Sećanje na umešne grnčare i nastavak tradicije

– Teško je raditi sa zemljom. Treba mnogo vremena. Moj otac i moj deda godinama su se bavili grnčarstvom, a to je nasledio moj sin. Izložila sam amfore, vaze, saksije, ramove za slike, svećnjake, piksle… Sve što se i ranije pravilo od zemlje-kaže jedna od učesnica Katica Minčić.

Druga učesnica Marina Jovanović dodaje da je oslikavanje pirotske šare na grnčariji naporan posao i to ne može svako da radi.

-Treba mnogo ljubavi. Ne prihvata se svako tog posla, s obzirom na to da je ova šara i za tkanje teška, a kamoli za slikanje. Prodaja ide odlićno, vrednuje se naš posao. Oslikani grnćarski poizvodi su cenjeni. Kupuju uglavnom turisti- kaže Marina, Poljska Ržana bila je poznata po umešnim grnčarima.

Predsednik Saveta Mesne zajednice Poljske Ržane Saša Ćirić kaže da na ovaj naćin žele da saćuvaju sećanje na nekadašnje grnčare ali i da promovišu ovaj stari zanat.

-Poljska Ržana iznedrila je majstore koji su radili u celoj bivšoj Jugoslaviji. Srećom, imamo naslednike, ali ih je vrlo malo. Sećanje na naše grnčare pokušavamo da očuvamo i kroz ovu manifestaciju, koja je i izložbenog i prodajnog karaktera- kaže Ćirić.

Manifestaciju je otvorio gradonačelnik Pirota, Vladan Vasić,rekavši da se na ovaj način obnavlja tradicija koja je pomalo zaboravljena.

-Drago mi je da sve veći broj mesnih zajednica u Pirotu ima svoju lokalnu inicijativu, po kojoj je data sredina poznata. U Gradskoj upravi prepoznajemo i podržavamo takve napore-rekao je Vasić.

U okviru Sajma održana je i Likovna kolonija i dećja radionica. Četvoro pirotskih umetnika Ljubomir Pejčić, Biserka Kos, Dragan Jocić i Jovan Mijić, prethodni dana radili u ovom selu, naslikali su po dve slike sa motivima grnčarije i sela, a Pejčić je oslikao mural na zgradi Doma kulture. Deca su učila da oslikavaju gnčariju.

Meštanke sela pripremile su i poslužile posetiocima kulinarske specijalitete u posudama od grnčarije.