Seka Sablić, Egon Savin, Bule Goncić, Aleksandra Glovacki povodom odbijanja Ministarstva kulture da finansira monografiju o Aniti Mančić

Seka Sablić objašnjava da njoj ovde više ništa nije za čuđenje.

– Stvarno je ovaj narod otišao bestraga zahvaljujući njihovim režimima i vladavini tako da se sve može očekivati u kulturi, i, naravno, posebne kazne za one poput Anite – konstatuje Seka Sablić.

Prema njenim rečima obrazac je već prepoznatljiv prvo idu packe, manje, pa veće kazne za one koji su se javno deklarisali protiv njih – nikogovića.

Iako  ne dozvoljava sebi da se više čudi svemu što se u ovoj zemlji zbiva, kaže da se to ipak i dalje dešava i da zavisi od slučaja do slučaja.

Uverena je ipak da se problemi moraju rešavati i to drugačije .

– Verujem u energiju ljudi koju su dali izjednačeni u protestu kojim štite svoje živote, jer ne štiti se više ništa, ni zdravstvo, ni školstvo a kamoli kultura. Samo postoje oni i to da se oni održe na vlasti. – zaključuje Seka Sablić glumica i laureatkinja Dobričnog prstena za 2010. godinu, najvećeg priznanja u branši dramskih umetnika.

U podužem saopštenju UDUS-a u kojem se navode brojna poniženja s kojima je ova branša suočena od ranije a posebno nakon objave rezultata javnih konkusa za finansiranje u oblasti pozorišne umetnosti, stoji takođe i to da je Ministarstvo kulture odbilo da finansira i monografiju o Egonu Savinu dobitniku Nagrade „Dejan Mijač“, koja kao i Dobričn prsten predstavlja nagradu za životno delo.

– Ako to kulturnoj javnosti nije potrebno, pa neka ukinu sve – kaže Egon Savin za Danas upitan kako komentariše odluku Ministarstva da odbije finansiranje monografija o njemu i o glumici Aniti Mančić.

Savin podseća da je inicijativa za knjigu o njegovom radu potekla od Sterijinog pozorja, da on već jednu monografiju ima, a što se tiče Anitine knjige, to se već decenijama po automatizmu radi kad se dobije Dobričin prsten.

– Ja već imam jednu monografiju, a ovo bi bila druga povodom niza godina uspešne karijere ali ako neko smatra da ja tu knjigu nisam zaslužio ili da nije potrebna našoj kulturnoj javnosti i javnosti uopšte, nemam ništa protiv – kaže Egon Savin.

Upitan da li uskraćivanje finansijske podrške Ministrstva UDUS-u za monografiju o Aniti Mančić možda ima veze sa njenim javnim istupima protiv određenih odluka vlasti i društvenim angažovanjem ove dramske umetnice odgovara.

– U ovom našem svetu sve ima veze sa svačim. Teško je razabrati te naše čaršijske, da ne kažem palanačke ujdurme. Ko će se uopšte time baviti ali verovatno da ima neke veze. O nekim ljudima se pišu knjige ničim izazvano a neki ljudi koji to zaslužuju su potpuno u senci, sklonjeni. Pa, dobro, šta da radimo? Nemamo drugo nego to da prihvatimo i da komentarišemo sa ironijom- zaključuje Egon Savin.

Glumac i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Svetislav Bule Goncić, smatra da formulacija „odbijeni“ po sebi zvuči negativno i smatra da ona možda nije primerena jer prema njegovoj oceni problem je najverovatnije nastao zbog šifre koja možda nije adekvatno izabrana kada je UDUS konkurisao za sredstva.

– Kad se kaže „odbili su“, onda sve ima negativan kontekst, a verovatno je u pitanju ukupan broj projekata na toj poziciji i onda je Ministarstvo napravilo određeni izbor – kaže Bule Goncić za Danas dodajući da se posebno aplicira za nagradu Dobričin prsten a posebno za knjigu ili monografiju da to nije jedan projekat.

