Zarobljenici smo aveti prošlosti jer verujemo u njih. Verovatno su i porodične istorije doprinele tome da potomci ustaša i partizana na osnovi porodičnih tragedija grade svoj vrednosni sistem, dok s druge strane i škola i mediji potpiruju takva promišljanja.
To je rekao u intervjuu za zagrebački Večernji list Sejo Sekson, frontmen grupe Zabranjeno pušenje.
On je dodao da u većini zemalja bivše Jugoslavije zapravo ne postoji zvanična ni nauučna, nego porodična istorija, koja može biti svakojakva, a svakome je draže da o svome dedi razmišlja kao o borcu za prave stvari, kao o heroju, a ne zločincu.
„S obzirom na podijeljenost hrvatskog društva i nekad i sad te jedan totalni autizam prema nauci, istraživanjima i struci, jasno je da zvaničnu istoriju nemate implementiranu ni u školi. U školama se nastoji da se zadovolje i jedna i druga kategorija, što je jako teško budući da je jedan program bio genocidan i nacistički i doveo je do konclogora i plinskih komora, a drugi se program trudio zaštititi te Srbe, Jevreje i Rome koji su u tom režimu bili žrtve“, istakao je Sekson.
Prema njegovim rečima, to je teško pomiriti, pogotovo bez nekog arbitra u smislu ministarstva nauke i neke strategije države spram toga.
„Najlakše je reći: svi su u pravu. Revizija istorije dovodi do konfuzije i nestabilnosti društva što vidimo svaki dan“, napomenuo je frontmen Zabranjenog pušenja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.