Sefardi i danas čuvaju ključeve od kuća iz pradomovine

Ulaz je slobodan, a publika će moći da je vidi do sredine februara. Među fotografijama najzanimljiviji je „Biser Sefarada“ i „Grad Jevreja“, odnosno grad Lusena koji čuva svoju jevrejsku četvrt, jedinstvenu u Španiji po trgovima, uličicama i nesvakidašnjem groblju. Kordoba je poznata po cvetnim dvorištima koja ispunjavaju isprepletane ulice jevrejskog kvarta. Sa svojim očaravajućim kućicama od cigli i drveta Ervas miriše na sefardske slatkiše i kestenje, a nezaobilazan na sefardskoj ruti je i Ovijedo, elegantan, kulturan i sugestivan, baš kao i njegovi stanovnici.

Ovo su samo neki od osamnaest španskih gradova koji čine „Mrežu jevrejskog nasleđa Španije – Putevi Sefarda“, a koja obuhvata i Avilu, Barselonu, Kaseres, Kalaoru, Estelu (Lisaru), Ervas, Haen, Leon, Lusenu, Monforte de Lemos, Plasensiju, Ribadaviju, Segoviju, Tarasonu, Toledo i Tudelu. O jevrejskom nasleđu, Jevrejima u Španiji danas i o tome čime se organizacija kojom rukovodi bavi za Danas govori Marta Puđ Kišal, predsednica Mreže jevrejskog nasleđa Španije.

– Mreža jevrejskog nasleđa Španije je javna organizacija čiji rad plaćaju lokalne samouprave, nema privatnih donatora, nema finansijsku podršku ni španske, ni izraelske niti bilo koje druge države. U njenom finansiranju učestvuju gradovi u kojima postoje jevrejske četvrti i koji žele da sačuvaju baštinu i sećanje na jevrejsku prošlost u svojim sredinama. Jedna od naših aktivnosti je i ova izložba na kojoj smo predstavili samo delić bogate sefardske prošlosti sa kojom želimo da upoznamo svet. Važno je napomenuti da su Sefardi pre svega bili Španci, a onda Jevreji. Generacije Sefarda i dan danas čuvaju ključeve od kuća iz pradomovine koju su njihovi preci pre mnogo vekova napustili. Uvek kad obilazimo jevrejske zajednice po svetu ophrvaju nas emocije, kad čujemo kako ljudi pevaju i govore na španskom, jer se u dubini duše gde god na se nalaze osećaju kao Španci. Mislim da nam Sefardi koji nikada nije trebalo da napuste svoju zemlju pružaju odličnu istorijsku pouku i primer su velikodušnosti, a tako i treba da bude. Ne treba da zaboravimo da oni nisu bili Jevreji u Španiji nego Španci koji su odigrali važnu ulogu u našoj istoriji – kaže sagovornica našeg lista.

*Koliko su Španci svesni jevrejske baštine i jevrejskog identiteta koji je deo španske kulture?

– Nažalost nisu toga dovoljno svesni. Mislim da je mnogo urađeno u poslednjih nekoliko godina što je pomoglo da se javnost toga postane svesnija. Danas mnoge ta tema zanima, aktuelna je. Ali, mislim da to još nije dovoljno, mora još mnogo na tome da se radi. Jevrejsko prisustvo u srednjem veku bilo je izuzetno bitno za špansku istoriju. Upravo zbog te činjenice proističe naša saradnja sa Institutom Servantes, čija je misija da širi špansku kulturu i da govori o španskoj istoriji, a Sefardi jesu bitan deo istorije Španije.

*Pre mnogo godina španska država priznala je svoju istorijsku odgovornost. Na španskom nacionalnom radiju postoji emisija na ladinu, izglasan je zakon koji dozvoljava onima koji mogu da dokažu svoje sefardsko poreklo, pravo na špansko državljanstvo. Da li tim potezima država izražava svoje kajanje ili ima tu još nečega?

– Treba razdvojiti dve stvari. Pre svega, odavno su španske institucije priznale svoju istorijsku grešku u istupima zvaničnika na svim nivoima vlasti: od lokalnih do premijera i kralja, stalno se priznaje da je istorijska greška počinjena i da je Španija s izgonom Jevreja mnogo izgubila. U to ne treba sumnjati ni najmanje. Onda se postavlja pitanje kojim je merama uopšte moguće takvu grešku ispraviti. O tome se može raspravljati. Zakon o ostvarivanje prava na državljanstvo je pozitivan, jer poziva sefardske Jevreje da se povežu sa svojim korenima i svojom istorijom.

*Kako se može opisati identitet Jevreja u današnjoj Španiji?

– Mislim da u Španiji nikada nije trebalo, još od vremena Katoličkih kraljeva, deliti podanike prema verskoj pripadnosti. Danas je Španija laička i demokratska država. Imamo potpunu slobodu izražavanja, veroispovedanja i svako ko poštuje zakone može da živi slobodno. Najvažnije je imati razmenu i međusobno obogaćivanje. To je ta Španija tri kulture (hrišćanske jevrejske i arapske, prim.aut) o kojoj stalno govorimo, koja poštuje svoje istorijsko nasleđe. Svest o tome raste, iako je jevrejska zajednica danas malobrojna sve više ljudi ispoljava svoj jevrejski identitet.

*Budući da Španija iza sebe ima diktaturu frankizma koji nije bio sklon poštovanju manjina ima li danas antisemitizma?

– Mislim da Španija nije antisemitska država. U Mreži jevrejskog nasleđa Španije osmislili smo niz javnih aktivnosti sa građanima kojih je preko pet stotina godišnje: pale se svetiljke za Hanuku, obilaze se jevrejske četvrti, posećuju se jevrejska groblja, organizuju se promocije knjiga. Nikada nismo doživeli nijedan antisemitski ispad. Ako antisemitizma i ima zastupaju ga pojedini neodgovorni političari. Nikako se ne može govoriti o tome da je špansko društvo naklonjeno antisemitizmu.

Sefardski Beograd

Direktor Instituta Servantes Enrike Kamaćo Garsija sa timom svojih saradnika radi na projektu „Sefardska ruta u Beogradu“ u kojoj otkriva tragove koji su ostavili beogradski Sefardi. „Kad sam bio direktor Servantesa u Parizu uradili smo rutu znamenitih Španaca i Latinioamerikanaca koji su ostavili trag u ovom gradu. Budući da u Beogradu to nije bilo moguće, došli smo nas ideju da pratimo tragove Sefarda koji su ostavili značajan trag u istoriji Beograda“, najavljuje Enrike Kamaćo Garsija.

Knjige na ladinu

Biblioteka Instituta Servantes od gošće iz Madrida primila je donaciju od nekoliko knjiga na judeo-španskom ili ladinu koji i danas govore Sefardi. Reč je o zapravo o španskom jeziku koji se govorio u vreme odlaska Jevreja iz Španije u srednjem veku. Danas ima oko 100.000 govornika. Među pristiglim knjigama mogu se naći naslovi o običajima, kulturi i gastronomiji Sefarda