Na pitanje ima li to prema njegovoj oceni neke veze sa javnim istupima Anite Mančić protiv vlasti, Bule Goncić odrično odgovara.

– Ne, to je već instrumentalizacija koja se uvlači kao još jedan šlagvort u političkoj borbi. Nema razloga za time. Anita je moja koleginica, divna glumica nema zaista nikakvog razloga za to – zaključuje Bule Goncić za Danas koji je odmah po završetku telefonskog razgovora obećao da će zvati Ministrstvo da vidi o čemi se radi, kako bi se problem rešio.

Za razliku od njega Aleksandra Glovacki pozorišna kritičarka, zamenica predsednice Udruženja kritičara i teatrologa Srbije kaže Danas da ovaj potez Ministarstva ne vidi kao neznanje spram kulture nego kao političku cenzuru.

– Mislim da ovde nije više reč o primitivnom i neznalačkom odnosu prema kulturi, koliko o čistoj političkoj cenzuri, okrenutoj prvenstveno prema Aniti. Logičan i jeziv nastavak svega što Vučićev lobi radi u kulturi svih ovih godina koliko je na vlasti. Jer treba isplatiti svoje široko glasačko telo, u zemlji koja ništa ne zarađuje. Ovo će neminovno da gradira, ukoliko ne smislimo način da se izborimo za svoja prava – ističe Aleksandra Glovacki

Da podsetimo, Udruženje dramskih umetnika Srbije (UDUS) saopštilo je sinoć da su ih nedavno objavljeni rezultati javnog konkursa Ministarstva kulture za oblast pozorišne umetnosti ostavili u neverici jer , kako ističu, Ministarstvo je odbilo da ove godine izdvoji sredstva za izdavanje monografije o umetnici Aniti Mančić koja je dobitnica Dobričinog prstena u 2023. godini.

„Udruženje dramskih umetnika Srbije već skoro pola veka dodeljuje Nagradu za životno delo Dobričin prsten. Ovo najveće i najznačajnije priznanje u našoj branši, koje se dodeljuje glumcima za celokupno glumačko ostvarenje, za životno delo i izuzetan doprinos kulturi naše zemlje, ustanovljeno je 1980. godine. Nagrada se sastoji od zlatne kopije prstena Dobrice Milutinovića, unikatne diplome na pergamentu i monografije posvećene dobitniku. Dobitnica Dobričinog prstena u 2023. godini je naša koleginica Anita Mančić koja je tim priznanjem pribrojana nizu najvećih glumaca i glumica koje je naša zemlja ikada imala. Nedavno objavljeni rezultati javnog konkursa Ministarstva kulture Republike Srbije za oblast pozorišna umetnost (stvaralaštvo, produkcija, interpretacija) zatekli su nas odlukom bez presedana, koja nas je ostavila u potpunoj neverici. Naime, Ministarstvo kulture odbilo je ove godine da odvoji sredstva za izdavanje monografije o našoj umetnici uz obrazloženje da je „upitna usklađenost projekta sa opštim interesom u kulturi i ciljevima i prioritetima konkursa“, kao i da je ,,upitan stepen uticaja projekta na kvalitet kulturnog života zajednice“ Svako ko se iole razume u kulturu zna da su monografije ovog tipa dokumenta prvog reda jer je u njima sabrano ono što predstavlja sumu svih pregnuća, rada, posvećeništva, izgaranja i dometa jednog stvaraoca tokom čitavog njegovog stvaralačkog puta“ ističe se u saopštenju UDUS-a.

Čemu služe monografije?

Skreće se takođe pažnja da su monografije jedina opipljiva potvrda, trag koji svedoči umetnikovu jedinstvenost, neponovljivost i značaj.

„Ako je dostojno obeležavanje izuzetnosti nečijeg celoživotnog truda upitno sa stanovišta opšteg interesa u kulturi i uticaja na kvalitet kulturnog života zajednice, postavlja se pitanje šta je onda neupitno ako to nije nagrada za životno delo. Šta bi trebalo još uraditi kako bi naš trud bio prepoznat kao dovoljno respektabilan i priznat od strane nadležnog ministarstva?“ pitaju članovi UDUS-a , dodajući kako ovo nažalost nije sve.

