Prvih pet dana na festivalu igranog filma u Puli mnogobrojna publika imala je priliku da pogleda već petnaest filmova. Devet u glavnoj selekciji i šest u selekciji manjinske koprodukcije nacionalnog programa. Po zvaničnim ocenama gledalaca, koje se objavljuju svaki dan, za sada je u vođstvu film „Zagonetni dečak“ a, sudeći po reakcijama, publici se veoma dopalo i debi ostvarenje reditelja Petra Oreškovića – „Simon Čudotvorac“.
Ovaj film je snimljen u 3D tehnologiji, tako da je pohvala za hrabrost sa pravom otišla na adresu ekipe filma. Razgovarali smo sa rediteljem ovog interesantnog ostvarenja, za koje verujemo da će biti regionalni bioskopski hit.
- Da li ste imali određenu dozu straha kada ste odlučili da vaš prvenac bude snimljen u 3D tehnologiji?
– Pomalo. Ali, kako je moj producent Jozo Patljak, može se reći, Nikola Tesla hrvatskog filma – on je ovde pionir kad jer reč o 3D tehnologiji, brzo sam odlučio da je to dobra opcija. Bio sam skeptik samo u početku, zato što su 3D uvek neke bajke, ali kad sam shvatio da u ovom našem filmu ima mnogo stripovskih momenata, uvideo sam da je to dobar format kojim ćemo još više da osavremenimo priču.
Na preporuku Mate Matišića pročitao sam scenario i odmah sam shvatio da je to stil koji bih voleo radim. Mesec dana smo se nalazili i dogovarali, ali brzo smo počeli da snimamo. Podsetilo me na „Maratonce“ i na Braću Koen, „ljudi su svinje, nemoj nikom otvarati svoje srce“… Zatim na „Sneč“, „Hanibala“, pa smo proširili – i tako došli do citata Bergmana, „Sedmi pečat“, šah sa smrću… Rekoh sebi, kad je već načeto, hajde da to i uradimo do kraja. I eto i „Maratonaca“. Sve to je danas legitiman postupak, ali ne znam da li klinci dobro mogu to da razumeju.
- Prizor u kom Jelisaveta Seka Sablić svira raštimovani klavir je scena koju sigurno svako može da razume. Kako je Seka reagovala kad ste je pozvali da učestvuje u filmu?
– Seka je reagovala odlično – bilo joj drago, prihvatila je odmah, uklopila se u timski rad, ona ima ideju, pa onda ja dobijem nove ideje, i sve tako ukrug… Ona je osvežila taj žanr.
- Kako je došlo do toga da glavna junakinja u filmu svira pesmu beogradskog sastava Kazna za uši?
– Kazna za uši ima stih „Dokaži se pred sobom, uradi bilo šta!“, a mi smo imali tu rečenicu u scenariju. Onda je Ivan Vidak, scenarista, našao bend na netu i čuo još neke njihove dobre stvari. I tako smo došli do toga da glavna junakinja, koja svira i ima bend, svira njihove pesme. Kontaktirali smo dečke i stavili smo nekoliko njihovih pesama, koje su se savršeno uklopile u tu urbanu sliku koju smo se trudili da postignemo. Ja lično volim Partibrejkerse, a pesme KZU me podsećaju na njihov prvi album.
- Da li možemo očekivati „Simona Čudotvorca“ uskoro i u srpskim bioskopima?
– Nadamo se da ćemo imati distribuciju i u Srbiji. Referenci na tu stranu ima puno u samom filmu – citati iz „Maratonaca“, Seka, KZU. Bilo bi lepo da to i srpska publika pogleda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
