Preminuo ambasador džeza regiona: „Danas je tužan dan. Ipak, to je bio jedan od onih života koje treba slaviti“

Gojković je svoje ime, ali i zvuk utkao u istoriju, ne samo domaće već i svetske džez muzike. Kao umetnik postavio je standarde i u savremeni izraz ovog žanra uveo Balkansko nasleđe. Svirao je sa velikanima džez muzike, među kojima siu: Dizi Gilespi, Džeri Maligan, Sten Gec, Soni Rolins, Li Konic, Čet Bejker, Vudi Herman, Džoni Grifin, Mal Voldron, Fil Vuds, Tomi Flanagan, Keni Klark, Majls Dejvis, Oskar Petiford, Djuk Džordan, Slajd Hempton …

„Ispunjavajući svoje snove, Duško je ispunio srca svirača i poklonika džeza od Jugoslavije do Japana. Gledajući u njegovu svetlu zvezdu, generacije naših džez muzičara dobile su vodilju za ispunjavanje svojih snova – sve do današnjih klinaca koji uzdižu Novi srpski džez talas na važnim kotama džezerske Evrope. Uz njegove baladne melodije mogli smo da volimo i plačemo, u njegovom svingu bismo okretno plesali, grejala nas je njegova ciganska samba, bez daha ostavljao baperski nerv. Džezerima širom sveta poklonio je vals o lepoj Janji i sevdah o bijelom janjetu – sećanje na detinjstvo od Jajca do Beograda – a u sebe kasnije primio „Čoček sreće“, kada je i zaslužio ono: „Profesore, bata Dule, sad si naš!“ Tako je Balkan ušao u džez, a njegove Skice Jugoslavije stale su uz Gilove i Majlsove Skice Španije. Ali veliki umetnici ne umiru. Duško je danas tamo gde su njegovi veliki saborci – Dizi, Majls i Čet – da sa njima još jednom ukrsti trube i zasvira bluz u raju“, napisao je za Vojislav Pantić, džez kritičar za Danas.

– Duško je bio istinska legenda – primetio je Bratislav Radovanović umetnik i muzičar u sastavu Fish in oil i kazao:“Duško Gojković je istinska legenda svetskog džeza. Po mom mišljenju verovatno najveći džez muzičar sa naših prostora ikada. Čovek koji je svojim kolosalnim delom ispisao istoriju ove muzike. Slava mu“.

Zlatan Dimitrijević, urednik portala o džezu Jazzin.rs istakao za Danas je da je Gojković bio jedan od najvećih umetnika koje je dala ova regija. Prema njegovim rečima: „Duško je sa ovih prostora sigurno najpoznatija i najpriznatija džez figura“.

– Nije mu trebalo dugo da, čim je sredinom 50-ih napustio Jugoslaviju, stekne ozbiljnu reputaciju – najpre u Nemačkoj, a zatim i u kolevci džeza, gde je četvorogodišnji program legendarnog bostonskog Berklija savladao za svega godinu i po! Ne samo kao trubač, već i aranžer i kompozitor sarađuje s nekim od najvećih kao što su Maynard Ferguson i Woody Herman. Legendarnom pločom iz 1966. “ Swinging Macedonia“ postao je pionir fuzije balkanskog i džez nasleđa, nikad se ne odrekavši svoje domovine sarađujući sa lokalnim muzičarima kojima je tako nesebično prenosio svoje ogromno znanje – podsetio je Dimitrijević i zaključio: „Svakako jedan od najvećih umetnika koje je dala ova regija“.

Da je danas tužan dan, istakao je Dejan Ilijić kompozitor i pijanista sastava Eyot, ali i dodao da život velikog muzičara treba slaviti.

– Duško Gojković je najveće ime i najveći ambasador džeza ovog regiona. Evropski i svetski titan. Zadivljujuće je sa kojom snagom i energijom je svirao do poslednjeg dana – primetio je Ilijić i dodao: „Danas je tužan dan. Ipak, to je bio jedan od onih života koje treba slaviti“.

– Ostavio nam je pregršt bogatstva u nasleđe, od muzičkih dela do inspiracije kako se treba boriti za svoju muziku i umetnost, i da je u životu moguće ostvariti sve – istakao je Ilijić.

Dimitrije Simović kantautor muzičkog projekta „Dimitrije Dimitrijević“ i basista i pevač grupe Igralom takođe se oprostio od legendarnog muzičara: „Oda umetniku. Žao mi je da nas je napustio Duško Gojković. Siguran sam da je imao uzbudljiv i lep život“, kazao je Simović i podelio: „Ovaj čovek je na mladog mene ostavio dubok trag i uvek kad ga se setim, nasmeši mi se brk i preplavi me poštovanje koje sam još tada osetio i nastavio da gajim prema njemu. Imao je snažnu prisutnost i nežan, kulerski pristup. Imao je velik grudni koš i činilo se da ta pljuga njemu ne zamanta glavu“.

On se osvrnuo i na savete koje je stariji kolega delio mladim muzičarima.

– Savet mladim muzičarima mu je bio da od svakog „giga“ stavimo pet dolara u sopstveni penzioni fond i da sviramo svaki dan, u avionima, hotelima, prijateljskim stanovima, u prirodi, u klubovima jer se jedino sviranjem postaje to – istakao je Simović i dodao: „Počivajte u miru, dragi gospodine Duško“.

Vid Jeraj, džez muzičar i pesnik prisetio se nastupa ali i atmosfere večeri tokom koje je slušao Duška Gojkovića, u Zagrebu.

– Bio sam pre dvadesetak godina u BP Clubu u Zagrebu, na njegovom nastupu, kada je doveo Dejana Terzića bubnjara i još neku ludu ekupu sa njim. Kirk Lightsey je bio na klaviru, a Martin Gjakonoski, na kontrabasu, mislim. Gojković je predstavio bend na kraju sešna i rekao – „A ja sam Makl Džekson“ – prisetio se Jeraj te i dodao da najbolje dolazi tek posle svirke.

– To je bila samo onako svirka, došli su u klub na sešn jer su imali koncert posle na međunarodnim danima džeza – ne znam kako se tačno zvala manifestacija. Bubnjar je ostao malo duže da visi u klubu i ispalo je da nije imao keš kod sebe, pa je izvadio karticu da plati. Konobar je viknuo na njega – „Šta ti misliš, da si Mik Džeger da mi tu mašeš sa karticom“ – ispričao je Jeraj anegdotu sa nastupa Duška Gojkovića.