Sećanje na Slavicu Vučković: Novinarka časnog profesionalnog i građanskog delovanja u kulturi

Skromna kakva je bila, nikad nije pretendovala na to da je kritičarka ili kolumnistkinja, već je s ponosom i znanjem obavljala posao novinara. Pored profesionalnih kvaliteta, Slavicu Vučković je krasio i građanski moral i osećanje društvene odgovornosti, te je, i profesionalno i lično, izuzetno teško podnela raspad Jugoslavije. Kritičke tekstove o nacionalističkoj pošasti koja je obuzela Srbiju devedesetih godina XX veka, njenoj manifestaciji u pozorištu i kulturi, ali i o njenim skorijim recidivima, pisala je u nezavisnom listu Republika.

Bila je jedna od novinara i kulturnih poslenika koji je s najvećom radošću dočekao obnovu kulturnih veza po završetku ratova u bivšoj Jugoslaviji, i o tome je redovno izveštavala. Time je dala svoj doprinos konstituisanju onoga što danas zovemo postjugoslovenski kulturni prostor.

I u listu Novosti, u kojem je do penzije bila zaposlena, tekstove je pisala rukovodeći se visokim profesionalnim standardima, često se, posebno tokom poslednje decenije prošlog veka, suprotstavljajući uređivačkoj politici, i trpeći posledice svog beskompromisnog stava. O tome danas može da svedoči arhiva tog lista, kao i sećanje čitavog niza njenih kolega, ljudi iz kulture s kojima je sarađivala, prijatelja.

Novinarski opus Slavice Vučković ostaje primer časnog profesionalnog i građanskog delovanja, i u onim vremenima koja se odlikuju flagrantnim urušavanjem temeljnih humanističkih vrednosti.