Seciranje čoveka iz raznih perspektiva na „Poslednjoj večeri“ Biljane Đurđević u Galeriji Hestia (FOTO)

Izložba „Poslednja večera“ je poslednja serija radova Biljane Đurđević koju odlikuje odsustvo boja, ali i ljudskih figura, a atmosfera i narativ su klaustrofobični, čime autorka pokušava da upozori na nestajanje energije običnog čoveka.

Umetnica vešto secira čoveka iz raznih perspektiva – telo, dušu, intelekt, a sve da bi tim ahromatskim slikarstvom upozorila na totalitarne aspekte neoliberalnog sveta u kome živimo i pokrenula nas na promenu.

Na slikama se vide različiti kućni predmeti – krevet na sprat, stolice, stolovi, elementi domaćinstva.

Međutim, iako svi ti predmeti asociraju na toplinu doma, u Biljaninom radu ovi elementi su hladni, mogli bi da pripadaju školama, bolnicama, fabrikama, psihijatrijskim i svim ustanovama koje mogu da podsećaju na zatvor, a mogu pripadati i samom zatvoru.

Kako kustoskinja izložbe Neva Lukić u svom tekstu navodi, umetnica se u ovoj seriji radova poziva i na Fukoovo delo „Nadzirati i kažnjavati“ (1975), prikaz istorijske promene kažnjavanja u zapadnim sistemima u kojem autor prati promene u društvu koje su dovele do zatvora kao dominantne forme kažnjavanja, a sam zatvor povezuje sa različitim mehanizmima kontrole, ustanovama kao što su škole, bolnice, fabrike ili kasarne.

Ona dodaje i da sam izlagački prostor Galerije Hestia koji se nalazi u stanu, i ahromatske slike Biljane Đuđević pobuđuju iščitavanje ovih ostvarenja na više nivoa.

„Galerija Hestia smeštena je u prostoru stana gde se ahromatska dela Biljane Đurđević mogu iščitavati na više nivoa. Kada se određeno delo posmatra iz susedne prostorije ono će posetioca suptilno uvući u distopijski narativ, otkrivajući se tek pokojim detaljem kao što je telo ili sto, da bi nam se tek kad mu se primaknemo, pokazalo u svoj svojoj monumentalnosti“ – kaže Neva Lukić.

Galerija Hestia nalazi se na adresi Topličin venac br 14. a njeno radno vreme je od srede do subote od 12 do 18 časova.

O umetnici:

Biljana Đurđević magistrirala je na odseku slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.

Doktorsku tezu odbranila je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo.

Bila je gostujući predavač na Parsons novoj školi dizajna od 2010. do 2011. godine.

Dok se ranijih godina koncentrisala uglavnom na slikarstvo, nedavno je počela da svoje velike slike razvija u stop-motion animacije. Godine 2020. objavila je grafički roman zasnovan na novijim delima iz ciklusa „Oruđe delanja”.

Odabrane samostalne izložbe uključuju: „Studija slučaja“, Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd (2022.); “Good Life”, Fondacija Eva Kahan, Beč/ Budimpešta (2021.); „Oruđe delanja“, Braverman galerija, Tel Aviv (2015.); “Invisible”, Galerija KIBLA, Maribor (2009.); „Living in Oblivion“, Muzej savremene umetnosti Moderna, Stokholm (2006.); “Paradise Lost”, Galerie Davide Gallo, Berlin (2006.); “Aesthetics of Violence”, Haifa Museum of Art, Izrael (2009); “Izgubljeni raj”, Kulturni centar Beograd (2006.); “Tamna je šuma”, Galerija-Legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, Beograd (2012.).

Odabrane grupne izložbe uključuju: Umetnička galerija Nadežda Petrović. 30. Memorijal Nadežde Petrović, Čačak (2022), Salon Muzeja grada Beograda (2022), Muzej savremene umetnosti Beograd (2020), Oktobarski salon (2009 i 2016), Friziras Muzej (Frissiras Museum), Atina (2015), Muzej kolekcije Essl, Klojsternojburg, Austrija (2013), Austrijski kulturni forum Njujork (2010), Muzej Haugar, Oslo (2010), Musee d’art moderne, Saint-Etienne Metropole (2008), Muzej moderne umetnosti Askona (2007), 15. Bijenale u Sidneju (2006), Sonoma Valley Museum of Art, San Francisko (2006), Palazzo delle Arti Napoli (2006), Galerija Lia Rumma, Milano (2004), Bijenale Flash umetnosti u Tirani (2001).