Tribina i premijera filma „Volja sinovljeva“: Ovo je jedna od poslednjih uloga Žarka Lauševića

Ulaz je slobodan. Učestvuju: glumac i producent Goran Šušljik („Koreni“, „Vreme zla“, „Vreme smrti“) i reditelj i scenarista Balša Đogo („Pet“). Tribinu vode: Zoran Janković i Đorđe Bajić, filmski kritičari.

Laušević je rođen na Cetinju, u Crnoj Gori, a glumu je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Filmsku karijeru je započeo 1982. godine, glavnom ulogom u filmu „Progon“ u režiji Predraga Golubovića, nakon čega su iste godine usledile primećene epizode u ostvarenjima „Savamala“ Žike Mitrovića i „Direktan prenos“ Darka Bajića.

Veliku popularnost mu je donela uloga Šilje u seriji „Sivi dom“ (1986) Darka Bajića. Tokom 80-ih i 90-ih Laušavić niže glavne uloge u filmovima „Šmeker“ (1986) Zorana Amara, „Svečana obaveza“ (1986) Božidara Nikolića, „Oficir s ružom“ (1987) Dejana Šoraka, „Kaži zašto me ostavi“ (1993) Olega Novkovića… Glumio je i u filmovima Dragana Kresoje „Oktobarfest“ (1997) i „Original falsifikata“ (1991), kao i u filmovima Zdravka Šotre „Braća po materi“ (1988) i „Boj na Kosovu“ (1989).

Iz drugog dela Lauševićeve karijere treba istići serije „Senke nad Balkanom“, „Koreni“, „Pet“, „Državni službenik“, „Kalkanski krugovi“, „Vreme zla“, baš kao i filmove „Smrdljiva bajka“ (2015) Miroslava Momčilović, „Leto kada sam naučila da letim“ (2022) Radivoja Andrića i „Heroji Halijarda“ (2023) Radoša Bajić, od kojih se najnoviji još uvek prikazuje u našim bioskopima.

Laušević je sa Miroslavom Lekićem sarađivao nekoliko puta, treba istaći ostvarenja „Dogodilo se na današnji dan“ (1987), „Bolje od bekstva“ (1993) i „Nož“ (1999), dok se njihov poslednji zajednički film, „Ruski konzul“, trenutno nalazi u postprodukciji. Pored „Ruskog konzula“, tokom 2024. godine planirana je premijera i filma „Volja sinovljeva“ Nemanje Ćeranića, u kojoj Laušević takođe tumači jednu od važnih uloga.

O ciklusu:

Dom omladine Beograda je u februaru 2020. godine pokrenuo ciklus filmskih tribina koji vode filmski kritičari Zoran Janković i Đorđe Bajić, dugogodišnji hroničari srpskog filma. Četvri ciklus „Gnevnih filmova“ tokom 2023. godine donosi osam tribina u čijem fokusu su najnovija filmska i serijska ostvarenja srpskih autora, kao i na problemi i fenomeni savremenog društva koje oni problematizuju i koji se u njima oslikavaju.

Ovaj ciklus tribina i u novoj sezoni predstavlja svojevrsnu hronologiju aktuelnih filmskih dešavanja u Srbiji i svetu, a istovremeno će, sagledavano kroz vizure naših stvaralaca, biti i svedočanstvo vremena u kome živimo.

Bajić i Janković već četvrt veka pasionirano i kontinuirano prate srpski i svetski film. Autori su filmskog podkasta „Filmoholik“ i urednici časopisa „Vidimo se u bioskopu“. Za Filmski centar Srbije objavili su knjige „Kritički vodič kroz srpski film 2000-2017“ (2018), „Najbolji srpski filmovi XX veka“ (2019) i „Kritički vodič kroz srpski film 2000-2017“ (2023), od koje su prve dve nastale u saradnji sa Ivanom Velisavljevićem.

O filmu i popularnoj kulturi pišu za nedeljnik „Vreme“, dok je Janković saradnik portala „Film New Europe“ i časopisa „Optimist“. Bajić i Janković su pisali za „Popboks“, „NIN“, „Filaž“, „Presing“, „City Magazin“, „Huper“ i druge časopise/portale, a takođe su od 2016. do 2023. godine uređivali portal Filmskog centra Srbije. Janković je stalni saradnik RTS-ove „Velike iluzije“, dok je Bajić autor pet romana, među kojima su i traženi trileri „Smrt u ružičastom“ (2012) i „Umri, ljubavi!“ (2023).

Janković i Bajić su svoje prve filmske tribine počeli da osmišljavaju i moderiraju još 2010. godine, upravo u Domu omladine Beograda.