„U okviru istog konkursa UDUS je konkurisao i za sredstva za izdavanje monografije o reditelju Egonu Savinu, dobitniku Nagrade „Dejan Mijač“, koju za rediteljski opus dodeljuju Udruženje dramskih umetnika Srbije i Sterijino pozorje i koja, takođe, predstavlja nagradu za životno delo jer se nagrađuje celokupan rad u oblasti režije.

Egon Savin je jedan od najznačajnijih reditelja koje je ova zemlja ikada imala i dobitnik je ogromnog broja domaćih i međunarodnih priznanja za režiju. Sredstva za monografiju o Egonu Savinu takođe nisu dodeljena uz identično obrazloženje (kopirano i nalepljeno)“, saopštio je UDUS.

Udruženje dalje navodi da jedino što im nakon ovakvih podataka ostaje jeste da naglas progovore o pitanjima koja se nameću sama od sebe.

„Da li ovako otvoreno nepriznavanje i vređanje najvećih dometa naših stvaralaca od strane nadležnog ministarstva predstavlja kulturnu politiku ove zemlje? I da li je to poruka svim mlađim generacijama da će trud najdarovitijih i najvrednijih biti ovako omalovažen i obesmišljen? Da li je bolje ne ulagati ga sa željom da svojoj zemlji doprinesu najboljim snagama, umećem i pregalaštvom, ukoliko će sav taj trud jednoga dana biti na ovaj način obezvređen?“

UDUS napominje i da su od svih projekata njihovih članova prijavljenih posredstvom Udruženja na pomenuti kao i na druge konkurse Ministarstva kulture, ove godine podržana samo dva.

„Probleme umetnicima u planiranju i realizaciji projekata uzrokovalo je višemesečno kašnjenje Ministarstva u objavljivanju rezultata konkursa (skoro pet meseci kašnjenja u odnosu na navedeni rok vodilo je odlaganju početka rada na projektima, a time i skraćivanju perioda predviđenog za realizaciju).

Ograničenja za kulturu

Ni ovo, nažalost, nije sve. Kada je reč o dodeli priznanja umetnicima za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, koja Vlada Srbije dodeljuje takođe za izuzetne doprinose u oblasti stvaralaštva, Ministarstvo kulture odredilo je da reprezentativna udruženja u kulturi u oblasti pozorišna umetnost – scensko stvaralaštvo i interpretacija (Udruženje dramskih umetnika Srbije i Savez dramskih umetnika Vojvodine) zajedno mogu predložiti svega tri kandidata godišnje, iako je broj onih koji to priznanje zaslužuju značajno veći.“, dodaje se u saopštenju UDUS-a.
Udruženje podseća i da takvih ograničenja u drugim oblastima koje država stimuliše nema (npr. u sportu).

„Komisija Ministarstva kulture, pritom, nije u obavezi da uvaži nijedan predlog, pa se tako, na primer, prethodnih godina dogodilo da kandidati poput Vide Ognjenović i Siniše Kovačevića, stvaralaca koji predstavljaju kulturno blago i raritet ove zemlje, ne budu prepoznati od strane komisije Ministarstva kulture kao umetnici koji to priznanje zaslužuju. Nebrojene su domaće i međunarodne nagrade koje je ovo dvoje umetnika za svoje stvaralaštvo dobilo i oni bi po svojim stvaralačkim biografijama morali biti priznati mimo svakog konkursa i procene, jer je njihov doprinos nemerljiv i neupitan po bilo kojoj osnovi. Nažalost, Vida Ognjenović je već dva puta odbijena, a Siniša Kovačević jedanput. Takvi dometi takođe nisu bili dovoljno relevantni i ozbiljni komisiji Ministarstva“, konstatuje se između ostalog u saopštenju UDUS-a.