njega živi. Neka počiva u miru.

Radomir Lazović, aktivista i član Zeleno-levog fronta, kaže da je Bakić bio jedan od onih ljudi koji su velikom energijom zadužili ovaj grad i kao takav ne može da umre.

– Imam osećaj da ću ga sresti iza svakog ćoška, na nekom protestu, ili sličnom okupljanju. Upoznao sam ga na zajedničkoj borbi protiv Beograda na vodi, kada je uz još samo par stručnjaka bio spreman da kritički progovori protiv vlasti. Jedan od velikih razloga što je trenutno situacija drugačija je upravo u tome što Dragoljub Bakić nikada nije želeo da ćuti i da se skriva – smatra Lazović.

On se priseća da su njih dvojica zajedno borili za ovaj grad i zato mu na političkom, stručnom i svakom drugom polju nedostaje.

– Odlasci kod njega u Višnjičku Banju i dugački razgovori na njegovoj terasi su mi bili jedno od najvećih uživanja. Razgovarali bismo o urbanizmu, arhitekturi, nekom starom Beogradu i tome kako bi grad mogao da izgleda. Odnos koji je on imao sa svojom preminulom suprugom je nešto čime se takođe treba hvaliti i čemu treba stremiti. Imao je neku divnu energiju, a one njegove oči su bile pune nežnosti, a kada bi ih razrogačio prema sagovorniku u njima biste se istopili u dobroti i toplini koju su nosile. Bilo da se s vama slaže ili ne slaže, uvek je bio dobronameran, konstruktivan i želeo je da učini nešto više za naš grad i društvo u kome živimo – ističe Lazović.

Osnivač pokreta “Novi optimizam” Branislav Grubački Guta ističe da je imao životnu sreću da poslednjih pet godina Bakićevog života provede u bliskom odnosu sa njim.

– Do poslednjeg dana bili smo u tesnoj komunikaciji. On je otkrio moju organizaciju Novi Optimizam kao platformu i mesto gde može da plasira svoje ideje, i da ih na najbolji način predstavi široj javnosti. Izmotavao se na temu da ima osam članskih karata za razne organizacije, a da mu je Novi Optimizam jedna od najznačajnijih – priseća se Grubački.

Iako se Bakić bavio ekološkim temama kao član Ekološkog ustanka, Grubački ističe da je njih dvojicu vezivala pre svega umetnička crta koju je arhitekta imao u sebi.

– Bio je interesantan sagovornik i za društvo i za medije, solidaran u prvom redu sa Beograđanima, ali i šire. Razumeo je moj rodni Zrenjanin i Vojvodinu, i svuda je bio bio dobrodošao – ističe Grubački i pojašnjava da su samo neke od borbi u kojima je učestvovao borba protiv izgradnje Novog Sada na vodi, a razumeo je i koliko je po Zrenjanin pogubno pravljenje fabrike guma Linglong na plodnoj ravnici, kao i činjenica da Zrenjanin nema pijaću vodu.

– Bio je renesansni lik sa tim brkovima i neodoljivim osmehom, celom svojom pojavom, ne samo među arhitektama i aktivistima, već generalno. Ne postoji nijedan čovek da ga poznajem, a da nije pozitivno reagovao na upoznavanje sa Dragoljubom Bakićem. Bio je neposredan u komunikaciji i lako je sklapao prijateljstva sa ljudima i to su ljudi primećivali, znali i cenili. On nije bio samo član Novog Optimizma, već novi optimizam sam po sebi – ističe Grubački.